EU će se osvetiti Srbiji

Čitava evropska istorija 20.veka je postavljena na principu resentimenta, odnosno na principu zlopamćenja, osvete. Zato je jasno da će EU prekršiti prava Srbije i bilo koje zbližavanje sa RF izazivaće negativnu reakciju Brisela.

„Od šerifa do teroriste. Obrisi geopolitike SAD“- knjiga je glavnog urednika ruskog informativno- analitičkog portala „Geopolitika“ Leonida Savina, koja je nedavno predstavljena u Srbiji. Sa ekspertom razgovarao je novinar „Glasa Rusije“.

Vaša knjiga „Od šerifa do teroriste“ je izdata na srbskom jeziku. O čemu ste razgovarali sa srbskim čitaocima, šta ih je najviše interesovalo?

- Na svojim tribinama pokušavao sam jednostavnim rečima da objasnim, kakvim metodama se služi Vašington kako bi sproveo svoje interese na međunrodnoj sceni. Veoma često su to vrlo neprijatne metode, nešto poput organizacije prevrata i finansiranja terorističkih grupa. Jugoslavija je takođe bila žrtva sličnih akcija. Hteo bih naglasiti, da se knjiga uglavnom bazira upravo na američkim izvorima. Postavljali su mi pitanja o ruskoj poziciji što se tiče Kosova, o tome kako mi posmatramo novi svetski poredak ili tačnije- svetski nered. O poseti predsednika Putina.

"Indeks citiranosti" ambasadora SAD u Beogradu naglo je porastao, nekon izjave da on ne razume zašto je na paradu, u čast obeležavanja oslobođenja Beograda pozvan Vladimir Putin. Izjava je sadržavala i nekoliko velikih istorijskih grešaka, ali efekat je ostao....

- Reči Kirbija su shvaćene kao pokušaj da se opet nacrni RF.Zašto onda poseta našeg predsednika Francuskoj, na obeležavanju godišnjice iskrcavanja saveznika, nije bila doživljena na isti način? Možda zbog toga, što su Srbija i Rusija strateški partneri, a poseta Putina ima, osim političkog još i jak simbolički značaj? Uz to, teže je pritiskati Francusku. Mnogo sam puta čuo od srbskih prijatelja da su mnogi političari u Beogradu pod uticajem inostranih ambasadora. Bezuslovno, Srbija je dobar geopolitički zalogaj za države Zapada. Na primeru Ukrajine vidimo čemu vodi takav uticaj EU, tačnije Vašingtona. Perspektiva komadanja se sigurno ne sviđa Srbima.

Poseta Vladimira Putina Beogradu može da poboljša već postignute dobre ekonomske rezultate. Na primer, tokom poslednjih meseci povećale su se isporuke poljoprivrednih proizvoda iz Srbije u Rusiju. Beograd sada želi dalju liberalizaciju ugovora o bescarinskoj trgovini, žele da se na spisku nađu sir, šećer, automobili. Da li, po Vašem mišljenju, Rusija treba da učini taj korak?

- Mislim da takvu inicijativu treba podržati. Ako bi odluka o liberalizaciji bila usvojena, onda će ona do određene mere moći da se smatra i političkom, ali ono što će iz te odluke proisteći- to je dobrobit za ekonomije obe države. Srbija je dobar proizvođač i ipak ne bi trebalo isključiti mogućnost pridruživanja Carinskoj uniji.

Jasno je da su u Moskvi pozitivno ocenili činjenicu da Srbija nije prihvatila da uvede sankcije Rusiji, iako je bilo ljubaznih pokušaja iz EU da Srbija ipak tako nešto učini. „Na kraju svake slobode, nas čeka kazna“- govorio je francuski filozof Alber Kami. Da li mislite da će se Srbija setiti ovih reči?

- Čitava evropska istorija 20.veka je postavljena na principu resentimenta, odnosno na principu zlopamćenja, osvete. Zato je jasno da će EU prekršiti prava Srbije i bilo koje zbližavanje sa RF izazivaće negativnu reakciju Brisela. Nažalost, u ovom momentu, Srbija je prinuđena ide oko EU, i uz to još da ispunjava sve ono što traže MMF i Svetska banka, a to je mehanizam političkog i ekonomskog porobljavanja. Ali, nadajmo se da će se vremenom Beograd osloboditi tog jarma, konkretno uz našu pomoć.

Neki srbski politikolozi smatraju da poseta Putina znači i da Rusija može da postavi izbor pred Srbiju. Ipak, ne govore na kakav izbor misle. Još je čudnije ovo čuti, obzirom na to što Brisel svojim ponašanjem postepeno transformiše nekada aktuelnu srpsku politiku „i Kosovo i EU“ u „Ni Kosovo ni EU“...

- Mislim da priključivanje Srbije EU nije izvesno u narednih 10 godina. Obzirom da vidimo određenu koliziju u samoj EU, rast broja evroskeptika, već održane ili planirane referendume, Britaniju koja razmišlja o izlasku iz ove zajednice. Mišljenje srbskih eksperata svedoči o tome da su oni zarobljenici evropskog diskursa. Rusija tradicionalno sprovodi neutralnu politiku u smislu nemešanja u unutrašnja pitanja drugih država i ostavlja pravo da sama država napravi izbor. Naravno, obećavajući određene političke i ekonomske preference za stimulaciju tog izbora.

BiH očekuju opšti izbori 12.oktobra. U intervjuu za medije Republike Srpske, govorili ste da entitet, sledeći primer Kosova, takođe može postati „presedan“. Iako, kritičari prekorevaju sadašnje rukovodstvo u Banja Luci upravo zbog toga što ono pominje perspektivu nezavisnosti, kako bi navodno prikrili postojeće ekonomske i socijalne probleme. Kako smo videli na primeru Kosova, samoproglašena samostalnost ne može se jesti. Da li hipotetička samostalnost može da pomogne RS pri rešavanju ovih složenih pitanja?

- Problema u BiH ima dovoljno, ali međunarodna turbulentnost čini da sve varijante budu aktuelne. Države nastale na teritoriji bivše Jugoslavije su stvarane po principu duplih standarda. Tako da, ako insistiramo na pravdi, trebalo bi ranije ili kasnije postaviti pitanje priznavanja prava ljudi koji žive u Republici Srbskoj. Dejtonski sporazum, kako se meni čini, bio je inicijalno smišljen kako bi stvorio probleme u ovoj državi na dugi rok. Prozračniji pristup bi omogućio žiteljima RS da direktno rešavaju sopstvenu sudbinu, a za neveliku teritoriju kao što je upravo RS, direktna demokratija bi bila najefikasniji vid uprave.

Timur Blohin,