Početna stranica > Novosti
dva članka iz ruskih medija njihovi eksperti razmatraju mogućnost direktnog napada na Rusiju, kada bi se on mogao dogoditi, šta su razlozi takvog agresivnog delovanja zapada i stepen ruske spremnosti da se od tih napada odbrane. Na pripremanje napada ukazuju mnogi jasni parametri kao je i uporno širenje NATO-a, faktičko opkoljavanje Rusije i žestoka borba da se sruši ruska ekonomija i izvoz nafte i gasa kao ključnih energenata iz koga se puni budžet Rusije.
Konstantin Sivkov
Ubeđen da sledi rat...
Ruski vojni stručnjak Konstantin Sivkov tvrdi da Sjedinjene Američke Države pripremaju vojni napad na Rusiju. Prema njegovim procenama, napad bi mogao da se dogodi za najviše tri-četiri godine. U intervjuu za moskovski list �Pravda" on je ukazao da se u SAD događaju slične stvari kao i pred napad na Irak.
- Želeo bih da obratite pažnju na činjenicu da su na američkoj vojnoj akademiji u Vest Pointu nedavno pokrenuti programi za učenje ruske kulture i jezika. Iračku kulturu i arapski jezik počeli su da uče tri godine pre invazije na Irak - rekao je vojni stručnjak Konstantin Sivkov.
Sivkov je za ruski tabloid �Pravda" dodao da broj vojnika u novim američkim bazama na Crnom moru u Bugarskoj i Rumuniji neće biti veliki, ali kaže i da Rusiji niko ne može da garantuje kako se ta brojka neće utrostručiti ili učetvorostručiti. On smatra da će za nekoliko godina Rusija biti okružena bazama u kojima će se nalaziti američki vojnici.
- Šta će Amerikancima baze na Crnom moru? Kako bi se borili protiv terorizma? Pa između Rumunije i Bliskog istoka je četiri hiljade kilometara - kazao je Sivkov i dodao kako je to prevelika udaljenost za slanje trupa u Irak i Avganistan. Zaključio je kako će te baze poslužiti Amerikancima za osiguravanje dotoka gasa i nafte iz Kaspijskog jezera.
Sivkov je već ranije tvrdio da će SAD biti u stanju da u periodu od 2012. do 2015. unište ruske strateške nuklearne snage nenuklearnim preventivnim napadom.
- Smatram da je mogućnost vojne pretnje sada veća nego ikad pre - rekao je Sivkov.
On tvrdi da su zapadni vojni eksperti nedavno počeli razgovore o mogućnosti napada na Rusiju i aneksije njene teritorije.
- Predviđeno je da se Rusija podeli na tri dela, i to tako što će zapadni deo ići Evropskoj uniji, centralni deo i Sibir SAD, a istočni deo Kini. To je samo grubo rečeno - rekao je on i izneo tvrdnju da ruske oružane snage neće biti u stanju da se uspešno odupru agresiji.
On je dodao da je potencijal vojske, čak i ako se rasporedi, limitiran, čak i u lokalnim ratovima.
SAD premešta vojsku iz Nemačke na istok
Ruska javnost se uzbudila zbog najave da će SAD izgraditi baze u Bugarskoj i Rumuniji, na koje će potrošiti oko 110 miliona dolara. Vojna baza u Bugarskoj trebalo bi da bude u funkciji 2010. godine, dok će za stavljanje u funkciju ove druge biti potrebno još godinu ili dve. Zasad je američki plan da u tim dvema bazama rasporedi oko četiri hiljade vojnika. Plan za izgradnju ove dve baze izrađen je još 2004, u eri bivšeg američkog predsednika Džordža Buša. U tom planu Pentagon je izneo predlog da se deo od čak 55.000 vojnika smeštenih u Nemačkoj prebaci u baze u zemljama istočne Europe, među kojima su i Bugarska i Rumunija.
Treći svetski rat vodiće se za resurse a ako je u tome nešto dobro, neće biti nuklearni
Sa sigurnošću možemo tvrditi da treći svetski rat neće biti nuklearni. Jer resurse treba sačuvati u upotrebljivom obliku, što bi posle upotrebe atomskog oružja bilo nemoguće. Možda je u tome i spas, bar kada je u pitanju uništenje planete?
