Početna stranica > Novosti
Komentara (1) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Ostale novosti iz rubrike »
Tribunal pauzira u slučaju Karadžić
03.11.2009. god.
Radovan Karadžić izjavio je pred Haškim tribunalom da ne želi da bojkotuje suđenje, ali da ne može učestvovati u procesu dok ne bude spreman za odbranu. Predsedavajući sudija O Gon Kvon uzvratio je Karadžiću da o spremnosti za suđenje „odlučuje sudsko veće, a ne pojedinac”, podsećajući da je Karadžićeve argumente odbacilo i žalbeno veće Tribunala.
Na kraju današnje rasprave, suđenje bivšem predsedniku RS je odloženo dok Tribunal ne donese odluku o načinu nastavka procesa. Sudije bi odluku trebalo da donesu do kraja nedelje.
Bivši predsednik Republike Srpske optužen je za genocid i zločine nad muslimanima i Hrvatima, kao i za uzimanje međunarodnih talaca tokom rata u BiH 1992-95.
Karadžić je odbio da se pojavi na početku suđenja i nije prisustvovao uvodnoj reči optužbe, koja je završena juče. „Ja nipošto ne želim da bojkotujem ovaj proces koji je vrlo važan...i poslednja prilika da se dođe do istine...Ali, ne mogu da učestvujem u nečemu što je od početka pogrešno zbog kršenja mojih fundamentalnih prava, pre svega da budem spreman za odbranu”, rekao je Karadžić tokom rasprave na tome kako nastaviti postupak.
Optuženi je tvrdio da suđenje „ne može početi dobro i završtiti se dobro, ako se od mene očekuje da za pet meseci, od maja, savladam milion i 300.000 stranica dokumenata koje mi je dostavilo Tužilaštvo i još 700.000 stranica mojih dokumenata”.
„Bez obzira na moj stav o Tribunalu, a ovih dana ću uložiti još dva podneska o njegovoj nenadležnosti, molim vas da ne pomislite da je reč o ličnom nepoštovanju...Bio bih kriminalac, ako bih ušao u proces za koji nisam spreman”, kazao je Karadžić. On je upozorio da proces „ne može biti fer, ako odbrana nije spremna”. „Moje je osnovno pravo da budem spreman, inače, na šta će ličiti ovaj proces”, upitao se Karadžić.
Podvlačeći da nastavlja sa pripremama, Karadžić je nagovestio da bi bio spreman za suđenje i pre maja ili juna iduće godine, roka koji je ranije tražio.
Kao teme o kojima sudije traže mišljenje strana, sudija Kvon je naveo: „Mogućnost da se suđenje nastavi bez prisustva optuženog ili zastupnika odbrane; nametanje branioca; postavljanje ´prijatelja suda´ (amicus curiae) i mogućnost prekida suđenja da bi se postavljenom braniocu dalo vreme da se pripremi”.
Radovan Karadžić ni po koju cenu neće prihvatiti nametnutog branioca, a ukoliko dođe do takve odluke suda on će preduzeti radikalne mere koje mu stoje na raspolaganju, izjavio je ranije za Bi-Bi-Si njegov pravni savetnik Svetozar Vujačić. Na pitanje Bi-Bi-Sija da li pritom misli na štrajk glađu, Vujačić je odgovorio da Karadžić nema druge mogućnosti.
Optužnica protiv Karadžića usredsređena je na: etničko čišćenje muslimana i Hrvata širom BiH 1992-95; kampanju terora protiv civila tokom opsade Sarajeva u istom periodu; uzimanje UN osoblja za taoce u maju i junu 1995, te genocid u Srebrenici u julu 1995.
Optužnicom, čiji je obim smanjen radi bržeg i efikasnijeg suđenja, Karadžić je, zajedno sa komandantom Vojske RS Ratkom Mladićem, označen kao ključni učesnik u zajedničkom zločinačkom poduhvatu čiji je cilj bilo trajno uklanjanje, putem zločina, Muslimana i Hrvata sa teritorija koje su Srbi smatrali svojim širom BiH.
