Oba južna, ali sa tako različitim perspektivama

U decembru 2014. godine Vladimir Putin je izjavio da se projekat "Južni tok" obustavlja. Za "Gasprom" je prioritet sada saradnja sa Ankarom. Time se i objašnjava to što je ruska kompanija kupila preduzeće koje trguje gasom u Turskoj. Tačnije, "Gasprom" je aktivizirao preorijentisanje "Južnog toka". Ovim, naglo se smanjuju šanse za realizaciju evropskog projekta "Južni koridor".

Ali još nije sve izgubljeno, govori stariji analitičar investicione grupe "Nord-Kapital" Roman Tkačuk.

- Sada, zaista, prednost imaju isporuke gasa u Tursku. Ali poslednje nedelje Evropska komisija je počela da ispoljava aktivnost, između ostalog, njen šef je posetio Rusiju. Očigledno Evropa pokušava da prenese Moskvi svoj stav. Evropska komisija je uverena da ona istupa ne protiv "Južnog toka". Jednostavno Brisel želi da dobije određene ustupke, na rpimer, da dobije udeo u tom projektu. Očigledna je želja Evrope da reanimira izgradnju gasovoda.

Sama po sebi priča oko "Južnog toka" bila je važna za strategiju razvoja "Gasproma". Ispostavilo se da se veoma ispolitizovani koraci EU na kraju okreću protiv zemanja EU i udaraju po njima veoma snažno. Ruski holding, u želji da osigura isporuke, trudio se da dopre do konačnog potrošača i sve činio u tom pravcu, stavljajući akcenat na razvoj mreže isporuka. Ovaj projekat je potencijalno stvarao mnogo radnih mesta, najmanje sto hiljada i pretpostavljao uključivanje značajnog obima investicija evropskih banaka, za koje je garancije davao "Gasprom". Ipak Brisel je svojim sankcijama sve karte pomešao. To je i bio povod za promenu strategije "Gasproma". Komenariše vodeći ekspert Saveza naftnih i gasnih industrijalaca Rusije – Rustam Tankajev.

Sada je "Gasprom" spreman da prodaje gas na granici EU. Pri tome i sistem formiranja cena holding je takođe promenio. Ako se ranije računalo da dugoročne ugovore sa cenama vezanim za naftu, sada je "Gasprom" rešio da prodaje gorivo po onom sistemu po kojem sada trguje EU. Tačnije preko habova i berzi. Samim tim, on se oslobađa svih problema sa isporukama preko mnogobrojnih zemalja tranzitera. Sada će ih rešavati EU.

Na kraju je Evropa, pored ostalog, izgubila 20 milijardi dolara čistih investicija. Sve zajedno je dalo povod Evropskoj komisiji da traži način da ublaži negativne posledice obustave "Južnog toka". Alternativni predlog je "Južni gasni koridor". Ali kao prvo, za njega Brisel nema novca. Kao drugo, planirani gas za njega postoji samo na papiru. Sa tim u vezi, postoje, naravno, planovi Azarbejdžana. Ali Baku nije u stanju da obezbedi rastuće potrebe EU, precizira Rustam Tankajev.

- Sada će, naravno, biti zanimljivo videti kako će se EU izvlačiti. Za sada, oni koraci koji se čine deluju smešno. Naravno, posledice odustajanja od "Južnog toka" ne odgovaraju EU. Oni bi hteli mirno da žive i slatko da spavaju. A ne da trče kao sumanuti u pokušaju da nađu neki izlaz iz situacije koju su sami napravili.

Evropski "Južni koridor" je naslednik projekta "Nabuko". Pretpostavljeni obim isporuka njime neuporediv je sa onim što je nudio ruski "Južni tok". Uz to, tehnološkim koridorom koji je bio napravljen za briselski projekat sada je spreman da se posluži "Gasprom" prilikom izgradnje takozvanog "Turskog toka". Biće postavljene cevi iz Rusije i Azarbejdžana. I čitav gas će odlaziti na granicu EU i prodavati se preko berze. To će za Brisel biti mnogo gore, zato što će za cev po Evropi morati da odreši kesu. Uz to moraće još i da čeka kada će se sve to isplatiti.

Oleg Obuhov,