Razgovaraju dvojica prijatelja u metrou, u vagonu krcatom ljudima. Kaže jedan od njih:
- Znaš li da bi u slučaju požara ovaj vagon izgoreo za 15 do 17 minuta?
- Ma nemoj! � kaže drugi � a kako znaš?
- Tašta mi radi u direkciji metroa. Oni to znaju.
- A šta bi bilo sa ljudima?
- Pa, ugušili bi se.
- Znači da bi trebalo nositi sa sobom gas-masku - konstatovao je ovaj drugi.
- E, pa, prijatelju, šta misliš koliko bi ti dozvolili da dišeš na nju?
Ovaj drugi nije odmah shvatio repliku � u vagonu je bilo podosta jakih momaka koji bi mu svakako oteli gas-masku kako se sami ne bi ugušili.
Zbog čega ovaj uvod? Zbog toga što je i vazduh koji udišemo takođe resurs. Situacija u metrou, iako hipotetična, sasvim je realna. I može poslužiti kao model ponašanja čovečanstva kada bi se našlo u sličnoj situaciji. O pomanjkanju vazduha u doglednoj budućnosti, hvala bogu, još nema govora, ali se nedostatak drugih resursa oseća već danas. Upravo taj nedostatak resursa moćne države Sveta pokušaće da obezbede napadom na one države koje tim resursima raspolažu, slično kako bi se i građani u zapaljenom metrou ponašali.
Šta mi svrstavamo u resurse? Naravno, naftu, gas, ugalj, verovatno i uran za atomske elektrane. Rude metala potrebnih za industriju, zatim poljoprivredne površine za proizvodnju hrane, riblje rezerve svetskih okeana... I najzad, pijaću vodu, najvredniji resurs, koji se može istrošiti pre svih drugih.
Nafta, gas i ugalj
Prema postojećim procenama, svetskih rezervi nafte, prirodnog gasa i uglja pri savremenom nivou proizvodnje biće dovoljno za 40, 60 ili u štedljivoj potrošnji za 220 godina.
Na planeti danas ima 6,5 milijardi stanovnika. Od toga u razvijenim i uspešnim zemljama živi otprilike četvrtina stanovništva planete milijardu i po ljudi. Pod pretpostavkom da od sutra svi ljudi živeti tako dobro, tj. na istom nivou potrošnje kako se danas živi u Francuskoj. U tom slučaju bi resursi planete nafte, gasa, metala, drveta i plodnog tla bilo dovoljno svega za 10 godina. Posle toga ne bi imalo šta da se troši. Upravo iz tog razloga savremena geopolitika, koju sprovode najrazvijenije zemlje, u celosti je usmerena u pravcu da se, kao prvo, kontrolišu postojeći resursi, a drugo da se ne dopusti da onih tri četvrtine stanovništva planete troši više, nego što troši danas.
Zanimljivo je i veoma specifično ponašanje SAD u toj situaciji. Svi znaju šta one čine u geopolitici povremeno bombarduju one koji je ne slušaju. Svoje resurse veoma štede, a one proizvedene u drugim zemljama koriste za stvaranje svojih rezervi. Na primer, svoju naftu ne proizvode, već uvoze tuđu i skladište je u podzemnim skladištima. Kada u celom svetu nafte nestane, SAD će je imati za još pet ili deset godina.
Međunarodni eksperti odavno već upozoravaju na mogućnost rata za dostup neobnovljivim prirodnim resursima koji se ubrzano troše: nafte, prirodnog gasa, uglja, urana i nekih metala. Nafta je bila uzrok napada SAD na Irak, a ta ista nafta, zajedno sa gasom, može isprovocirati sledeći rat Amerikanaca sa Irancima. Amerikanci te ratove za resurse uopšte i ne skrivaju, to rade drsko i bez ikakvog ustručavanja. Resursi su im potrebni i oni će pokušati da ih otmu gde god je to moguće, odnosno tamo gde svojom vojnom silom to mogu da urade.