Pored VRS, u tom poduhvatu, po navodima optužnice, učestvovale su JNA/Vojska Jugoslavije, MUP Srbije i srpske paravojne snage.
Učesnici u zajedničkom zločinačkom poduhvatu, zajedno sa Karadžićem i Mladićem, bili su, prema predlogu optužnice, i Momčilo Krajišnik, Slobodan Milošević, Biljana Plavšić, Nikola Koljević, Mićo Stanišić, Momčilo Mandić, Jovica Stanišić, Franko Simatović - Frenki, Željko Ražnatović - Arkan i Vojislav Šešelj.
Pored genocida nad muslimanima u Srebrenici sistematskim ubijanjem oko 7.000 muškaraca, Karadžiću se optužnicom na teret stavlja i genocid nad muslimanima i Hrvatima u opštinama Bratunac, Foča, Ključ, Prijedor, Sanski Most, Vlasenica i Zvornik.
Prvu optužnicu protiv Karadžića, Tribunal je podigao 1995.
Karadžić je, kako su objavile vlasti Srbije, uhapšen 21. jula prošle godine u Beogradu, a on tvrdi da su ga nepoznate osobe uhapsila 18. jula i tri dana držale na nepoznatom mestu, pre nego što je bio izveden pred istražnog sudiju.
Tribunalu u Hagu, Karadžić je izručen 30. jula, a u prvom pojavljivanju pred sudijom, on je odbio je da se izjasni o krivici po tačkama važeće optužnice. Pretpretresni sudija Ijan Bonomi u spis je tada, u skladu sa pravilima suda, uveo da se Karadžić ne oseća krivim.
Na kraju današnje rasprave, suđenje bivšem predsedniku RS je odloženo dok Tribunal ne donese odluku o načinu nastavka procesa. Sudije bi odluku trebalo da donesu do kraja nedelje.
Bivši predsednik Republike Srpske optužen je za genocid i zločine nad muslimanima i Hrvatima, kao i za uzimanje međunarodnih talaca tokom rata u BiH 1992-95.
Karadžić je odbio da se pojavi na početku suđenja i nije prisustvovao uvodnoj reči optužbe, koja je završena juče. „Ja nipošto ne želim da bojkotujem ovaj proces koji je vrlo važan...i poslednja prilika da se dođe do istine...Ali, ne mogu da učestvujem u nečemu što je od početka pogrešno zbog kršenja mojih fundamentalnih prava, pre svega da budem spreman za odbranu”, rekao je Karadžić tokom rasprave na tome kako nastaviti postupak.
Optuženi je tvrdio da suđenje „ne može početi dobro i završtiti se dobro, ako se od mene očekuje da za pet meseci, od maja, savladam milion i 300.000 stranica dokumenata koje mi je dostavilo Tužilaštvo i još 700.000 stranica mojih dokumenata”.
„Bez obzira na moj stav o Tribunalu, a ovih dana ću uložiti još dva podneska o njegovoj nenadležnosti, molim vas da ne pomislite da je reč o ličnom nepoštovanju...Bio bih kriminalac, ako bih ušao u proces za koji nisam spreman”, kazao je Karadžić. On je upozorio da proces „ne može biti fer, ako odbrana nije spremna”. „Moje je osnovno pravo da budem spreman, inače, na šta će ličiti ovaj proces”, upitao se Karadžić.
Podvlačeći da nastavlja sa pripremama, Karadžić je nagovestio da bi bio spreman za suđenje i pre maja ili juna iduće godine, roka koji je ranije tražio.
Kao teme o kojima sudije traže mišljenje strana, sudija Kvon je naveo: „Mogućnost da se suđenje nastavi bez prisustva optuženog ili zastupnika odbrane; nametanje branioca; postavljanje ´prijatelja suda´ (amicus curiae) i mogućnost prekida suđenja da bi se postavljenom braniocu dalo vreme da se pripremi”.
Radovan Karadžić ni po koju cenu neće prihvatiti nametnutog branioca, a ukoliko dođe do takve odluke suda on će preduzeti radikalne mere koje mu stoje na raspolaganju, izjavio je ranije za Bi-Bi-Si njegov pravni savetnik Svetozar Vujačić. Na pitanje Bi-Bi-Sija da li pritom misli na štrajk glađu, Vujačić je odgovorio da Karadžić nema druge mogućnosti.
