BitLab hosting
Početna stranica > Novosti
Branko Rakočević
Prognoze se nisu ispunile

Nobelovu nagrada za književnost za 2014. dobio francuski pisac, malo poznat van svoje zelje, Patrik Modiano

Nobelovu nagrada za književnost za 2014. dobio francuski pisac, malo poznat van svoje zelje,  Patrik Modiano
11.10.2014. god.

Laureat postao pisac koji  po priznanju samog sekretara  Švedske akademije „van predela svoje zemlje,  a posebno u engleskom  jezičkom području,  predstavlja  nepoznatu književnu veličinu„.

Kao što se to uvek dešavalo u proteklih 50 godina,  nijedna prognoza o mogućem dobitniku Nobelove nagarde za književnost  se ni ovog puta nije  ispunila.

Kad je akademik Peter Englund (Peter Englund),  sekretar Švedske  akademije  nauka na  konferemciji za medije održanoj u zdanju Aakdemije 9. oktobra  u 13 sati po  našem vremenu, saopštio da je ovogodišnji Nobelov laureat  francuski pisac Patrik Modiano (Parick Modiano,  1945.),   još jednom je postalo očigledno da postoji nepremostiva razlika između   estetskog vrednovanja  i ukusa čitalačke   publike i neprikosnovenih akademika iz Nbelovog komiteta.

Tako je to,  s manjim odstupanjima,  već pola stoleća.

Kako je obazložio Akademmijin sekretar Peter Englund,  nagrada je dodeljena za „umetnost sećanja  blagodareći kojoj je pisac izvajao najpotresnije  ljudske sudbine i razotkrio život čoveka  u vreme okupacije.“

Pošto je saopštio ime laureta sa kraćim obrazloženjem,   sekretar Akademije,  Englund je priznao  da Modianovo ime „ nije dovoljno poznato u svetu,  a u engelskom jezičkom području čak  i najbolja njegova dela moraju biti propraćena istovetnim obraćanjem čitaocima u  predgovoru kako ovaj pisac „van predela svoje zemlje predstavlja nepoznatu književnu veličinu.“

Rođen 30. jula 1945. U Bulonju-Bajnakuru u imućnoj porodici od oca  veletrgovca  iz starog jevrejeskog   roda koji je žeiveo najpre u Toskani,  a atim u Salonikama,  i majke  holandske glumice s kojom se upoznao  1942.g. u od Nemaca okupiranom Parizu. Patrik  je najpre učio  u pariskom liceju „Henrih IV“ u kojemu mu  je geometrju predavao slavni franscuski pesnik Rejmon Keno koji se družio s njegovom majkom i koji će mladića uvesti u književni krug izdavača Galimar,  da bi školovanje nastavio u koledžu u Ansi.

Prvi roman „Zvezdani trg„ koji će ga odmah učiniti slanim,  objavio je 1968.

Praktično sva dela Patrika Modiana su autobiografska i povezana su sa temom okupacije Francuske u vreme Drugog svetskog rata.

„Moj siže je vreme„ izjavio  je Modiano u intevjuju „Mondu„ (24. aj 1973.)

U jednom drugom intervjuu datom 1975.g. on je priznao da je preokupiran „predistrijom, prošlošću“ a „prošlost je smutna i sramna  epoha okupacije“. On je tom prilikom šire objansio šta predstavnja  tema okupacije u njegovim delima:
„Okupacija u mojim romanima ima malo zajedničkog sa stvarnošću 1940.-ih.Ja stvaram atmosferu koja podseća na okupaciju,  ali na kraju krajeva nije tako na nju slična... U prva tri sbvoja romana opisao sam ne  istorijske događaje,  nego neverni svet mojih uzora.“

Junaci njegove proze  tragaju za načelima,  korenima,  proučavajući prošlost radi sopstevnog  samospoznanja.

Oženjen je (1970.) i ima dve kćerke. Poznat je kao scenarista i dela su mu često ekranizovana što ga je preporučilo za člana žirija Kanskog filmskog  festivala (2000.).

Romani su mu prevdena na više  jezika, a  neke  od  njih su ilustrovali  poznati slikari kao što su Sempe,  Žerar Garust  i drugi.

Od tridesetak dela iz njegove plodne bibliografije  spomenućemo  samo neka: „Noćnu patrolu„( 1969.),  „Porodičnu  hroniku„(1977.), “Mladost„ (1981.,  koju je na nemački ptreveo Peter Handke„),  „Izgubljeni svet„ ( 1984. ), “Nesreća u noći„ ( 2003),  „Rodoslovlje“ (autobiografija,  2005), “Kafe izgubljne mladosti (2007.),  „Horizont„ (2010.),  itd.  Dobitnik je svih najvažnijih francuskih nagrada za književnost (Gonkurove,  Fransuske akademije) i mnogih inostranih među kojima i Književnu nagradu kneza od Monaka za sveukupno stvaralaštvo.

 

Branko Rakočević

 





Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

NOVOSTI IZ RUBRIKE

U Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju otvorena je izložba slika jednog od najpoznatijih vranjskih slikara Zorana Petrušijevića Zopa.  Postavka pod nazivom 'Retrospektiva' obuhvata veliki broj Petrušijevićevi


Nemojte od Vučića praviti entitet koji personifikuje Srbiju, niti izjednačavati srbski narod sa onim što Vučić radi, koga su Zapad i NATO postavili da nama vlada, poručio Gajić u...

Tlingitsko selo uništeno 1882. godine prihvatilo je „odavno zakasneli” gest



Iako naš zakon jasno definiše da je dovoljan samo jedan akt nasilja kako bi se pokrenula procedura za zaštitu žrtve, žrtve u Srbiji u velikom broju slućajeva ne prijavljuju...


Ostale novosti iz rubrike »