„Zavet“: srbska pobeda u Moskvi

Slaviša Pavlović : Drago mi je što je prezentacija romana u Moskvi održana baš na 100-godišnjicu prve velike srpske pobede u Prvom svetskom ratu. Mogu da kažem da sam danas ponosan na te ljude koji su pre 100 godina učestvovali u ratu i da mi je izuzetna čast i zadovoljstvo što mogu da pišem o njima.

U „Domu knjige na Novom Arbatu“ predstavljena je knjiga „Zavet“ srbskog pisca Slaviše Pavlovića. Izdavanje romana o Prvom svetskom ratu mladog srbskog autora na ruskom jeziku pomogli su Fond Anatolija Lisicina i izdavačka kuća Akademija 76.

Na pitanja moskovskih čitalaca odgovarali su sam autor Slaviša Pavlović, poslanik Saveta federacije Anatolij Lisicin, autor ruskog prevoda Viktorija Martinova i direktor izdavačke kuće Mihail Njankovski.

U svojstvu gosta, prezentaciji knjige je prisustvovao i Nenad Popović srbski biznismen, čiji su poslovi najpre vezani za rusko tržište. Za naš program gospodin Popović podseća na pomoć i ulogu koju je na ishod Prvog svetskog rata tada imala Rusija:

- Ovde bih pomenuno da te slobode verovatno ne bi bilo, bez velikog učešća cara Nikolaja Drugog, koji je ušao u Prvi svetski rat zbog Srbije- žrtvujući praktično i vlast i krunu i na kraju krajeva život svoj i svoje porodice, da bi pomogao braći Srbima. Ovde smo danas čuli jednu lepu staru pesmu „Kreće se lađa francuska“, a do spasavanja velikog broja Srba koji su otišli na ostrvo, nikada ne bi došli da car Nikolaj Drugi nije postavio ultimatum zemljama Antante da će jednostrano izaći iz Prvog svetskog rata ukoliko Srbima ne pošalju brodove.

Predstavljanje knjige „Zavet“ u Moskvi je održano na dan kada se obeležavala 100-ta godišnjica Kolubarske bitke. Pitali smo autora, gospodina Pavlovića da li u tome vidi određenu simboliku:

- Da, postoji određena simbolika. Knjiga je u Srbiji izašla 12.septembra, na dan kada je počela bitka na Drini, a evo u Moskvi je predstavljena na godišnjicu Kolubarske bitke. Drago mi je što je prezentacija romana održana baš na 100-godišnjicu prve velike srpske pobede u Prvom svetskom ratu. Kolubarska bitka predstavljala je iznenađenje i prekretnicu. Mogu da kažem da sam danas ponosan na te ljude koji su pre 100 godina učestvovali u ratu i da mi je izuztna čast i zadovoljstvo što mogu da pišem o njima.

Naravno, tokom predstavljanja knjige i razgovora koji je potom usledio sa autorom i gostima, nisu izostala ni pitanja koja se tiču situacije u Ukrajini. Kao posledica zaoštravanja odnosa i politčke krize, javljaju se i ekonomski problemi za koje neki eksperti smatraju da su veštački izazvani kako bi se Rusija naterala da promeni svoj politički kurs. Ovakve navode, gospodin Popović komentariše:

- U ekonomiji nema tih veštačkih procesa koji traju dugo, jer oni na kraju krajeva najviše mogu da pogode onoga ko je i doneo odluku, jer im se onda vrati kao bumerang. Siguran sam da će ova ukrajinska dešavanja otrezniti mnoge glave i na zapadu, jer ljudi moraju da shvate da Rusija nije neprijatelj zapada.

Zapad je krenuo protiv Rusije, a ona pak samo štiti svoj narod. Rusija je obavezna da štiti svoj narod, kao što i druge evropske zemlje ili Amerika štite svoje građane. Ne sme se dozvoliti povampirenje fašizma danas, u 21.veku.

Prisutnima je bio prikazan film o delatnosti Fonda Anatolija Lisicina u Srbiji, u vezi sa rekonstrukcijom Ruskog nekropolja i zaboravljenih grobova ruskih vojnika iz vremena Prvog svetskog rata u Zapadnoj Ukrajini. Nakon zvaničnog dela programa, poslanik Anatolij Lisicin objasnio nam je zašto je pomogao izdavanje knjige srbskog autora:

- Današnja prezentacija je posvećena romanu „Zavet“, srbskog pisca o Prvom svetskom ratu. Zašto baš srbski pisac? Pokušavao sam da nađem ruske pisce koji bi se bavili ovom temom, ali sam na kraju morao da tražim takve autore van granica Rusije.

Uopšte, ovom temom se pre tri godine ovde u Rusiji, malo ko bavio. Da, entuzijasti jesu istraživali temu Prvog svetskog rata, ali ne na državnom nivou. Tri godine sam radio na tome, kako bi ovaj datum počeo zvanično da se obeležava. Tek kada se za to zauzeo predsednik Putin, 1.avgust se pojavio na državnom kalendaru, kao dan sećanja na žrtve Prvog svetskog rata.

Gospodina Popovića smo za kraj pitali kako on sagledava veze i ulogu Srbije u Evropi onda (u vreme Prvog svetskog rata) i sada?

- Srbija je stara evropska država i Srbija je u evropsku kulturu uložila jako mnogo. Ali, u savremenu Evropu, Srbija je uložila milione žrtava, kako u Prvom, tako i u Drugom svetskom ratu. Izuzetno poštujem evropski poredak, načina razmišljanja, evropsku ekonomiju i pravosuđe- to su neke stvari koje bih želeo da se što više i na najbolji mogući način primene i u Srbiji. Veliki doprinos Evropi, Srbija je dala i svojim žrtvama. Zato Evropi treba reći da.

Ipak, Srbija više nema nikakav interes da bude članica organizacije koja se zove EU. To je možda bilo interesantno državam koje su u organizaciju ulazile 90-tih jer su postojali veliki pristupni, ekonomski fondovi. Ali, posle 2008.godine tih fondova nema više u tom obimu. Sama EU ima ogromne ekonomske probleme, pogotovu nove članice. Veliko je pitanje gde će sama EU biti za 5 do 10 godina.