SAD odustaju od antiraketnog štita

VAŠINGTON – Američka Bela kuća odlučila je da odustane od plana za postavljanje antiraketnog štita u Poljskoj i Češkoj, što je javnost protumačila kao korak u ublažavanju tenzija između SAD i Rusije, objavio je danas list „Vol strit džurnal”.

Ova odluka zasnovana je na „oceni da Iran ne razvija svoj nuklearni program tako brzo kako je ranije pretpostavljeno, zbog čega je i opasnost za SAD i evropske gradove manja”, navodi list.

Kako se očekuje, rasprava o ovom pitanju biće dovršena sledeće sedmice, posle 60 dana preispitivanja plana o postavljanju antiraketnog štita u Evropi, pokrenutog na inicijativu američkog predsednika Baraka Obame, izjavili su za „Vol strit džurnal” neimenovani izvori iz sadašnje i bivše američke administracije.

„Spuštaju loptu”: Barak Obama (Foto AFP)
Američki list naveo je u današnjem članku da će se Obamina administracija usredsrediti na razvoj regionalnog i manje spornog plana za odbranu u Evropi, ali i da će Vašington verovatno ostaviti mogućnost da obnovi prvobitnu nameru, ukoliko Iran postigne veći napredak u razvoju oružja dugog dometa.

Obamina administracija namerava da „ponovo pokrene” odnose s Rusijom, narušene pitanjima kao što je rat u Gruziji 2008, ili proširenje NATO-a i na bivše sovjetske republike Gruziju i Ukrajinu, ocenjuje američki list.

-----------------------------------------------------------

Moskva čeka zvaničan stav Vašingtona

MOSKVA – Rusija čeka zvaničnu potvrdu vesti koja se pojavila u medijima da SAD odustaju od realizacije planova za razmeštanje elemenata protivraketne odbrane (PRO) u Poljskoj i Češkoj, javile su ruske agencije.

„Čekamo potvrdu tih vesti”, rekao je agenciji RIA Novosti neimenovani sagovornik u Odeljenju za informisanje i štampu Ministarstva inostranih poslova.

Agenciji Itar-Tas je u MIP-u rečeno da bi takva odluka bila pozitivna činjenica, i da bi značila da su uvažene zabrinutosti ruske strane, a odgovarala bi i interesima razvoja odnosa sa SAD.

-----------------------------------------------------------

Obama razgovarao sa Fišerom o sistemu antiraketne odbrane

PRAG – Američki predsednik Barak Obama razgovarao je telefonom sa češkim premijerom Janom Fišerom o kontraverznom sistemu antiraketne odbrane, izjavio je portparol češke vlade, Roman Prorok.

Prorok je odbio da saopšti detalje razgovora dva visoka zvaničnika, navodeći da je Fišer kasnije o razgovoru sa Obamom izvestio predsednika Vaclava Klausa.

Češka nacionalna novinska agencija ČTK javila je, citirajući neimenovani diplomatski izvor, da je Obama u razgovoru za Fišerom nagovestio da SAD nameravaju „da odustanu od projekta protivraketne odbrane u Češkoj i Poljskoj”.

Postoje znaci da se Obamina administracija sprema da ukloni mnoge delove antiraketnog štita, čije postavljanje je veoma razbesnelo Rusiju, ocenjuje agencija AP.

Plan, koji je predložila Bušova administracija, podrazumevao je raspoređivanje 10 presretača raketa u Poljskoj i radarski sistem u Češkoj.

Češka vlada podržala je planirani radarski sistem, uprkos žestokog protivljenja javnosti, koja je poslednjih godina organizovala brojne proteste.

Kritičari radara pribojavali su se da bi Češka mogla da bude na meti terorista, ukoliko bi pristala da sporni radar bude postavljen na njenoj teritoriji.

Beta

-----------------------------------------------------------

Antiraketni štit u Turskoj ili na Balkanu

Administracija predsednika SAD Baraka Obame traži nova rešenja – baze u Izraelu, Turskoj i na Balkanu, javio je prošlog meseca poljski dnevnik ”Gazeta viborča”, pozivajući se na izvore u Vašingtonu.

„Signali koje šalju generali iz Pentagona apsolutno su jasni - sadašnja administracija traži drugačija rešenja u protivraketnoj odbrani, a ne ovo u Poljskoj i Češkoj”, kazao je Elison.