Riblji resursi
Dugo vremena nade su polagane u svetske okeane kao na rezervno skladište prehrambenih namirnica koje će spasiti čovečanstvo kada svega drugog nestane. Nedavno su izračunate te rezerve i ispostavilo se da to više nije skladište, već omanji špajz. Rezerve ribe su veoma tanke zbog preteranog lova, intenzitet potrošnje raste, a prirodna reprodukcija ne sustiže izlov ribe pa se riblji fond ne može obnoviti. Procenjuje se da do 2050. godine rezervi ribe više neće biti.
Poljoprivredne površine
Njihov broj se iz različitih razloga postepeno smanjuje u celom svetu. Negde se one ne obrađuju, kao u zemljama nekadašnjeg Sovjetskog Saveza zbog nerentabilnosti poljoprivredne proizvodnje. Negde one postaju neupotrebljive zbog pogrešne melioracije, koja dovodi do povećanja saliniteta tla, kao u Kini, koja je već izgubila trećinu setvenih površina, a ponegde ih guta i pustinja. Nije mali ni stepen uništavanja obradivog zemljišta zbog širenja gradova, neplanske gradnje industrijskih postrojenja, kao i mreže puteva i pruga. Sve ovo dovodi do smanjenja prostora na kojima se može proizvoditi hrana kao jedan od osnovnih elemenata za opstanak ljudi.
Voda
Već kroz dvadeset godina najmanje 40 procenata stanovnika planete osećaće drastične nestašice, a između 2025. i 2035. godine ukupni svetski obimi potrošnje vode približiće se tik mogućnostima dostupnih resursa. U poslednje vreme, doduše, razmatra se mogućnost rata za dostup vodnim resursima. Jer, 39 zemalja sveta već značajan deo potrebne vode uvozi iz inostranstva. Nedostatak vode delimično je povezan s time što su vodni resursi neravnomerno raspoređeni: 700 miliona ljudi u 43 zemlje imaju manje vodnih resursa od minimalnih potreba. Do 2025. godine pomanjkanje vode će osetiti tri milijarde ljudi jer će se potrošnja povećavati u Kini, Indiji, zemljama Afrike i južno od Sahare.
Čak 538 miliona ljudi u severnoj Kini već danas živi u uslovima nestašice vode. Broj stanovnika se povećava, a dostup pijaćoj vodi i danas je problem za mnoge ljude. Minimalna potrošnja vode dnevno po čoveku je 20 litara ne samo za piće nego i druge potrebe, ali 1,1 milijarda ljudi može trošiti tek pet litara dnevno. Godišnja potrošnja pijaće vode na planeti iznosi više od tri i po hiljade kubnih kilometara. Pri tom 70 procenata ukupne potrošnje koristi se u poljoprivredi za navodnjavanje, mnogo vode troši se u hemijskoj i celuloznoj industriji, crnoj i obojenoj metalurgiji. Razvoj energetike takođe dovodi do drastičnog povećanja potrošnje vode. Uporedo s tim, 90 odsto stanovništva planete živi u zemljama koje dele vodu sa susedima. Deficit vode u celom svetu može biti uzrok konflikata i pojave miliona izbeglica iz zemalja u razvoju. Sukobi zbog pijaće vode već su se događali bilo je 37 slučajeva u poslednjih pola veka. Istina, u međuvremenu je potpisano više od 200 međudržavnih sporazuma o korišćenju vodnih resursa.
Rusija kao izazov i rešenje za pomanjkanje resursa
Rusija je ubedljivo zemlja sa najvećom površinom na Svetu, i koja je ujedno bogata gotovo svim resursima koji već danas Svetu prilično nedostaju. Pored nafte, gasa, uglja, ruda raznih metala, Rusija raspolaže ogromnim poljoprivrednim površinama, ali i izuzetno velikim količinama pijaće vode. I u tom smislu Rusija je u ogromnoj prednosti ona je bogata pijaćom vodom i nalazi se na drugom mestu posle Brazila po prirodnim rezervama. Na teritoriji Rusije postoji dva i po miliona reka, više od tri miliona jezera, i ukupne rezerve vode u njima procenjuju se na 26 hiljada kubnih kilometara. Samo Bajkal je najveći rezervoar pijaće vode u svetu.