Optužnica protiv Karadžića usredsređena je na: etničko čišćenje muslimana i Hrvata širom BiH 1992-95; kampanju terora protiv civila tokom opsade Sarajeva u istom periodu; uzimanje UN osoblja za taoce u maju i junu 1995, te genocid u Srebrenici u julu 1995.
Optužnicom, čiji je obim smanjen radi bržeg i efikasnijeg suđenja, Karadžić je, zajedno sa komandantom Vojske RS Ratkom Mladićem, označen kao ključni učesnik u zajedničkom zločinačkom poduhvatu čiji je cilj bilo trajno uklanjanje, putem zločina, Muslimana i Hrvata sa teritorija koje su Srbi smatrali svojim širom BiH.
Pored VRS, u tom poduhvatu, po navodima optužnice, učestvovale su JNA/Vojska Jugoslavije, MUP Srbije i srpske paravojne snage.
Učesnici u zajedničkom zločinačkom poduhvatu, zajedno sa Karadžićem i Mladićem, bili su, prema predlogu optužnice, i Momčilo Krajišnik, Slobodan Milošević, Biljana Plavšić, Nikola Koljević, Mićo Stanišić, Momčilo Mandić, Jovica Stanišić, Franko Simatović - Frenki, Željko Ražnatović - Arkan i Vojislav Šešelj.
Pored genocida nad muslimanima u Srebrenici sistematskim ubijanjem oko 7.000 muškaraca, Karadžiću se optužnicom na teret stavlja i genocid nad muslimanima i Hrvatima u opštinama Bratunac, Foča, Ključ, Prijedor, Sanski Most, Vlasenica i Zvornik.
Prvu optužnicu protiv Karadžića, Tribunal je podigao 1995.
Karadžić je, kako su objavile vlasti Srbije, uhapšen 21. jula prošle godine u Beogradu, a on tvrdi da su ga nepoznate osobe uhapsila 18. jula i tri dana držale na nepoznatom mestu, pre nego što je bio izveden pred istražnog sudiju.
Tribunalu u Hagu, Karadžić je izručen 30. jula, a u prvom pojavljivanju pred sudijom, on je odbio je da se izjasni o krivici po tačkama važeće optužnice. Pretpretresni sudija Ijan Bonomi u spis je tada, u skladu sa pravilima suda, uveo da se Karadžić ne oseća krivim.
- Izvor
- Beta
Komentara (1) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
RT prikazuje drugu stranu SAD, skrivenu od strane Vašingtona i Holivuda, izjavio je poznati reditelj
Patrijarh moskovski i cele Rusije Kiril čestitao je 70. rođendan čuvenom srbskom reditelju Emiru Kusturici i odlikovao ga Ordenom Svetog Serafima Sarovskog 1. stepena.
Stotine Rusa svakodnevno potpisuju vojne ugovore, čime je novi poziv za mobilizaciju nepotreban, izjavio je portparol Dmitrij Peskov.
U srbskom Drvengradu – “selu Emira Kusturice” – otvoren je 22. novembra uveče međunarodni festival dokumentarnog filma “RT.Dok: Vreme naših heroja”.
Ruski vojnici izveli su udar na parking za avione na aerodromu u rejonu Aviatorskog, uništivši jedan od stacioniranih letelica. Na Kupjansko-Svatovskom pravcu ruske snage su podigle za
Ostale novosti iz rubrike »
- Prodacu stan kad odem u penziju i preko Solis-a potraziti plac na Fruskoj Gori da napravim sebi nest
- Ako je auto previše star popravke će koštati puno. Bolje ga je prodati i uzeti novi polovni. Loše je
- Gdje idemo sada? Biblija kaže: "U propisano vrijeme [kralj sjevera = Rusija] će se vratiti" (Danij
- Bravo! Vranje je divan grad, Vranje ima dusu... Bravo, Sladjo!
- Pozdrav za umetnicu. Slike su divne i krase moj dom u Beogradu.