Najvažnija vladavina prava

Predsjednik Ustavnog suda Srbije Bosa Nenadić "duboko veruje da je moguće ostvariti vladavinu prava na našim prostorima" i navodi da je "neophodno da i Srbija i Republika Srpska (RS) budu utemeljene na principu vladavine prava i da se u njima obezbijedi visok stepen ostvarivanja i zaštite ljudskih prava i sloboda".

"Bez toga nema ni reda, ni demokratije, ni napretka u jednoj zemlji. To je cilj kojem mi moramo težiti i činiti sve što je u našoj moći da on postane i naša realnost, tj. da i na ovim prostorima vlada ustav i zakon, a ne volja pojedinaca nezavisno o kome se radi. Jasno je da taj put nije ni malo lak ni jednostavan" - istakla je ona u intervjuu SRNI, govoreći o radu i saradnji ustavnih sudova Srbije, RS i BiH.

Komentarišući nametanje nekih rješenja kojima se krši Ustav RS , a koje čine neki međunarodni predstavnici, Nenadićeva je istakla da je "ustav u savremenim evropskim državama svetinja, i njega kao osnovni zakon zemlje moraju poštovati svi, bez izuzetka".

"Naravno, ustav se ne donosi za sva vremena i kad to nalažu društvene potrebe on se podvrgava promenama. Međutim, ne sme se smetnuti s uma da se ustav, kao najviši, temeljni pravni i politički akt u jednoj zemlji može menjati samo po postupku koji je propisan za njegovu promenu, ili ako taj postupak nije izričito propisan samim ustavom, tada se ustav menja po onom istom postupku po kome je donesen. Uz to, modernu ustavnu državu i njen pravni poredak mogu danas u Evropi graditi samo demokratski izabrane institucije i uz uvažavanje osnovnih, proverenih vrednosti evropske ustavnosti", rekla je Nenadićeva.

Ona je istakla da ustavni sudovi ne mogu biti sami u borbi za utemeljenje vladavine prava u jednoj zemlji, već oni to mogu da rade samo u interakciji sa zakonodavnom, izvršnom i sudskom vlašću, ali isto tako i sa svim subjektima građanskog, civilnog društva koji treba da stalno bdiju, motre i ukazuju na povrede ustava i zakona, uključivši i povrede međunarodnog prava, nezavisno ko čini te povrede.

"Dobro društvo u jednoj zemlji moraju, pre svega, da grade njihova predstavnička, zakonodavna tela, donoseći najvažnije pravne akte, uključivši i ustav kojim se uređuju najvažniji odnosi u jednoj zemnji, a potom izvršni organi vlasti koji se staraju o njihovom izvršavanju. O zaštiti prava i sloboda građana primarno moraju da brinu redovni sudovi, vodeći računa i o međunarodnim, tj evropskim standardima u ovoj oblasti. U tom kontekstu vidim i ulogu predstavnika međunarodne zajednice u BiH" - navela je Bosa Nenadić.

Ocjenjujući saradnju Ustavnog suda Srbije i Ustavnog suda RS, ona je istakla da je ta saradnja - izuzetno dobra.

"Ranije su predsednik i sudije Ustavnog suda RS bili kod nas u Beogradu, a evo i mi smo im uzvratili tu posetu. Naša petočlana delegacija u kojoj su, osim mene, i sudije Ustavnog suda Srbije Olivera Vučić, Agneš Kartag- Odri, Katarina Manojlović-Andrić i Predrag Ćetković provela je gotovo tri dana u radnoj i zvaničnoj poseti Ustavnom sudu RS u Banjaluci.

Osim razgovora u Ustavnom sudu RS, sreli smo se i razgovarali i sa predsednikom RS akademikom Rajkom Kuzmanovićem, profesorom ustavnog prava, koji je ranije i sam bio i predsednik Ustavnog suda. Posetili smo i Pravni fakultet Univerziteta u Banjaluci i videli u kakvim uslovima se tamo školuju budući pravnici" - istakla je Nenadićeva.

Prema njenim riječima, ova dva ustavna suda imaju višegodišnju plodnu i raznovrsnu saradnju i ova posjeta je samo jedan od oblika te saradnje.

"Saradnja se, pre svega, ogleda u razmeni naših iskustava u rešavanju pojedinih ustavnopravnih sporova, tj. razmeni mišljenja vezanih za pojedina važnija ustavnosudska pitanja, u razmatranju određenih ustavnih i pravnih pitanja na zajedničkim stručnim skupovima ili konferencijama koje organizuju ustavni sudovi u regionu ili naša udruženja pravnika, razmeni naših publikacija i sudskih odluka" - objasnila je ona i dodala:

"Ako se ima u vidu nadležnost naših sudova, ta saradnja odvija se, pre svega, u domenu normativne kontrole, tj. ocene ustavnosti zakona i drugih propisa, kao i kontrole zakonitosti propisa i drugih opštih akata".

"U domenu normativne kontrole praksa Ustavnog suda Srbije je veoma bogata, s obzirom na to da Ustavni sud Srbije, kao što je poznato, postoji i ovu funkciju ostvaruje već 45 godina. Ali, Ustavni sud Srbije ima i brojne nove nadležnosti koje je dobio po Ustavu iz 2006. godine pogotovo u domenu zaštite osnovnih ljudskih i manjinskih prava i sloboda. Tu nadležnost nema Ustavni sud RS, već je to u nadležnosti Ustavnog suda BiH" - rekla je Srni Bosa Nenadić. predsjednik Ustavnog suda Srbije.

Odgovarajući na pitnje zbog čega se građani Srbije najčešće obraćaju Ustavnom sudu, ona je navela da Ustavni sud Srbije trenutno ima u radu više od tri hiljade predmeta.

"Od toga najveći broj je ustavnih žalbi - više od 2 500. Građani se najčešće žale na povredu prava na suđenja u razumnom roku, odnosno na trajanje postupaka pred sudovima. Po njihovom mišljenju, sudski postupci traju neopravdano dugo. Žale se, takođe, i na povredu prava na pravično suđenje, na povredu prava iz socijalnog osiguranja, prava na imovinu, prava na rad, prava na jednakost, prava na pravno sredstvo..." - objasnila je Nenadićeva.

Osim velikog broja ustavnih žalbi, pred Sudom se nalazi i oko 500 predmeta normativne kontrole, dakle zahtjeva za ocjenu ustavnosti zakona ili drugih propisa. Brojne su inicijative kojim se traži ocjena zakona koji su donjeti prije Ustava iz 2006. godine a još nisu usaglašeni sa tim ustavom, ali i zakona koji su doneseni poslije proglašenja ovog Ustava.

"Primera radi, tražena je ocena ustavnosti zakona o izborima, o sudovima, o udruženjima građana, o političkim strankama, o privatizaciji, o osnovnim svojinskim odnosima, o privrednim društvima, o parničnom i krivičnom postupku, pa i sporazuma o penzijsko-invalidskom osiguranju između Srbije i BiH" - zaključula je Bosa Nenadić u intervjuu SRNI.