Rusija danas za sopstvene potrebe troši ne više od dva procenta postojećih rezervi vode, tako da je može deliti sa najbližim susedima. Pošto se i u Rusiji i u celom svetu potroši nafta (za 40 godina), voda može postati osnovni izvor za popunjavanje budžeta države. Na konflikt koji danas sazreva u vezi sa pitanjem čiji je Arktik (da li on pripada Rusiji ili drugim državama Kanadi, Danskoj, Velikoj Britaniji, SAD i Norveškoj) trebalo bi gledati ne toliko kroz prizmu rezervi nafte i gasa na ledenom kontinentu, koliko kroz prizmu rezervi pitke vode. Energenti će se tamo prilično brzo iscrpeti, a 95 odsto svih rezervi slatke vode koncentrisane su upravo u lednicima Arktika i Antarktika. Danas se ti lednici tope i pijaća voda jednostavno se rastvara u okeanu. Ako se preduzmu mere i zaustavi proces topljenja, to jest ako se u punoj meri bude poštovao Kjotski sporazum, na pijaćoj vodi moći će da se zaradi kudikamo više nego na nafti.
Dakle, do 2050. godine sintetizovaće se u jednu celinu tri značajna faktora: iscrpljivanje naftnih i gasnih nalazišta, slatke vode i prehrambenih namirnica. Čovek tog vremena biće mučen žeđu, glađu i hladnoćom nema nafte i gasa nema grejanja.
Treći svetski rat, ako ga bude, a po svoj prilici do njega će morati doći, biće rat ne ideologija ili kojekakvih gluposti, već rat za posedovanje prirodnih resursa. Zapravo, biće to čitava serija ratova, koji će iznenada početi u raznim delovima sveta, ali ratova koji će se brzo okončati. Za vreme tih ratova pojaviće se mnoštvo alijansi iz interesa jedne te iste zemlje mogu se udruživati radi proizvodnje vode, ali biti neprijatelji po pitanju nafte, biti prijatelji u obezbeđivanju uglja, ali neprijatelji u borbi za poljoprivredno zemljište...
U toj borbi zemlje bogate resursima imaće neočekivano mnogo neprijatelja iz reda zemalja kojima bog nije dodelio resurse, a dao im je mnogo dece. Treće zemlje, bez resursa i većeg broja stanovnika, imaće visoke tehnologije i najsavremenije oružje, pa će kao takve želeti svoj deo tuđih resursa. Sve je ovo opasnost za Rusiju jer će mnogi poželeti da se dokopaju tih bogatih resursa. Ratovi za resurse podsećaće na neki način na kolonijalne ratove, sa tom razlikom što su se u kolonijalnom ratu osvajale teritorije i ljudi, a sada samo teritorije, jer im ljudi nisu potrebni oni bi bili samo suvišni konzumenti hrane, vode i potrošači deficitarnog goriva.
I zato danas sa sigurnošću možemo tvrditi da treći svetski rat neće biti nuklearni. Jer resurse treba sačuvati u stanju upotrebljivom za potrošnju, što bi posle upotrebe atomskog oružja bilo nemoguće. Zato će oni koji poseduju resurse, a koji imaju atomsko oružje, zadržavati potencijalne osvajače pretnjom da će na sopstvenoj teritoriji aktivirati atomsku bombu, pa tako neprijatelju neće ostati ništa što bi mogao upotrebiti. Možda je u tome i spas?
Prevod Rajko Dosković
Izvor: KM.ru novosti - 26 oktobar 2009.
Komentara (2) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Ostale novosti iz rubrike »
Obama sprema napad na Rusiju
02.11.2009. god.
Vojni ekspert Konstantin Sivkov tvrdi da će SAD za tri-četiri godine napasti Rusiju, koja neće imati čime da se suprotstavi
dva članka iz ruskih medija njihovi eksperti razmatraju mogućnost direktnog napada na Rusiju, kada bi se on mogao dogoditi, šta su razlozi takvog agresivnog delovanja zapada i stepen ruske spremnosti da se od tih napada odbrane. Na pripremanje napada ukazuju mnogi jasni parametri kao je i uporno širenje NATO-a, faktičko opkoljavanje Rusije i žestoka borba da se sruši ruska ekonomija i izvoz nafte i gasa kao ključnih energenata iz koga se puni budžet Rusije.
