Srbija - raj za Hrvate!

Hrvatska „Podravka" za godinu dana na našem tržištu ostvari prihod od 17 miliona evra, dok srpski „Nektar", „Bambi" i „Pionir" u hrvatskim trgovinama zajedno ostvare samo 1,3 miliona

Ukupni prihod srpskih kompanija „Pionir", „Bambi" i „Nektar" na tržištu u Hrvatskoj 15 puta je manji od onog koji ostvari hrvatska „Podravka" u Srbiji, saznaje Press! Preduzeće iz Koprivnice na našem tržištu ostvaruje godišnji prihod od 17 miliona evra u proseku, a tri srpska proizvođača hrane za isti period u „komšiluku" zarade ukupno samo 1,3 miliona evra.

Hrvatska „Podravka" posluje u Srbiji od 2001. godine, a već 2005, za ovog proizvođača prehrambenih proizvoda bila je berićetna. Prihodovali su nešto manje od 20 miliona evra, a već naredne godine skoro dva miliona više. U 2007. ostvaren je prihod od preko 12 miliona evra u Srbiji, a prošle godine više od 14 miliona. Očigledno, srpski potrošači izuzetno cene „Podravkine" proizvode poput: „vegete", „eva" sardine, instant supe, ali i dečiju hranu „čokolino" i „lino", grickalice „kviki" i izvorsku vodu „studena".


Hrvati neće srpsko


Vodeći srpski privrednici upozoravaju da je ključni problem na trgovinskoj relaciji između Beograda i Zagreba to što srpske proizvode ne možete da nađete u hrvatskim radnjama i što tamošnji potrošači ne žele da kupuju srpsku robu! Rešenje je, prema oceni naših privrednika, u političkom dogovoru!
Bojan Radun, izvršni direktor kompanije „Nektar", otkriva za Press da će ovaj proizvođač voćnih sokova 2009. godinu završiti sa svega 250.000 evra prihoda u Hrvatskoj.
a

Vućićević: Mizeran prihod u Hrvatskoj


Interesantno je da u Hrvatskoj prođu nema ni „Soko Štark", iako više nije zvanično srpska kompanija jer posluje u okrilju slovenačke „Droge Kolinske". Predsednik UO „Droge Kolinske" Slobodan Vučićević kaže za Press da je „Soko Štark" ostvario prihod od 500.000 evra u Hrvatskoj, što je, kad se uporedi sa Crnom Gorom, Slovenijom i Makedonijom, mizerna cifra.
- U drugim zemljama u okruženju prihod „Soko Štarka" kreće se oko 19,5 miliona evra. Postoji ogromna nesrazmera u trgovanju između Srbije i Hrvatske. Srpske police su otvorene za njih, ali njihove nisu za nas - kaže Vućićević.

- Poređenja radi, naš prihod na tržištu Bosne i Hercegovine, koja je po broju stanovnika nešto manja nego Hrvatska, iznosi oko sedam miliona evra. U prethodnoj godini naš poslovni rezultat u Hrvatskoj je bio manji nego u ovoj godini, dok je u 2007. bio simboličan - otkriva Radun za Press.
On smatra da je odnos naše privredne strukture i vlasti prema hrvatskim investitorima i kompanijama bitno različit u odnosu na njihov odnos prema srpskim kompanijama.
- Ne možete zanemariti ni činjenicu da je u Srbiji, treći po veličini maloprodajni lanac, upravo u hrvatskom vlasništvu. A u Hrvatskoj ne postoji nijedan maloprodajni objekat koji je u srpskom vlasništvu. Činjenica je i da su hrvatski kupci privrženiji svojoj robi, ali i da je kod njih izražen stav protiv srpske robe. I to nije nastalo samo od sebe, već su to tamošnji mediji godinama gradili - smatra Bojan Radun.
On dodaje da je ključni problem to što srpski proizvodi ne mogu da se nađu u hrvatskim maloprodajnim objektima.
- U Slavoniji živi dosta Srba koji bi možda i kupovali srpske proizvode da ih ima na policama. Ali, ih nema. Takođe, nije ovde reč samo o političkom odnosu Hrvatske prema Srbiji, već u prilično složnom stavu hrvatskih privrednika da se ne dozvoli srpskim kompanijama da se razvijaju na tom tržištu. Ne kažem da su oni sad tamo seli i dogovorili se, ali taj stav generalno postoji - kaže Radun.


Tihi bojkot


Prvi čovek „Nektara" poručuje i da nije dobro što smo dozvolili da hrvatske kompanije budu vlasnici strateških kompanija u Srbiji i objašnjava za Press kako posluje u Hrvatskoj.
- Poslujemo preko distributera, a ulagali smo i u televizijske kampanje i u reklamu. Međutim, veliki problem je što više od 50 odsto trgovačkih lanaca u Hrvatskoj ne želi da drži našu robu na njihovim policama, a i oni koji to žele uzmu vrlo uzak i probran asortiman. Tako da postoji jedan tihi bojkot - opisuje Radun svoje iskustvo.
S njim se slaže i Rade Pribićević, direktor korporativnih poslova u „Denjub fuds grupi", u čijem sistemu posluje i koncern „Bambi". Pribićević otkriva za Press da je prihod „Bambija" u ovoj godini u Hrvatskoj 250.000 evra, a da je sličan ishod zabeležen i prethodne godine.
- To je beznačajan poslovni rezultat. Jedan od naših ciljeva za iduću godinu je da to pokušamo da popravimo. Generalno gledano, situacija se neće popraviti dok se dve države ne dogovore da se pristup srpskoj privredi u Hrvatskoj ne poboljša. Hrvatski potrošači imaju otpor prema proizvodima koji dolaze iz Srbije, što u Srbiji nije slučaj, ali se taj bojkot delom dešava i zato što naša privreda nema adekvatnu podršku na tom tržištu - upozorava Pribićević.
Prema našim saznanjima, preduzeće „Pionir" u Hrvatskoj je ove godine ostvarilo prihod od 900.000 evra, što je više od „Nektara" i „Bambija", ali je i to „simbolična" suma u odnosu na prihod „Podravke" u Srbiji. U „Pioniru" nisu bili raspoloženi za priču na ovu temu.