Dmitrij Rogozin: NATO-kontingent na Kosovu smanjuje se prinudno

Novi generalni sekretar Severnoatlantske alijanse je na svojoj prvoj konferenciji za štampu okarakterisao Kosovo kao uspešnu istoriju i sjajan primer da NATO, EU i UN mogu da rade zajedno i da osiguravaju mir, bezbednost i stabilnost u regionu. Zamolili smo ambasadora RF u NATO-u Dmitrija Rogozina da prokomentariše ovu izjavu.

Gn Rasmusen govori o tome sa taktičkog gledišta. Zaista, Kosovo je otcepljeno od Srbije, tamo su povredjeni principi teritorijalnog integriteta države-članice UN. Srpske vlasti faktički nemaju pristupa pokrajini i sva vlast je preneta na rukovodstvo samoproklamovane republike koja je ovu nezavisnost postigla oružanim, rekao bih, terorističkim putem. NATO je faktički nastupio na strani separatista obezbedivši za njih sopstvenu državnost i izoliravši beogradske vlasti od svih poslova pokrajine, uključujući i one vezane za srpsko stanovništvo.

Ali to je strateška greška jer nema nijednog naroda u svetu kome bi se moglo oduzeti deo njegove rodovske teritorije i prisiliti ga da pristane na to i da prizna svoj istorijski poraz. Opruga srpskog otpora sada je jako stisnuta, ali doći će vreme, kada će se ona olabaviti i to će negativno uticati na situaciju u Južnoj Evropi. Po mom mišljenju, greška NATO-a je u tome što je radi svojih sebičnih interesa podmetnuo pod Evropu bombu sa usporenim delovanjem koja će pre ili kasnije eksplodirati.

Kako ocenjujete postupno smanjivanje NATO-kontingenta na Kosovu?

To je prinudno ograničavanje prisutnosti NATO-a na Kosovu – da su bili dodatni resursi, vojnici i vreme, ostali bi na duži period. Alijansa nema dovoljno vojnika, na dnevnom redu je ekonomska kriza – odakle se mogu uzimati rezerve? Pre svega, sa Kosova. Zato NATO sada prepušta kormilo Kosova, pre svega, EU, transformiše vojnu operaciju u policijsku i potajno povlači iz pokrajine kontingente država koje žele da upute vojnike u Avganistan. Mislim da će narednih nekoliko godina prisutnost NATO-a na Kosovu biti radikalno ograničena.


Predsednik Kosova Fatmir Sejdiu predložio je NATO-u Alijansi da razmotri mogućnost učešća manjeg kosovskog oružanog kontingenta u mirovnim operacijama Alijanse. Koliko je, po vašem mišljenju, ova ideja konstruktivna?

Ako su bivši kosovski teroristi koji su, pored ostalog, secirali srpske ratne zarobljenike na pojedine organe i prodavali ove organe za evropske klinike spremni da stanu pod zastave NATO-a i da učestvuju u njegovim misijama, to govori o mnogo čemu. Ako se dogadjaji budu razvijali tako, onda će se sutra i zatočenici Gvantanama formirati NATO-kontingent, i bivši talibani boriti u redovima pripadnika Alijanse. A to znači da će Brisel mobilisati sve koji nemaju drugog životnog cilja osim prilivanja tudje krvi. To će negativno uticati na bezbednost samih zemalja-članica NATO-a pošto će ovi plaćenici iz redova bivših ekstremista, terorista i siledžija pre ili kasnije sručiti svoje mačeve na glave mirnih i zasada situiranih stanovnika Evrope. Pripadnici Alijanse moraju da vode računa o sledećem: ako ne budu hranili svoje armije, onda će hraniti one sa kojima sada oprezno saradjuju, ali neko će potom okrenuti dobro osposobljene učenike protiv njihovih učitelja. Kao što je to već bilo sa Amerikancima koji su pripremali mudžahedine protiv SSSR-a, a zatim su ovi teroristi iz arapskih zemalja sručili otete avione na Njujork i Vašington i sada pucaju u NATO-vojnike u Avganistanu.