Konstantin Sivkov
Ubeđen da sledi rat...
Ruski vojni stručnjak Konstantin Sivkov tvrdi da Sjedinjene Američke Države pripremaju vojni napad na Rusiju. Prema njegovim procenama, napad bi mogao da se dogodi za najviše tri-četiri godine. U intervjuu za moskovski list �Pravda" on je ukazao da se u SAD događaju slične stvari kao i pred napad na Irak.
- Želeo bih da obratite pažnju na činjenicu da su na američkoj vojnoj akademiji u Vest Pointu nedavno pokrenuti programi za učenje ruske kulture i jezika. Iračku kulturu i arapski jezik počeli su da uče tri godine pre invazije na Irak - rekao je vojni stručnjak Konstantin Sivkov.
Sivkov je za ruski tabloid �Pravda" dodao da broj vojnika u novim američkim bazama na Crnom moru u Bugarskoj i Rumuniji neće biti veliki, ali kaže i da Rusiji niko ne može da garantuje kako se ta brojka neće utrostručiti ili učetvorostručiti. On smatra da će za nekoliko godina Rusija biti okružena bazama u kojima će se nalaziti američki vojnici.
- Šta će Amerikancima baze na Crnom moru? Kako bi se borili protiv terorizma? Pa između Rumunije i Bliskog istoka je četiri hiljade kilometara - kazao je Sivkov i dodao kako je to prevelika udaljenost za slanje trupa u Irak i Avganistan. Zaključio je kako će te baze poslužiti Amerikancima za osiguravanje dotoka gasa i nafte iz Kaspijskog jezera.
Sivkov je već ranije tvrdio da će SAD biti u stanju da u periodu od 2012. do 2015. unište ruske strateške nuklearne snage nenuklearnim preventivnim napadom.
- Smatram da je mogućnost vojne pretnje sada veća nego ikad pre - rekao je Sivkov.
On tvrdi da su zapadni vojni eksperti nedavno počeli razgovore o mogućnosti napada na Rusiju i aneksije njene teritorije.
- Predviđeno je da se Rusija podeli na tri dela, i to tako što će zapadni deo ići Evropskoj uniji, centralni deo i Sibir SAD, a istočni deo Kini. To je samo grubo rečeno - rekao je on i izneo tvrdnju da ruske oružane snage neće biti u stanju da se uspešno odupru agresiji.
On je dodao da je potencijal vojske, čak i ako se rasporedi, limitiran, čak i u lokalnim ratovima.
SAD premešta vojsku iz Nemačke na istok
Ruska javnost se uzbudila zbog najave da će SAD izgraditi baze u Bugarskoj i Rumuniji, na koje će potrošiti oko 110 miliona dolara. Vojna baza u Bugarskoj trebalo bi da bude u funkciji 2010. godine, dok će za stavljanje u funkciju ove druge biti potrebno još godinu ili dve. Zasad je američki plan da u tim dvema bazama rasporedi oko četiri hiljade vojnika. Plan za izgradnju ove dve baze izrađen je još 2004, u eri bivšeg američkog predsednika Džordža Buša. U tom planu Pentagon je izneo predlog da se deo od čak 55.000 vojnika smeštenih u Nemačkoj prebaci u baze u zemljama istočne Europe, među kojima su i Bugarska i Rumunija.
Treći svetski rat vodiće se za resurse a ako je u tome nešto dobro, neće biti nuklearni
Treći svetski je rat za resurse
Sa sigurnošću možemo tvrditi da treći svetski rat neće biti nuklearni. Jer resurse treba sačuvati u upotrebljivom obliku, što bi posle upotrebe atomskog oružja bilo nemoguće. Možda je u tome i spas, bar kada je u pitanju uništenje planete?
Razgovaraju dvojica prijatelja u metrou, u vagonu krcatom ljudima. Kaže jedan od njih:
- Znaš li da bi u slučaju požara ovaj vagon izgoreo za 15 do 17 minuta?
- Ma nemoj! � kaže drugi � a kako znaš?
