Južna Osetija: godina nezavisnosti

Republika Južna Osetija obeležava prvu godišnjicu priznanja nezavisnosti. Pre godinu dana predsednik Rusije Dmitrij Medvedev je potpisao odgovarajući ukaz. Lokalni stanovnici su očikivali ovo priznanje skoro 20 godina. Od sada je to glavni praznik za osetinski narod. Ovih dana Chinval se seća događaja od avgusta prošle godine, govori o budućnosti i izražava neizmernu zahvalnost Rusiji za podršku. Iz glavnog grada Južne Osetije izveštava naš dopisnik Svetlana Kalmikova.

"Na prvom spratu hotela Alan, koji su pre godinu dana gađali gruzijski tenkovi, otvoren je novi muzej. Povodom dana priznanja nezavisnosti Južne Osetije ovamo su iz čitavog sveta dovezli lutke. Tako je gradska administracija Chinvala odlučila da čestita praznik najmlađim žiteljima. I sada, godinu dana posle strašnih avgustovskih događaja, deca ovde nastavljaju da se igraju „rata“, uperivši cevi svojih pištolja igračaka u stranu automobila koji prolaze".

Želeli bismo da deca 1. septembra odu u školu pod utiskom od posete ovom muzeju, govori pomoćnik predsednika republike Južne Osetije Žana Zasejeva:

"Zamolili smo da svu decu provedu kroz ovaj muzej, i zatim da ih povedu u škole. Znate, naša deca su posebna, ako im pogledamo u oči, vidimo u njima još uvek strah i nadu. Godina je prošla, ali deca se teško oporavljaju, zato što su se, sedeći u podrumima, sa lutkama u rukama molili Bogu da prežive. Zato kada je u Dečijoj robnoj kući ostala jedna mala smešna igračka, napola izgorela, mi smo je predali Muzeju Genocida".

Za sada se muzej smestio u na brzinu obnovljenom hotelu. Nova plastična vrata, zeleni tepisi pored ulaza. Muzej lutaka treba da bude na dobrom mestu, mislim da ćemo za 2-3 godine imati drugi grad i poseban muzej lutaka, govori Žana Zasejeva.
Na ratu u Chinvalu podseća mnogo toga. U nekim ulicama skoro je sve srušeno. Deo jednospratnih kuća jednostavno je popadao kao kule od karata od bombi ili granata. Druge imaju srušen prvi sprat i zjape rupe. Zidovi su izrešetani gelerima i mecima. Blizu bivšeg štaba mirotvoraca, gde je u noći između 7. i 8. avgusta 2008. pala prva granata i gde se sada nalaze ruski graničari, štrči tenkovska cev. Ona se tako zabila u temelj kuće da nikako ne može da se izvadi. A unutra su granate koje nisu eksplodirale.

Ali život se nastavlja. Chinval se postepeno obnavlja. Sa brda se vide novi crveni krovovi novoizgrađnih kuća. Na glavnoj raskrsnici trepću novi semafori. Obnovljena je fabrika hleba, bolnica. Na karti Chinvala uskoro će se pojaviti nekoliko kvartova koji će nositi nazive ruskih gradova: moskovski, tambovski, tjumenski. Sve ove kuće će biti predate do oktobra.
Ove godine smo živeli u očekivanju čuda i čudo se deslo. Danas će biti predati novi objekti – škole, dečiji vrtići. Biće otvoren gasovod koji će dovesti ruski gas u Južnu Osetiju, govori Žana Zasejeva:

"Sada kod nas teku promene. Za sada možemo da kažemo da stoprocentnog pozitivnog stanja nema, kako se kaže, pilići se na jesen prebrojavaju. Provokacije koje su postojale posle priznanja opet su zaplašile ljude. Uvećanje vojnog potencijala Gruzije o kojem pišu mediji, takođe plaši. Ali smele izjave Medvedeva i njegov boravak u republici izmenili su imidž Južne Osetije. Već postoje pozitivne stvari. Stvara se Privredna komora, međuekonomski savet. Sada planiramo da učestvujemo na ekonomskim forumima koji će se održavati u Rusiji.

