O bosanskom loncu, ukrajinskim hirovima i radosti osetinske omladine — Stigo Kusta!

Bosanska kriza koja poslednjih nedelja uzima maha privukla je ozbiljnu pažnju vodećih igrača na svetskoj sceni.

Predsednik Predsedništva BiH Željko Komšić pozvao je Rusiju da aktivizira dijalog na viskom i najvišem nivou i pozdravio posetu ministra inostranih poslova RF Sergeja Lavrova Sarajevu planiranu za početak novembra. Komšić je odgovarajuću izjavu dao prekjuče, primajući novog ambasadora RF u BiH Aleksandra Bocana-Harčenka povodom predaje akreditivnih pisama. – Za BiH je veoma važna podrška RF na putu realizacije njenih spoljnopolitičkih ciljeva, od kojih su prioritetni stupanje u EU i NATO — izjavio je Komšić.

Saopštava se da Bocan-Harčenko najavio rusku podršku naporima rukovodstva BiH za očuvanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta zemlje. Ruski ambasador je dodao da Moskva podržava Dejtonski sporazum i sve buduće političke odluke koje će biti rezultat konsenzusa između svih naroda BiH.

Podsećamo da je Sergej Lavrov ponedeljak izjavio da je Moskva zabrinuta zbog razvoja događaja oko BiH i da je došlo vreme da se obesnaže tzv. bonska ovlašćenja i da se svim bosanskim stranama poveri sva odgovornost za svoju zemlju.

Istovremeno, predstavnici SAD i EU započeli su u vojnoj bazi Butmir blizu Sarajeva dojalog sa liderima političkih partija BiH. Njihov cilj je iznalaženje izlaza iz političkog čorsokaka i dalje kretanje zemlje u pravcu EU i NATO-a — saopštili su politički izvori. Radi učešća u pregovorima u Sarajevo su došli zamenik državnog sekretara Džems Štajnberg, šef diplomatije Švedske koja predsedava u EU Karl Bilt, komesar EU za pitanja širenja Oli Ren i ministar inostranih poslova Slovačke Miroslav Lajčak. — Pošto reforme neophodne za integraciju zemlje u EU ne napreduju, EU i SAD dale su zajedničku inicijativu za podsticanje dijaloga – izjavio je evropski diplomatski izvor u razgovoru sa izveštačem agencije Novosti. Na učešće u dijalogu pozvani su lideri 8 stranaka koje zastupaju interese sva 3 naroda BiH.

Podsećamo da se bosanski političari ne mogu da se sporazume o pitanjima kao što su održavanje popisa stanovništva i sprovođenje ustavne reforme. Niz muslimanskih stranaka zahteva da se Ustav kardinalno preispita insistirajući na centralizaciji zemlje. Hrvatske partije izjavljuju da neće podržati reformu ukoliko se u njoj ne predvidi ravnopravni status Hrvata sa drugim narodima. Bosanski Srbi govore da neće učestvovati u reformama autori kojih su stranci. Osim toga, Srbi smatraju da bitno menjanje Ustava nije moguće, pogotovo kada je reč o centralizaciji zemlje.
Sa svoje strane, SAD i EU izjavljuju da BiH neće moći da počne pravo zbližavanje sa EU i NATO-om dok u zemlji bude delovao Aparat visokog predstavnika. Ujedno, Vašington i Brisel nedvosmisleno stavljaju na znanje da do transformacije Aparata visokog predstavnika u Misiju specijalnog predstavnika EU neće doći sve dok se sprovede ustavna reforma.

Dok se svet bavi traženjem izlaza iz bosanskog ćorsokaka, zaoštrava se situacija oko Haškog tribunala.

Međunarodni tribunal za bivšu Jugoslaviju neće moći da ispuni zahteve iz rezolucije SB UN da obustavi aktivnost do kraja 2010. i izjavljuje da će završiti rad najranije sredinom 2013. godine – izjavio je predsednik Tribunala Patrik Robinson podnoseći juče Generalnoj skupštini UN izveštaj o njegovom radu. – Naši današnji preliminarni proračuni svedoče da će svi naši procesi, osim 4, biti završeni 2010. Još 3 ćemo završiti 2011., a poslednji u vezi sa slučajem Radovana Karadžića početkom 2012. godine – rekao je Robinson.

Međutim, jadikovanja gna Robinsona nisu ostavila potreban utisak na Rusiju. Ruska strana zahteva od Haškog tribunala da završi osnovni rad u roku koji je odredio SB UN, tj. do kraja 2010. godine, i izjavljuje o nedopustivosti da Tribunal beskrajno zamenjuje nacionalne organe pravosuđa — poručio je predstavnik Rusije Genadij Kuzmin na sednici Generalne skupštine UN.

Uzgred rečeno, za produženje mandata sudija Tribunala čemu se, verovatno, nada njegovo rukovodstvo neophodna je nova rezolucija koja se bez saglasnosti RF ne može doneti.

I nešto statistike za bolje shvatanje stava Rusije. za vreme postojanja Taribunala održana su 142 sudska procesa, od kojih većina, 92, protiv Srba. Osim toga, održana su 33 procesa protiv Hrvata, 8 protiv kosovskih Albanaca, 7 protiv bosanskih muslimana i 2 protiv Makedonaca.
Ma kao da je to čudno, danas u našem pregledu događaja vezanih za balkanski region zauzima Ukrajina. Uostalom, u prvom slučaju radi se samo o pozivanju na kosovski presedan, ali u drugom miriše na direktno mešanje u balkanske poslove.

Dakle, Ukrajina može priznati nezavisnost Abhazije i Južne Osetije ako na predsedničkim izborima pobedi Viktor Janukovič – smatra Valerij Konovaljuk, poslanik Vrhovne rade iz frakcije Partije regiona liji je lider Janukovič. Poslanik je dodao da su zapadne zemlje učinile isto priznavši nezavisnost Kosova.

Sa neočekivanim problemima suočila se Crna Gora. Pokazalo se da upravo Ukrajina blokira stupanje Crne Gore u Svetsku trgovinsku organizaciju. Prerma rečima, crnogorskog ministra za evropske integracije Gordane Đurović, posle 3 runde pregovora od kojih se poslednja završila proteklog vikenda u Beču može se izvesti zaključak da je prijem Crne Gore koji je bilo planiran za 3. februar 2010. u STO odgođen na neodređeno vreme. – neprijatno nas je iznenadilo što naš predlog o potpisivanju bilateralnog sporazuma nije prihvaćen. Ne razumemo ovaj stav – rekla je gđa Đurović novinarima. Uzgred da kažemo, Ukrajina je jedina zemlja sa kojom neophodan dogovor nije postignut. Pri tome, Ukrajina svega 2 stota delova procenta učestvuje u spoljnotrgovinskom prometu Crne Gore.

I pozitivna informacija na kraju pregleda. Kinomani Severne Osetije sa oduševljenjem su reagovali na dolazak u republiku Emira Kusturice koji učestvuje na festivalu kulture „Mon Parnas“. Juče su kultni balkanski reditelj i njegov muzički sastav „Nou smoking orkestra“ dali u Vladikavkazu jedini koncert sve karte za koji su bili prodate. Omladina Severne Osetije smatra dolazak Emira Kusturice neverovatnim događajem i na aerodromu je grupa kinomana dočekala čuvenog Srbina vatrometom i plakatima na kojima jer pisalo „U to nije moguće poverovati – Kusturica je u Osetiji“.