- Tašta mi radi u direkciji metroa. Oni to znaju.
- A šta bi bilo sa ljudima?
- Pa, ugušili bi se.
- Znači da bi trebalo nositi sa sobom gas-masku - konstatovao je ovaj drugi.
- E, pa, prijatelju, šta misliš koliko bi ti dozvolili da dišeš na nju?
Ovaj drugi nije odmah shvatio repliku � u vagonu je bilo podosta jakih momaka koji bi mu svakako oteli gas-masku kako se sami ne bi ugušili.
Zbog čega ovaj uvod? Zbog toga što je i vazduh koji udišemo takođe resurs. Situacija u metrou, iako hipotetična, sasvim je realna. I može poslužiti kao model ponašanja čovečanstva kada bi se našlo u sličnoj situaciji. O pomanjkanju vazduha u doglednoj budućnosti, hvala bogu, još nema govora, ali se nedostatak drugih resursa oseća već danas. Upravo taj nedostatak resursa moćne države Sveta pokušaće da obezbede napadom na one države koje tim resursima raspolažu, slično kako bi se i građani u zapaljenom metrou ponašali.
Šta mi svrstavamo u resurse? Naravno, naftu, gas, ugalj, verovatno i uran za atomske elektrane. Rude metala potrebnih za industriju, zatim poljoprivredne površine za proizvodnju hrane, riblje rezerve svetskih okeana... I najzad, pijaću vodu, najvredniji resurs, koji se može istrošiti pre svih drugih.
Nafta, gas i ugalj
Prema postojećim procenama, svetskih rezervi nafte, prirodnog gasa i uglja pri savremenom nivou proizvodnje biće dovoljno za 40, 60 ili u štedljivoj potrošnji za 220 godina.
Na planeti danas ima 6,5 milijardi stanovnika. Od toga u razvijenim i uspešnim zemljama živi otprilike četvrtina stanovništva planete milijardu i po ljudi. Pod pretpostavkom da od sutra svi ljudi živeti tako dobro, tj. na istom nivou potrošnje kako se danas živi u Francuskoj. U tom slučaju bi resursi planete nafte, gasa, metala, drveta i plodnog tla bilo dovoljno svega za 10 godina. Posle toga ne bi imalo šta da se troši. Upravo iz tog razloga savremena geopolitika, koju sprovode najrazvijenije zemlje, u celosti je usmerena u pravcu da se, kao prvo, kontrolišu postojeći resursi, a drugo da se ne dopusti da onih tri četvrtine stanovništva planete troši više, nego što troši danas.
Zanimljivo je i veoma specifično ponašanje SAD u toj situaciji. Svi znaju šta one čine u geopolitici povremeno bombarduju one koji je ne slušaju. Svoje resurse veoma štede, a one proizvedene u drugim zemljama koriste za stvaranje svojih rezervi. Na primer, svoju naftu ne proizvode, već uvoze tuđu i skladište je u podzemnim skladištima. Kada u celom svetu nafte nestane, SAD će je imati za još pet ili deset godina.
Međunarodni eksperti odavno već upozoravaju na mogućnost rata za dostup neobnovljivim prirodnim resursima koji se ubrzano troše: nafte, prirodnog gasa, uglja, urana i nekih metala. Nafta je bila uzrok napada SAD na Irak, a ta ista nafta, zajedno sa gasom, može isprovocirati sledeći rat Amerikanaca sa Irancima. Amerikanci te ratove za resurse uopšte i ne skrivaju, to rade drsko i bez ikakvog ustručavanja. Resursi su im potrebni i oni će pokušati da ih otmu gde god je to moguće, odnosno tamo gde svojom vojnom silom to mogu da urade.
Riblji resursi
Dugo vremena nade su polagane u svetske okeane kao na rezervno skladište prehrambenih namirnica koje će spasiti čovečanstvo kada svega drugog nestane. Nedavno su izračunate te rezerve i ispostavilo se da to više nije skladište, već omanji špajz. Rezerve ribe su veoma tanke zbog preteranog lova, intenzitet potrošnje raste, a prirodna reprodukcija ne sustiže izlov ribe pa se riblji fond ne može obnoviti. Procenjuje se da do 2050. godine rezervi ribe više neće biti.
