Koliko para, toliko zuba

Srbija se podelila i po osmehu: dok nam se estradne zvezde i političari osmehuju „porculancima”, bezmetalnim, s cirkonom i keramikom, kroz koju ne prolazi svetlost, vrednim i po 10.000 evra, u uličnim protestima vide se ljudi s jedva dva zuba u vilici. Oni potvrđuju dva podatka iz statistike o zdravlju zuba stanovnika Srbije. Prvi – da o zubima najviše brinu najbogatiji i drugi – da je mnogo ljudi sve krezavije: po nekim računicama, svaki sedmi odrasli stanovnik Srbije nema nijedan svoj zub.

Da je Srbijom zavladala krezubost, koja će kako pada životni standard, biti sve vidljivija, upozorava i profesor Stomatološkog fakulteta na predmetima Parodontologija i Oralna medicina dr Obrad Zelić.

– Pre 15 godine na ulici ste retko videli mladog čoveka bez jedinica, dakle bez prednjih zuba, a sada je takvih sve više. Viđam i devojke koje dok pričaju stavljaju ruku preko usta, svesne izgleda svojih zuba. U ordinaciju pacijent sve češće stiže sa zahtevom da mu popravimo samo prednje zube, dakle „fasadu” jer nema para da popravi sve. Naravno, ima i onih drugih koji ne pitaju za cenu usluga jer uz džip, kuću s bazenom idu i odgovarajući zubi – kaže profesor Zelić.

Opšte je mišljenje da je stanje zdravlja zuba u Srba počelo da se pogoršava posle stupanja na snagu novog Zakona o zdravstvenom osiguranju prema kome punoletni građani, u stomatološkim službama domova zdravlja, popravke i vađenje zuba plaćaju iz svog džepa, a to je, podsećamo, uvedeno početkom 2006. godine. Samo u prvoj godini primene novog propisa zabeleženo je za skoro upola manji broj poseta državnom stomatologu, preciznije za 46,54 odsto. Od tri miliona i 723.136 poseta, koliko ih je bilo tokom 2005. godine, broj se smanjio na 1.990.187 u 2006. godini, prema statistici Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut”.

Profesor Zelić kaže da, ako smo iskreni, moramo da priznamo da ni pre ove odredbe zdravlje zuba u Srba nije bilo savršeno, ali je ipak bilo bolje nego danas. Sada su materijalne mogućnosti zdravstvene kase prilagođene stvarnosti, pa država plaća samo običnu protezu, „kastanjete”, kako u šali dr Zelić naziva totalnu zubnu protezu. Ova proteza je posle 65. godine besplatna, predstavlja niži nivo standarda usluga, ali omogućava čoveku da jede i da nije krezub. U bogatijem svetu i stariji ljudi danas se češće odlučuju za implantate, ali za naše penzionere to je misaona imenica. Vratile se „kastanjete”, a s njima i mnogi vicevi o „taštinim zubima”, tipa „Šta je to što danju sikće, a noću se kupa u čaši”. Naš sagovornik se seća i vremena kada su se o državnom trošku menjali mostovi i zubi jer se onome ko je imao „veze” nije dopadala – boja.

– Od kada se sve plaća, ljudi dolaze u ambulantu tek kada ih zub nepodnošljivo boli, budi noću, kada potamni, ili kada desni krvare… Znači, kada doguraju cara do duvara. Tada je odlazak zubaru nasušna potreba, mada i dalje ima onih kojima je stomatolog prilika da pokažu svoj luksuz – smatra dr Zelić.

Doktorka Vesna Korać, magistar stomatoloških nauka i specijalista socijalne medicine iz Instituta „Batut”, za „Politiku” izdvaja sveže podatke, koji ukazuju da se stanje ipak malo popravilo: u 2008. godini zabeleženo je 2.043.337 poseta stomatologu u državnim ustanovama među odraslim stanovništvom, dakle, onima koji plaćaju popravke i plombe, a sličan je broj i iz 2007. godine.

– Podaci govore o tome da se ustalio broj odraslih koji koriste stomatološku zaštitu u domovima zdravlja. Ove usluge se obavljaju u nešto većem obimu, ali i dalje znatno manje nego pre 2006. godine – kaže doktorka Korać.

Doktorka Korać objašnjava da je poznato da je socijalno-ekonomski status značajan pokazatelj stanja zdravlja zuba. Istraživanja su potvrdila da je siromašni svet mnogo češće bezub nego osobe s dobrim i visokim primanjima, da siromašni ljudi češće nemaju ni protezu, ređe imaju svog stomatologa i ređe peru zube. Tako kod zubara u domu zdravlja stižu ljudi srećni što imaju gde da poprave zube za manje novca nego što to bi to mogli da da urade kod privatnika. To su pokazali podaci iz rada dr Mirjane Živković-Šulović o zadovoljstvu građana stomatološkom zaštitom, saopšteni na prošlonedeljnoj Nacionalnoj konferenciji o kvalitetu zdravlja. Kod zubara u dom zdravlja odlazi građanin prosečne starosti 42 godine. U 56 odsto slučajeva ima srednju školu, a svoje materijalno stanje ocenjuje u čak 50 odsto – osrednjim. Državnom stomatologu žene su ostale vernije, u čak 60 odsto slučajeva one imaju izabranog stomatologa, za koga kažu u čak 93,8 odsto slučajeva da je stručan i da im posvećuje dovoljno pažnje(89 odsto).