Evropski ekspert: Novca za Ukrajinu nigde nema

2015. godine pred Evropom stoje tri osnovna zadatka: razrešenje krize u Ukrajini, povratak pravilnim odnosima sa Rusijom, kao i nedopuštanje da se u Evropi vodi monetarna politika „količinskog ublažavanja“, smatra predsednik Evropske laboratorije za političko prognoziranje Mari-Elen Kajol.

Mnogi postavljaju pitanje: da li EU može da vrati poverenje prema sebi u očima svojih članova? Da li će poći za rukom da se nađe put za rešenje ekonomske krize i da li će biti poboljšani odnosi sa Rusijom?

- Ova pitanja su međusobno povezana: ako EU ne bude u stanju da zaustavi antiruske sankcije, koje guše kako ekonomiju Evrope, tako i Rusije, na kraju EU neće moći da izdrži iskušenje da naštampa novi novac za plaćanje svojih računa. Ukrajina je pokazala svoju „dobru volju“ u pogledu održavanja reformi, uvodeći u svoju vladu Amerikance i Litvance, nadajući se da će tako primorati MMF da odreši kesu.

Moguće da Porošenko konačno počinje da shvata: novca za Ukrajinu nema nigde – ni u MMF, ni u SAD, ni u Evropi. Eksperti MMF su upravo napustili Ukrajinu, ustanovnivši da zemlji nedostaje 15 milijardi dolara, madu nisu joj izdvojili ni cent.

Pomenuli ste Ukrajinu. Da li može da se izbegne bankrotstvo ove zemlje?

- Izgleda da zadatak da nađe novac kako bi izbegla bankrotstvo koje ponovo preti Ukrajini, morati da reši Evropa. Ona mora da nađe mnogo novca, kojeg nema. Jedino može da ga naštampa. Suprotno onome što čujemo, problem „količninskog ublažavanja“ za Evrpu neće rešiti deflacija. Sve je vrlo jednostavno, kao i u slučaju sa SAD. To je lak put da se plate računi, za čije plaćanje više nemate sredstava: račun Ukrajine (32 milijarde), račun Grčke (245 milijardi), račun za obustavu rada na projektu Južni tok za Francusku, Italiju, Nemačku, bugarsku, Austriju i sve ostale zemlje-članice projekta (suma je nepoznata). Zatim još račun za Mistrale, za koje treba platiti penale Rusiji – 2 milijarde za Francusku, ne računajući kamatu. I naravno, račun za usporavanje ekonomskgo napretka, izazvanog prekidom trgovine sa istočnim delom sveta.

Kakve će biti posledice za Evropu?

- Japanci sa nestrpljenjem očekuju evropsko „kvantinativno ublažavanje“ – kako bi odustali od slične sopstven epolitike i dali svojoj valuti da predahne. Finansijska tržišta sa nestrpljenjem očekuju novi korak, kako bi nastavila da žongliraju suvišnom novčanom mastom koju su žudno gutala. SAD sa nestrpljenjem očekuju ublažavanje – kako bi malo odložile obnovu istih mera. Ipak slično kvalitatnivno ublažavnje će dovesti do kolapsa evra, pokrenuvši novi talas inflacije, lišivši osiromašeno stanovništvo Evrope te male boce sa kiseonikom koju je predstavljala deflacija. To će potpuno narušiti funkcionisanje zone evra i EU i naterati kontinent da se svali u džep dolarske zone. To će biti slobodan pad, možda će on vezati evro za dolar.

Da li postoje optimističniji scenariji?

- Deluje sumanuto pribegavati takvom scenariju, jer kako bi se on izbegao, dovoljno je samo ukinuti antiruske sankcije. To nije posebno teško, naročito u aktuelnoj situaciji, kada Porošenko, kao i u septembru 2014. godine, stalno ponavlja da se režim prekida vatre poštuje, a predsednik Putin je učinio gest dobre volje, ukinuvši realizaciju projekta Južni tok, protiv kojeg se zalagala Evropska komisija. Za obnovu dijaloga između Evrope i Rusije sve je spremno. Trenutno postoji realna opasnost bankrotstva dve države – Ukrajine i Grčke. U svom aktuelnom iscrpljenom stanju zona evra ne može da podnese takav udarac. Istovremeno na Bliskom Istoku se spremaju nove linije napetosti, koje mogu da zaista oštete već pogoršale odnose između Evrope i Rusije.

Prema materijalima Centra za istraživanja i novinarstvo

Čitajte više na Ukrajina i Novorusija iz minuta u minu