Dodik protiv "paketa" SAD i EU

Političke stranke u BiH upoznate su sa "paketom" mera koje predlažu SAD i Evropska unija, uz obrazloženje da bi se time obezbedila brža integracija Bosne i Hercegovine u EU.
Lider SNSD-a Milorad Dodik smatra da predlog paketa koji bi trebalo da bude predmet sutrašnjeg razgovora u Butmiru predstavlja direktno kršenje Dejtonskog sporazuma, uključujući i Ankes 4. Ustava BiH na šta Republika Srpska , kao jedan od potpisnika, ne može i neće pristati.

Dodik je naveo da dostavljeni predlog pokazuje samo da su prethodni razgovori, koje su vođeni sa domaćim liderima, bili paravan za "paket" koji je već bio sačinjen, "očigledno po volji samo jednog konstitutivnog naroda u BiH - Bošnjaka".

"U potpunosti smo iznenađeni sadžajem predloga paketa koji nam je prosleđen i smatramo ga antidejtonskim, politički nekorektnim i neprihvatljivom osnovom za razgovor", naveo je Dodik u pismu upućenom ambasadoru SAD-a Čarlsu Inglišu i švedskom Predsedništvu EU, u koji je agencija Srna imala uvidi.

Američki ambasador u BiH Čarls Ingliš najavio je ranije da će "paket" uključiti "rešavanje pitanja potrebnih za transformaciju Kancelarije visokog predstavnika međunarodne zajednice u Kancelariju predstavnika EU, kao i ustavne promene koje će omogućiti da se ubrzaju pregovori sa Unijom i NATO".

On je uoči sutrašnjeg nastavka pregovora u Butmiru pozvao lidere BiH da iskoriste angažovanje Zapada i da se dogovore o reformama koje će ubrzati integraciju njihove zemlje u Evropsku uniju i NATO.

Na prvom sastanku u vojnoj bazi u Butmiru, kod Sarajeva, 9. oktobra, evropski i američki zvaničnici predstavili su liderima političkih stranaka u BiH načela potrebna za ubrzanje reformi na putu BiH ka evroatlantskim integracijama. Učesnicima sastanka, tada međutim, nije predstavljen nikakav dokument.
Sadržaj predloženih mera

Predlog sporazuma, koji će predstavnici EU i SAD ponuditi političarima u BiH na sutrašnjem sastanku u Butmiru, predviđa da u BiH ostanu dva doma Parlamentarne skupštine - Predstavničko veće i Dom naroda i da Savet ministara, čiji će predsednik imati dva zamenika, ima ovlašćenja vlade i da se u njemu odluke donose većinom.

Prema predlogu sporazuma, u koji je Tanjug imao uvid, a koji je sadržan u paketu mera, Dom naroda skupštine BiH delovaće samo kao savetodavno telo, odnosno neće moći da predlaže niti zaustavlja zakone, ali, ako je zakon od nacionalnog interesa, moći će da ga pošalje Ustavnom sudu.

Zakone može predložiti Savet ministara, vlada ili Predstavničko veće.

Predstavničko veće imaće 87 poslanika, a Dom naroda 21, po sedam iz sva tri naroda. Dom naroda biraće se iz Predstavničkog doma od izabranih zastupnika.

Prema sporazumu, oba doma imaju predsednika i dva potpredsednika i to bez rotacije po nacionalnoj osnovi.

Članovi Predsedništva biraće se iz Predstavničkog doma i moraće biti članovi toga doma. Za kandidaturu će biti potrebni potpisi pet poslanika iz Predstavničkog doma, a Dom naroda zatim će odabrati jednog za koga će se glasati.

Predsedništvo se više neće moći pozivati na vitalni nacionalni interes.

Glasa se većinom, a glas sva tri člana predsedništva potreban je samo u slučaju rata sa Srbijom ili Hrvatskom.

Uvode se i nova ministarstva - poljoprivrede, nauke i tehnologije i okoline.

Kad je reč o državnoj imovini, predstavnici SAD i EU predlažu da se vlasništvo nad imovinom prvobitno upiše na BiH.

"U slučajevima kada se sporazumom između vlada utvrđuje drugi nosilac prava vlasništva osim države, neposredno nakon toga istom pravnom radnjom će se ubeležiti prenos vlasništva na nosioca prava vlasništva, koji je naveden u sporazumu između vlada", navodi se u dokumentu dostavljenom političkim liderima u BiH.

U njemu se predviđa da država bude vlasnik imovine, koja joj je potrebna u vršenju funkcija javne vlasti i imovine koja će joj biti potrebna u budućnosti za integracije u EU i NATO.

Imovina obuhvaćena sporazumom između vlada precizno će se utvrditi putem popisa državne imovine, koju je u avgustu pokrenula Kancelarija visokog predstavnika (OHR).

Sva državna imovina koju trenutno koriste država, Republika Srpska, Federacija BiH i Brčko distrikt za vršenje funkcija javne vlasti, prema ovom dokumentu, bila bi raspodeljena u vlasništvo sadašnjem korisniku i uknjižena na tog korisnika.

U pogledu budućih potreba za imovinom, država bi pripremila procenu dodatnih potreba za imovinom u vezi sa njenim funkcijama javne vlasti i integracije u EU i NATO, a kada se završi procena, Savet ministara bi iz te imovine, koja je obuhvaćena moratorijumom, odabrao dodatnu imovinu koja je potrebna državi.

Budući da država neće moći odmah utvrditi sve svoje buduće potrebe vezane za EU i NATO, sporazumom između vlada predvideće se da imovina zamrznuta privremenom zabranom prenosa vlasništva ostane pod moratorijumom evidentiranim u zemljišnim i drugim javnim knjigama u periodu od dodatnih pet godina, ili sve dotle dok država ne odabere imovinu za svoje sadašnje ili buduće potrebe, predviđa se ovim dokumentom.

Pravo vlasništva nad državnom imovinom, koja se nalazi van granica BiH, prema tom dokumentu, upisala bi se na državu.