Papa Benedikt XVI kanonizovao borca protiv Pravoslavlja Sigmunda Felinskog

Skoro odmah nakon posete arhiep. Ilariona u Rimu je bio proslavljen nadbiskup Sigmund Felinski, koji je poznat kao jedan od najžešćih boraca protiv Pravoslavne Vere. On je, može se reći, specijalista za obraćanje pravoslavne dece u rimokatoličku veru.

Poznati peterburški društveni delatnik govorio o ličnosti nadbiskupa Sigmunda Felinskog i njegovoj pogubnoj ulozi u istoriji Rusije

Papa rimski

U nedelju 1. oktobra, papa rimski Benedikt je pribrojao liku rimokatoličkih svetih nadbiskupa Sigmunda Felinskog. Ta kanonizacija pravoslavnim ljudima može da bude primljena samo sa sažaljenjem i nedoumicom, jer je na poslednjem susretu predsednika Odeljenja za spoljašnje crkvene odnose Moskovske patrijaršije, arhiepiskopa Ilariona sa rimskim papom mnogo govorilo o vraćanju tradicionalnom hrišćanstvu, o tome, da tradicionalni hrišćani moraju da se ujedine protiv liberalizma i bezbožnosti, koji su preplavili Evropu.

Ali čim je arhiep. Ilarion napustio Rim, papa rimski je zauzeo tradicionalnu rimokatoličku propagandu. Skoro odmah nakon posete arhiep. Ilariona u Rimu je bio proslavljen nadbiskup Sigmund Felinski, koji je poznat kao jedan od najžešćih boraca protiv Pravoslavne Vere. On je, može se reći, specijalista za obraćanje pravoslavne dece u rimokatoličku veru. Sa tim ciljem on je otvarao dečija sirotišta za decu u Rusiji, u Austrougarskoj, i pravoslavnim enklavama. Upravo kroz decu on se zanimao prozelitizmom ka Rusiji.

Nadbiskup Sigmund se rodio u porodici poljskih revolucionara. Njegova majka je bila poslana u Sibir za svoju revolucionarnu delatnost. On se od detinjstva vaspitavao u sebi mržnju prema Pravoslavlju i Ruskoj imperiji. Kada je 1862. godine, po preporuci Aleksandra Drugog postao nadbiskup varšavski, odmah je pokazao svoju unutrašnju grabljivu prirodu, trenutno je prekinuo sve prijateljske odnose sa Carem, stao na stranu pape i postao jedan od glavnih provokatora poljskog ustanka u 1863. godini. Rimkatolička Francuska ga je koristila njegovu mržnju prema Rusiji u svojim intrigama. Napoleon Treći je u njemu uvideo svog saveznika. Imperator Aleksandar Drugi je bio prinuđen da liši nadbiskupa Sigmunda varšavske katedre zbog učešća u poljskom ustanku i njegove povezanosti sa Francuskom. Car mu je predložio da ode van granica, jer on ne može upravljati varšavskom katedrom na dobro Ruske imperije i poljskog naroda, ali je tadašnji papa Pije Deveti posebno izdao encikliku, koja nije razrešavala nadbiskupu Sigmundu da samovoljno ostavi katedru. Kao rezultat, podanik Ruske imperije Sigmund Felinski bio je dužan da posluša papu i prenebregne zakonima Ruske imperije, narušivši poslušnost Caru.

Videći simpatije sadašnjeg pape prema Piju IX mi, pravoslavni hrišćani, znajući za odnos poslednjeg prema Rusiji i Pravoslavlju, treba da se zamislimo šta Benedikt XVI podrazumeva pod povratkom tradicionalnom hrišćanstvu. Ako je arhiep. Ilarion govoreći o tradicionalnom hrišćanstvu, imao u vidu, bez sumnje, našu Pravoslavnu veru, onda papa, naravno, ima u vidu povratak najsnažnijim oblicima opstrukcije Pravoslavne Vere, što se dogodilo u 19 veku, za vreme Pija XVI.

Ruski TV kanali, govoreći o kanonizaciji Sigmunda Felinskog, stavili su ga u isti red sa takvim Pravoslavnim Svetiteljima kao što su Jovan Kronštatski i Blažena Ksenija! To je snažno svedočanstvo koliko je naše savremeno društvo slepo i mlako u odnosu prema skrivenoj i javnoj ekspanziji rimokatolicizma na Rusiju. U većini niko ne vidi opasnost koju predstavlja nova ekspanzija rimokatolicizma na Rusiju. A međutim, još je 80-ih godina o toj pretnji govorio Svjatejši patrijarh Pimen, koji je prozrevajući da će boljševizam u Rusiji pasti, upozoravao da je Ruska Pravoslavna Crkva veoma oslabljena, i da će koristeći se njenom slabošću, rimokatolici ponovo pokušati da zahvate i porobe našu Crkvu. Moramo da bdimo i da pamtimo reči Patrijarha Pimena da se sa „**katolicima možemo susretati samo da bi zajedno popili čaj“. Benedikt XVI je svojim izazovnim proslavljanjem borca protiv Pravoslavlja i Rusije, Sigmunda Felinskog pokazao da se rimokatolicizam nije promenio. Zato mi, pravoslavni hrišćani ne treba da padamo u ekstazu što će rimokatolici da postanu pravoslavni; u stvarnosti oni ni ne misle da postanu pravoslavni, oni suprotno, proslavljaju one, koji su se borili sa Pravoslavnom verom, oni kanonizuju specijaliste za odvlačenje pravoslavne omladine u krilo rimokatolicizma.

Mi, pravoslavni hrišćani, treba da sledimo predanjski tradicionalni put, ispisan od strane Svetog blagovernog kneza Aleksandra Nevskog i njegovog duhovnog oca, mitropolita kijevskog Kirila. Sećamo se, usiljeni napori papske diplomatije da u papizam obrati Svetog kneza, zaštitnika Otadžbine, narodnog heroja Rusije, Aleksandra Nevskog, propao je. Istorija je do nas donela odgovor blagovernog kneza delegatima pape Inokentija IV: „Čujte poslanici papini i preokajani prelesnici! Od Adama do potopa, i od potopa do podele jezika, i od podele jezika do Avraama, i od Avraama do prolaska Izrailjevog kroz Crveno more, i od početka carstva Solomonovog do Avgusta cara, i od početka Avgusta di Rođenja Hristovog, i do Stradanja i Vaskrsenja Njegovog, i od Vaskrsenja Njegovo i odlaska na nebesa u do carstva Velikog Konstantina i do Prvog Sabora i do Sedmog Sabora: sve ovo smatramo za dobro, a od vas učenja ne primamo!“

Ovo zaveštanje Svetog blagovernog kneza Aleksandra Nevskog mi moramo uvek da pamtimo.