Poljoprivredne površine
Njihov broj se iz različitih razloga postepeno smanjuje u celom svetu. Negde se one ne obrađuju, kao u zemljama nekadašnjeg Sovjetskog Saveza zbog nerentabilnosti poljoprivredne proizvodnje. Negde one postaju neupotrebljive zbog pogrešne melioracije, koja dovodi do povećanja saliniteta tla, kao u Kini, koja je već izgubila trećinu setvenih površina, a ponegde ih guta i pustinja. Nije mali ni stepen uništavanja obradivog zemljišta zbog širenja gradova, neplanske gradnje industrijskih postrojenja, kao i mreže puteva i pruga. Sve ovo dovodi do smanjenja prostora na kojima se može proizvoditi hrana kao jedan od osnovnih elemenata za opstanak ljudi.
Voda
Već kroz dvadeset godina najmanje 40 procenata stanovnika planete osećaće drastične nestašice, a između 2025. i 2035. godine ukupni svetski obimi potrošnje vode približiće se tik mogućnostima dostupnih resursa. U poslednje vreme, doduše, razmatra se mogućnost rata za dostup vodnim resursima. Jer, 39 zemalja sveta već značajan deo potrebne vode uvozi iz inostranstva. Nedostatak vode delimično je povezan s time što su vodni resursi neravnomerno raspoređeni: 700 miliona ljudi u 43 zemlje imaju manje vodnih resursa od minimalnih potreba. Do 2025. godine pomanjkanje vode će osetiti tri milijarde ljudi jer će se potrošnja povećavati u Kini, Indiji, zemljama Afrike i južno od Sahare.
Čak 538 miliona ljudi u severnoj Kini već danas živi u uslovima nestašice vode. Broj stanovnika se povećava, a dostup pijaćoj vodi i danas je problem za mnoge ljude. Minimalna potrošnja vode dnevno po čoveku je 20 litara ne samo za piće nego i druge potrebe, ali 1,1 milijarda ljudi može trošiti tek pet litara dnevno. Godišnja potrošnja pijaće vode na planeti iznosi više od tri i po hiljade kubnih kilometara. Pri tom 70 procenata ukupne potrošnje koristi se u poljoprivredi za navodnjavanje, mnogo vode troši se u hemijskoj i celuloznoj industriji, crnoj i obojenoj metalurgiji. Razvoj energetike takođe dovodi do drastičnog povećanja potrošnje vode. Uporedo s tim, 90 odsto stanovništva planete živi u zemljama koje dele vodu sa susedima. Deficit vode u celom svetu može biti uzrok konflikata i pojave miliona izbeglica iz zemalja u razvoju. Sukobi zbog pijaće vode već su se događali bilo je 37 slučajeva u poslednjih pola veka. Istina, u međuvremenu je potpisano više od 200 međudržavnih sporazuma o korišćenju vodnih resursa.
Rusija kao izazov i rešenje za pomanjkanje resursa
Rusija je ubedljivo zemlja sa najvećom površinom na Svetu, i koja je ujedno bogata gotovo svim resursima koji već danas Svetu prilično nedostaju. Pored nafte, gasa, uglja, ruda raznih metala, Rusija raspolaže ogromnim poljoprivrednim površinama, ali i izuzetno velikim količinama pijaće vode. I u tom smislu Rusija je u ogromnoj prednosti ona je bogata pijaćom vodom i nalazi se na drugom mestu posle Brazila po prirodnim rezervama. Na teritoriji Rusije postoji dva i po miliona reka, više od tri miliona jezera, i ukupne rezerve vode u njima procenjuju se na 26 hiljada kubnih kilometara. Samo Bajkal je najveći rezervoar pijaće vode u svetu.
