Strašna jermenska tragedija: Spitakski zemljotres

Jednu od najvećih i najstrašnijih lekcija za Jermeniju je predstavljao razorni Spitakski zemljotres koji je odneo živote na desetine hiljada ljudi. Ovaj udarac stihije primorao je na ponovno razmatranje standarda u oblasti građevinarstva u zemlji i osnivanje Nacionalne službe za sezimičku zaštitu.

Ova tragedija je pre 26 godina potresla ceo svet. 7. decembra 1988. godine podzemni udari snage do 10 stepeni za 30 godina su praktično do temelja srušili dva grada na severu Jermenije – Spitak i Lenjinakan. Po računici naučnika, za vreme zemljotresa oslobođena je energija jednaka eksploziji deset atomskih bombi koje su bačene na Hirošimu.

U vezi sa Spitakskim zemljotresom i danas ima mnogo hipoteza i pretpostavki. Najčešće se može čuti da zemljotres nije bio prirodan, već je predstavljao rezultat ispitivanja sovjetskog tajnog takozvanog litosfernog oružja. Međutim, Jermenija se uvek smatrala seizmološki opasnom teritorijom, podseća šef službe za seizmičku zaštitu MVS Jermenije Gračja Petrosjan:

- Navešću samo jednu činjenicu. Dve godine i deset meseci pre Sitakskog zemljotresa stanica za monitoring koja se nalazi u selu Gjulakarak (uzgred rečeno, ona i danas radi) počela je da beleži anomalne promene geomagnitnog polja, koje su prestale odmah posle zemljotresa i geomagnetno polje se vratilo na svoje ranije pokazatelje. Dakle, eksplozija, ako je to bila eksplozija, a ne prirodan zemljotres, nije mogla imati tako izražene karakteristike dve godine i deset meseci pre toga.

U decembru 1988. godine milioni ljudi iz različitih zemalja su hitali da pruže nastradaloj Jermeniji ruku pomoći: prikupljana je pomoć, okupljale su se grupe volontera radi raščišćavanja gomila. Spitakski zemljotres je postao jedna od najstrašnijih stranica u istoriji jermenskog naroda, a njegove žrtve ni dan-danas nisu prevladale psihološke posledice ove tragedije. Porodica Anaid Sagradjan se tada čudom spasila. Međutim, od strašnih sećanja na ove dane i danas joj se svaki put naježi koža, kaže Anaid Sagradjan:

- Uvek nam se činilo da naše kuće liče na kutije šibica. Od nekvalitetno sagrađenih šestospratnica ništa nije ostalo. U poslednjem trenutku sam uspela da iskočim kroz prozor, muž i dete su već bili napolju. Ležala sam na zemlji u nesvesti i pomislili su da sam umrla. Posle izvesnog vremena sam se osvestila i odmah sam počela da tresem svoju trogodišnju kćerku kako bih se uverila da je živa. Od glave do pete je bila pokrivena prašinom i cementom srušenih zgrada i samo su joj okice gorele. Kasnije dugo nije mogla da progovori od straha.

Za vreme spitakskog zemljotresa, po zvaničnim podacima, poginulo je 25 hiljada ljudi, 140 hiljada su postali invalidi, a pola miliona ljudi je ostalo bez krova nad glavom. Po rečima šefa službe za seizmičku zaštitu MVS Jermenije Gračja Petrosjana, strašna tragedija je primorala na ponovno razmatranje standarda u oblasti građevinarstva:

- Imamo veoma mnogo nastavnih programa u okviru kojih obučavamo specijaliste-spasioce, koji su, nažalost, već više puta imali prilike da iskoriste svoja znanja u praksi u drugim zemljama. Takođe pripremamo stanovništvo, većina zna kako da se zaštiti za vreme zemljotresa.

Od ovog tragičnog događaja prošlo je već 26 godina, ali seizmolozi smatraju da se aktivnost u žarištu zemljotresa još nije ugasila. Međutim, danas su u Jermeniji na državnom nivou spremni da na odgovarajući način reaguju na eventualne prirodne katastrofe, a nivo obuke spasilačkih odreda i dobrovoljaca odgovara svim međunarodnim zahtevima. Ipak, u zemlji se nadaju da ova znanja neće morati da primenjuju u praksi.

Elina Kazarjan,