Ali najvažnija za južnoosetinski narod je podrška od strane Rusije. Priznala nas je RF, ne treba nam priznanje nikakve druge države. Gde, u kojim međunarodnim paktovima ili zakonima piše da treba da nas prizna 7 država, 40, 100? Priznala nas je RF, i ovaj dan ćemo slaviti vo vjeki vekov, dok je bar jedan Osetin živ, jedva zadržavajući suze govori Žana Zasejeva.

Hvala Rusiji. Hvala ruskim vojnicima. Ovi natpisi ispisani zelenom bojom stoje na zidovima kuća i najbolje izražavaju zahvalnost južnoosetinskog naroda. Lokalni stanovnici govore da je Dmitrij Medvedev, naredivši da se zaštiti Južna Osetija, izvršio hrabar postupak. Tako nešto se na Kavkazu ne zaboravlja".
Deca Chinvala ponovo uče da žive u miru, natavlja svoj prilog naš dopisnik Svetlana Kalmikova. Za godinu dana izbrisati sve tragove rata, izlečiti rane i isceliti dečija srca nije lako. U glavni grad Južne Osetije ponovo su došli dečiji psiholozi i stručnjaci za rehabilitaciju iz Rusije. Oni su održali za chinvalsku decu Javni čas mira, prijateljstva i umetnosti.

U dvorištu razrušenog Centra dečijeg stvaralaštva postavljene su klupe i štafelaji. Gornji spratovi zgrade srušeni su potpuno, izbijena su stakla, iz praznih prozora zjapi tama. Duž zidova i na prozorima u prizemlju postavljeni su dečiji crteži i panoi. Na javni čas mira, prijateljstva i umetnosti došlo je pedesetoro dece. Veći deo čine učenici ovog Centra za stvaralaštvo koji, bez obzira na žalosno stanje, nastavlja da radi čitavu proteklu godinu. Deci je dat zadatak: da nacrtaju crteže na temu: Kako vidim mir i ona su se latila posla.

"Nacrtala sam medu sa cvećem, zato što je cveće vrlo lepo kada se rascveta. Želim da Chinval takođe procveta, govori jedanaestogodišnja Alina i uzima kutiju sa bojicama.
Desetigodišnji Suslan pokazuje svoj još nedovršen crtež: Nacrtao sam izgorelu kući u pored nje gruzijski tenk, a ovde ću napisati: Ne ratu. Osmogodišnja Liza drži teglicu sa zelenim gvašom i govori o svom radu: Ja ću nacrtati kako su naše planine lepe, nacrtaću ih zelene, a ovde bele, ovde zelenu stazu, ovde cveće, sunce će biti vrlo jarko. Naslikaću da u nad nikada više ne bude rata".

Crtajući, deca formulišu svoje snove, oslobađaju se strahova. Ovi časovi imaju karakter oporavka, oni donose veselo raspoloženje. Kada se ovo radosno osećanje budi u detetu, kod njega prolazi posttraumatski sindrom. Specijalno smo razradili sa pedagozima program oporavka dece Chinvala kroz stvaralaštvo, govori predsednik Nacionalne Inva-akademije umetnosti i socijalne rehabilitacije generacije koja stasava, profesor Nikolaj Galkin:

"Po crtežima odmah mogu da kažem da ona deca koja su osetila neke potrese podsvesno crtaju tenkove. A ova devojčica je nacrtala divnog konja. Ova devojčica nije ničim ospsednuta, ona ima sasvim slobodno mišljenje i stvaralački prilaz. Neki su se zamislili šta da crtaju. Stanje u kojem su se našla deca pred stvaralačkim činom pokazuje njihovo trenutno psihološko stanje. Pokazuje da su neki barijere već uklonili, a neki ih još imaju. Ali svi su pozitivno raspoloženi, za nas je to najvažnije".
Južnoj Osetiji još predstoji veliki rad na obnovi. Već se vide prvi znaci novog života. Ponovo su izgrađene škole i dečiji vrtići. Ali najvažnije je da teče obnova u dečijim glavama, srcima i dušama.