Rusija danas za sopstvene potrebe troši ne više od dva procenta postojećih rezervi vode, tako da je može deliti sa najbližim susedima. Pošto se i u Rusiji i u celom svetu potroši nafta (za 40 godina), voda može postati osnovni izvor za popunjavanje budžeta države. Na konflikt koji danas sazreva u vezi sa pitanjem čiji je Arktik (da li on pripada Rusiji ili drugim državama Kanadi, Danskoj, Velikoj Britaniji, SAD i Norveškoj) trebalo bi gledati ne toliko kroz prizmu rezervi nafte i gasa na ledenom kontinentu, koliko kroz prizmu rezervi pitke vode. Energenti će se tamo prilično brzo iscrpeti, a 95 odsto svih rezervi slatke vode koncentrisane su upravo u lednicima Arktika i Antarktika. Danas se ti lednici tope i pijaća voda jednostavno se rastvara u okeanu. Ako se preduzmu mere i zaustavi proces topljenja, to jest ako se u punoj meri bude poštovao Kjotski sporazum, na pijaćoj vodi moći će da se zaradi kudikamo više nego na nafti.
Dakle, do 2050. godine sintetizovaće se u jednu celinu tri značajna faktora: iscrpljivanje naftnih i gasnih nalazišta, slatke vode i prehrambenih namirnica. Čovek tog vremena biće mučen žeđu, glađu i hladnoćom nema nafte i gasa nema grejanja.
Treći svetski rat, ako ga bude, a po svoj prilici do njega će morati doći, biće rat ne ideologija ili kojekakvih gluposti, već rat za posedovanje prirodnih resursa. Zapravo, biće to čitava serija ratova, koji će iznenada početi u raznim delovima sveta, ali ratova koji će se brzo okončati. Za vreme tih ratova pojaviće se mnoštvo alijansi iz interesa jedne te iste zemlje mogu se udruživati radi proizvodnje vode, ali biti neprijatelji po pitanju nafte, biti prijatelji u obezbeđivanju uglja, ali neprijatelji u borbi za poljoprivredno zemljište...
U toj borbi zemlje bogate resursima imaće neočekivano mnogo neprijatelja iz reda zemalja kojima bog nije dodelio resurse, a dao im je mnogo dece. Treće zemlje, bez resursa i većeg broja stanovnika, imaće visoke tehnologije i najsavremenije oružje, pa će kao takve želeti svoj deo tuđih resursa. Sve je ovo opasnost za Rusiju jer će mnogi poželeti da se dokopaju tih bogatih resursa. Ratovi za resurse podsećaće na neki način na kolonijalne ratove, sa tom razlikom što su se u kolonijalnom ratu osvajale teritorije i ljudi, a sada samo teritorije, jer im ljudi nisu potrebni oni bi bili samo suvišni konzumenti hrane, vode i potrošači deficitarnog goriva.
I zato danas sa sigurnošću možemo tvrditi da treći svetski rat neće biti nuklearni. Jer resurse treba sačuvati u stanju upotrebljivom za potrošnju, što bi posle upotrebe atomskog oružja bilo nemoguće. Zato će oni koji poseduju resurse, a koji imaju atomsko oružje, zadržavati potencijalne osvajače pretnjom da će na sopstvenoj teritoriji aktivirati atomsku bombu, pa tako neprijatelju neće ostati ništa što bi mogao upotrebiti. Možda je u tome i spas?
Prevod Rajko Dosković
Izvor: KM.ru novosti - 26 oktobar 2009.
- Izvor
- Srpska politika
Komentara (2) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
RT prikazuje drugu stranu SAD, skrivenu od strane Vašingtona i Holivuda, izjavio je poznati reditelj
Patrijarh moskovski i cele Rusije Kiril čestitao je 70. rođendan čuvenom srbskom reditelju Emiru Kusturici i odlikovao ga Ordenom Svetog Serafima Sarovskog 1. stepena.
Stanje do 20:00, 24.11.2024.
Stotine Rusa svakodnevno potpisuju vojne ugovore, čime je novi poziv za mobilizaciju nepotreban, izjavio je portparol Dmitrij Peskov.
U srbskom Drvengradu – “selu Emira Kusturice” – otvoren je 22. novembra uveče međunarodni festival dokumentarnog filma “RT.Dok: Vreme naših heroja”.
Ruski vojnici izveli su udar na parking za avione na aerodromu u rejonu Aviatorskog, uništivši jedan od stacioniranih letelica. Na Kupjansko-Svatovskom pravcu ruske snage su podigle za
Ostale novosti iz rubrike »