Delimično rešenje po ocenama stručnjaka mogao bi da bude mobilni antiraketni sistem koji je ponudila američka kompanija „Boing” ili varijanta raketa presretača na vojnim brodovima povezanim sa sistemom ranog upozoravanja preko satelita, koju pominje šef državne Agencije za protivraketnu odbranu Patrik O'Rajli.

„Kongres je jasno rekao: protivraketni sistem u Evropi mora da štiti i Evropu i SAD, tako kako bi to bilo da su rakete presretači u Poljskoj. Zato Pentagon rakete želi da prenese sa brodova i na kopno, kako bi mogle da unište rakete već u uzlaznoj fazi leta. To zahteva dalje kopnene baze - jednu u Izraelu, drugu u Turskoj ili na Balaknu", rekao je taj glavni lobista za američki antiraketni štit.

-----------------------------------------------------------

Rusija upozoravala na obnovu „Hladnog rata”

Ministar spoljnih poslova Rusije Srgej Lavrov je povodom postavljanja štita još ranije upozorio:


Upozorenja: Sergej Lavrov


„Ozbiljno smo zabrinuti američkim planovima o gradnji odbrambenog sistema koji ugrožava postojeće odnose vojnih snaga u Evropi. Jednostrana politika reagiranja silom pokazuje svoje slabosti. Vreme je da razgovaramo otvoreno i javno, a ne iza zatvorenih vrata. Rusija će na adekvatan način reagovati na svako ugrožavanje nacionalne sigurnosti. Mi ne možemo da dozvolimo da budemo uvučeni u nove konfrontacije ili trku u naoružavanju.”

Premijer Vladimir Putin je čak bio upozorio Zapad kako obnavlja „Hladni rat”.

Rusija je spremna da ide putem smanjivanja količine naoružanja, naravno imajući u vidu interese nacionalne bezbednosti”, izjavio je ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov odgovarajući tako na predlog američkog predsednika Baraka Obame o novom smanjivanju atomskog arsenala obe države, a po kojem bi Rusija zadržala samo hiljadu nuklearnih bojevih glava.

U Moskvi je američki predlog dočekan dosta skeptično i već prve reakcije stručnjaka govore da će Rusija redukciju svog nuklearnog arsenala, između ostalog, vezivati i za američko odustajanje od programa antibalističkog raketnog sistema u Poljskoj i Češkoj. Zašto?
Istorija američko-sovjetskih nuklearnih pregovora pokazuje svu tehničku i tehnološku ograničenost sporazuma koji su bili dogovoreni i potpisani.

Ako je SALT-1 ograničio broj kopnenih, strateških raketnih sistema na po 2.400 sa svake strane, a SALT-2 spustio tu granicu na po 2.250 lansirnih uređaja i jednih i drugih, onda je to u ono vreme bio neki napredak.

No, sva ograničenja u okviru ta dva sporazuma treba gledati u kontekstu činjenice da su se limiti odnosili na broj lansirnih rampi, a ne na broj raketa i ne na broj bojevih glava.

-----------------------------------------------------------

Bivša vlada SAD insistirala na štitu u Poljskoj i Češkoj

Administracija bivšeg predsednika SAD Džordža Buša insistirala je na planu da u Češkoj i Poljskoj postavi delove svog antiraketnog sistema, kao odbranu od eventualne pretnje iz Irana, s obzirom na razvoj nuklearnog programa te zemlje, čiji bi krajnji ishod, prema mišljenju Zapada, mogla da bude proizvodnja nuklearnih projektila dugog dometa.

Vlada u Vašingtonu insistirala je na tome da ovaj plan ne bi ugrozio Rusiju, iako mu se Moskva oštro protivila, podsetio je Rojters.

Američki državni podsekretar Danijel Frid najavljivao je sredinom 2007. da će antiraketni štit čije elemente SAD želi postaviti u Poljskoj i Republici Češkoj „štititi podjednako” evropski kontinent.

„Situacija u kojoj zemlje članice NATO-a raspolažu većim ili manjim nivoom sigurnosti za nas je neprihvatljiva”, dodao je on.

Elementi antiraketnog štita se već nalaze u SAD-u, Velikoj Britaniji i na Grenlandu, ali SAD želi da u okviru tog projekta instalira postolje za ispaljivanje raketa presretača u Poljskoj i jednu radarsku stanicu u Češkoj.

„Rusija je dobro obaviještena o svim detaljima programa i zna da deset raketa koje bi bile instalirane na poljskom teritoriju ne mogu biti pretnja njenom potencijalu, govorio je Frid.