Ko je u „igri” za prve ljude EU

Belgijski premijer Herman Van Rompej jedan je od mogućih kandidata za mesto predsednika EU, sa velikim izgledima da bude izabran na tu funkciju, javljaju zapadnoevropski mediji.

Doskora je najčešće pominjani kandidat za predsednika EU bio bivši britanski premijer Toni Bler, ali mnogi veruju da su njegove šanse znatno oslabljene posle odbijanja francuskog premijera Nikole Sarkozija i nemačke kancelarke Angele Merkel da ga podrže.

Rompej, koji je premijer Belgije manje od godinu dana, kao skroman i odmeren političar ima veće izglede od Blera da obezbedi podršku među 27 članica EU, smatraju diplomate. Diplomatski izvori sve više ukazuju da je najverovatniji kandidat za prvog predsednika EU belgijski premijer Rompej, objavio je belgijski dnevnik „De Morgen”, a prenosi Rojters. „Rompej je kao čovek od kompromisa, popularan kandidat. On uživa poštovanje zbog svoje neupadljivosti i radne etike,” naveo je list.

Prema agenciji Frans pres, nekoliko je kandidata za funkcije predsednika i šefa diplomatije.

Na funkciji predsednika EU mogli bi da se nađu i sledeći kandidati:

- Jan Peter Balkenende (53) - holandski premijer iz hrišćansko-demokratske stranke koji vodi koalicionu vladu. Njegovi protivnici podsećaju da se on nalazio na čelu vlade u vreme kada su birači na referendumu 2005. odbacili sporazum o uređenju EU.

- Žan-Klod Junker (54) - premijer Luksemburga je umereni desničar i i jedan od tvoraca sporazuma iz Mastrihta koji je doveo do stvaranja evro-zone. Kao predsednik Foruma ministara finansija evro-zone kritikovan je što nije dovoljno brzo reagovao na finansijsku krizu. Britanci smatraju da je „preterani federalista”.

- Volfgang Šisel (64) - bivši austrijski kancelar koji je u ime hrišćansko-demokratske stranke bio na čelu vlade od 2000. do 2007. Ostao je u dobrim odnosima sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel. U Austriji mu neki zameraju da je u svoju vladu uveo ekstremne desničare Jerga Hajdera, što je izazvalo veliko negodovanje u EU.

- Pavo Tapio Liponen (68) - Socijal-demokrata i bivši premijer Finske. Često se pominje kao mogući kandidat kompromisa.

- Vaira Vike-Frejberga (71) - Bivša predsednica Letonije, koja je dobila nadimak „gvozdena ledi” jedina je žena među budućim kandidatima. Bezrezervno je podržavala rat u Iraku.

- Džon Bruton (62) - bivši premijer Irske i sadašnji ambasador Evropske unije u SAD.

- Toni Bler (55) - dugo smatran za najvećeg favorita, šanse bivšeg britanskog premijera su naglo pale zbog njegove čvrste podrške politici Džordža Buša i ratu u Iraku. Ne ide mu u prilog ni to što Velika Britanija nije ni u evro-zoni, ni u šengenskom zoni.

„Štićenik” Tonija Blera - za šefa diplomatije
Među kandidatima za budućeg ministra spoljnih poslova EU najčešće se spominju:

- Dejvid Miliband (44) - šef britanske diplomatije i „štićenik” Tonija Blera. Smatra se za velikog favorita za tu funkciju.

- Masimo D´Alema (60) - bivši komunista, bio je predsednik vlade i ministar spoljnih poslova Italije krajem devedesetih godina.

- Oli Ren (47) - finski diplomata koji je od 2004. godine komesar za proširenje EU. Važi za velikog pristalicu proširenja Unije.

- Karl Bilt (60) - Iako on tvrdi da se ne bi prihvatio te funkcije, šefa švedske diplomatije i bivšeg premijera, takođe svrstavaju među potencijalne kandidate. Međutim, „mane” su mu njegovi anti-ruski stavovi i njegovo čvrsto zalaganje za ulazak Turske u EU.

Lideri EU žele da imenuju prvog predsednika EU što je pre moguće. Češki predsednik Vaclav Klaus u utorak je potpisao Lisabonski sporazum, čime je taj dokument konačno stupio na snagu. Lisabosnki sporazum između ostalog predviđa uvođenje funkcija predsednika i ministra spoljnih poslova EU. Predsednik će preuzeti dosasadašnju ulogu šestomesečnog predsedavajućeg EU i imaće mandat od dve i po godine.

Novog predsednika biraju predsednici i premijeri 27 zemalja članica, takozvanom kvalifikovanom većinom glasova, koja podrazumeva da glas svake zemlje vredi proporcionalno njenom stanovništvu.

Švedska koja je trenutno predsedavajući EU je saopštila da će uskoro sazvati samit lidera EU kako bi se utvrdili kandidati za ovu i druge ključne pozicije u Uniji. Očekuje se da bi to moglo biti već ovog meseca pre redovnog samita EU od 10. i 11. decembra.