Svaki drugi student ne može da upiše godinu

Loša prolaznost studenta je tema o kojoj na fakultetima uglavnom ne žele da razgovaraju. Glavno opravdanje im je da rokovi još nisu završeni i da je rano pričati o tome, iako je akademska godina već uveliko počela. Ipak, ono što je sigurno jeste da je hvatanje uslova za polovinu akademaca teško ostvarljivo, a čišćenje godine gotovo nemoguće. Najdrastičniji primer je Fakultet veterinarske medicine u Beogradu, gde je uslov za upis četvrte godine dalo svega četiri studenta od 83, koliko ih je slušalo treću godinu.
- Problem je što nam dolaze manje obrazovani studenti nego ranije. Ima odličnih đaka, ali oni dolaze iz srednjih veterinarskih škola, gde je malo pažnje posvećeno opštim predmetima. Tako da kad naiđu hemija, fizika, biohemija, nastanu veliki problemi. Drugo, u Evropi profesor radi u grupi sa sedam do deset studenta, a mi nemamo ni dovoljno profesora. U stvari, uslovljeni smo velikim brojem studenta da bismo dobijali plate. Ovde se rade operacije, vežbe su jako važne, a u velikim grupama je kvalitet gotovo nemoguć. Potrebna nam je temeljna reforma obrazovnog sistema, ali ne treba kretati od visokog obrazovanja - priča za "Blic" Velibor Stojić, dekan Fakulteta veterinarske medicine.
Prema njegovim rečima, program je maksimalno revidiran, ali neke stvari nemoguće je uprostiti. Studentima nedostaju radne navike, zbog čega im je teško da savladaju određene materije. Sa ovakvim stavom se slaže i većina njegovih kolega.
Studenti ne misle tako. Oni optužuju profesore da Bolonju tumače proizvoljno i da neće da optimalizuju nastavni plan i program.
- Bojim se da je stanje mnogo lošije nego što se predstavlja. Fakulteti ne žele da dostave podatke o prolaznosti, pa čak razmišljamo da se obratimo povereniku za informacije od javnog značaja. Čuo sam se sa kolegama iz Novog Pazara i Kragujevca i oni su mi rekli da je i kod njih isti problem. Neki su sproveli zakon, a neki ne. Ne verujem da će nam biti bolje sve dok svi ne shvate da Bolonja treba da bude ista za sve - priča Jovan Lopušina, predsednik studentskog parlamenta.
Zakon o visokom obrazovanju koji je usvojen 2005. godine predvideo je da se Bolonja postepeno implementira kako bi do 2011. godine studenti bili u mogućnosti da daju godinu za godinom. Svi se slažu da ponuđena rešenja nisu loša, ali da se jednostavno ne sprovode.
- Mi smo doneli zakon i složili se da postepeno uvodimo Bolonju. Dakle, da krenemo sa 37 ESPB bodova, pa 42, 48, 54 i na kraju da dođemo do 60. Međutim, problem je što nisu svi odradili svoj posao. Dakle, možda bi trebalo da se napravi komisija koja će proveriti šta su to fakulteti uradili i proveriti bodovanje tamo gde treba. Mislim da smo na dobrom putu. Problema ima, ali rešivi su. Trebalo bi da sednemo i nađemo kompromis - kažu u Ministarstvu prosvete.

Najveća prolaznost na četvrtu godinu
1. Tehnološko-metalurški fakultet 100 odsto
2. Arhitektonski fakultet 97,38 odsto
3. Elektrotehnički fakultet 92,36 odsto
4. Saobraćajni fakultet 78,35 odsto
5. Ekonomski fakultet 77,33 odsto

Najmanja prolaznost na četvrtu godinu
1. Fakultet veterinarske medicine 4,82 odsto
2. Tehnički fakultet u Boru 17,46 odsto
3. Pravoslavno-bogoslovski fakultet 23,81 odsto
4. Farmaceutski fakultet 25,90 odsto
5. Filološki fakultet 30,45 odsto