Besparica ispraznila poslovni prostor

Budući zakupci poslovnog prostora u Beogradu imaju razlog za slavlje. Rente su pale i do 30 odsto. Ekonomska kriza, pad prometa ali i veća ponuda modernih kancelarija i lokala uticala je na umanjenje najma. Niže cene zakupa pogodile su sve delove grada– Knez Mihailovu kao neprikosnovenu trgovinsku lokaciju, Novi Beograd –novi poslovni centar, ali i sve ostale delove prestonice.

Drastičan pad privredne aktivnosti utiče na razvoj ali i probleme svih kategorija poslovnog prostora, kancelarijskog, maloprodajnog i industrijskog odnosno skladišnog.

Tržište kancelarijskog prostora najrazvijenije je i najlikvidnije, kaže Nebojša Nešovanović, savetnik iz „King strdža”. Prema istraživanju njegove kuće Beograd ima oko 500.000 kvadratnih metara kancelarijskog prostora koji se može podeliti u zavisnosti od lokacije, kvaliteta gradnje, starosti objekta, parkinga u tri klase A, B i C.

Primeri sagrađenih savremenih kancelarijskih zgrada na Novom Beogradu su „Erport siti”, „Sava biznis centar”, „GTC skver”, „Belvil”, „B23”, poslovni centar „Ušće”, na Terazijama „B2”, kao i objekti u Knez Mihailovoj ulici. Premda su vlasnici ovih zdanja pre oktobra prošle godine mogli da dobiju i do neverovatna 24 evra za kvadratni metar, situacija je sada drugačija.

– Cene su u poslednjih devet meseci pale 20 odsto za A i B klasu, a 30 odsto za C. Ponuda je veća jer su mnogi poslovni objekti završeni ili će njihova gradnja biti okončana do kraja godine i tada će četvrtina kancelarija A i B klase biti prazna. Procene su da će starije zgrade koje se nalaze u centru i izgubile su trku sa superiornijima na Novom Beogradu – imati i više od 40 odsto neizdatog prostora – objašnjava Nešovanović.

Ako je verovati statistici koja kaže da se u proteklih pet godina površina pod kancelarijama uvećavala godišnje između 30.000 i 60.000 kvadrata, što je skromno u poređenju sa gradovima regiona u kojima je nicalo i do 300.000 kvadrata, onda se može zaključiti da nam nedostaje poslovnog prostora. Ali ako se uzme u obzir sve više oglasa za izdavanje kancelarija, novih svetlucavih građevina ukrašenih posterima s napisima „for rent”, praznih lokala u starim ali i novim stambenim zgradama, pustih tržnih centara – onda je jasno da ga imamo sasvim dovoljno.

– Kriza će zaustaviti novu ponudu, a bez projektnog finansiranja nemoguće je upustiti se u realizaciju projekata vrednih desetine miliona evra. Bez obzira što je kriza osujetila mnoge kompanije da se šire ili da uđu na domaće tržište, rente su i dalje skuplje nego u regionu – kaže Nešovanović.

Prazan prostor često je posledica ambicioznih vlasnika koji su proizvoljno zacrtali cene najma koje teško mogu da dobiju sada dok se većina vodi logikom da je bolje spustiti za koji evro cenu kvadrata nego ostati bez ikakvih prihoda, smatra Tomislav Sekulić, predsednik Udruženja u prometu nekretnina. On podseća da je Knez Mihailova ulica i dalje top-lokacija u kojoj nema slobodnih lokala. Mesečni zakup kvadrata u lokalima daleko je skuplji od zakupa kancelarijskog prostora.

– Najveće interesovanje je u „ekstra zoni” koja se proteže do Pravnog fakulteta, u Ulici Milutina Milankovića i u Bulevaru Zorana Đinđića na Novom Beogradu. Najatraktivniji su lokali u prizemlju s velikim izlogom do ulice. Zakup po kvadratu u najpoznatijoj beogradskoj štrafti sada je oko 50 evra, a samo pre godinu dana planuo bi i da za njega traže trostruko više novca. Bez obzira na krizu malo je onih koji se odatle sele – ističe Sekulić.

Vlasnici tržnog centra „Ivanijum” na korak od Terazija odlučili su da odustanu od, čini se, astronomskih cena zakupa. Mile Bjelica, upravnik centra, kaže da će sa sadašnjih 40 do 50 evra po kvadratu cene za narednih šest meseci biti prepolovljene. „Nije čudno što je od ukupno 100 lokala izdatih samo 20. Pa u ’Milenijumu’ u Knez Mihailovoj ulici 40 odsto prostora nije popunjeno. ’Ivanijum’ je nov, a i kriza je uzela svoje odgovarajući na pitanje zašto je tržni centar prazan”, kaže Bjelica i dodaje da od septembra očekuju veću potražnju.


Savremeni kancelarijski prostor (Foto D. Ćirkov)

Do pre samo nekoliko godina brendirane krpice mogle su se jedino kupiti u Knez Mihailovoj ulici, a ubrzo su i lokali duž Ulice kralja Milana i Bulevara kralja Aleksandra renovirani, a njihovi izlozi umiveni.

Pojavom koncepta tržnih centara poput „Merkatora” ali i trgovinskih gorostasa „Delta sitija” i „Ušća” mnoge poznate kompanije obustavile su osvajanje pešačkih zona i iz strogog centra grada preselile se na udaljenije lokacije. I bez obzira što su za mesečnu kiriju za 50 kvadrata u prizemlju morale da izdvoje 3.000 evra, ne računajući troškove održavanja, nisu ni pomišljale da se presele u „Čumićevo sokače”, „Fontanu”, „Stari Merkator”, „Piramidu”, „Milenijum”, gde je za istu kvadraturu potrebno čak desetostruko manje.

– Stari tržni centri su propali i pre krize. Nemaju perspektivu jer imaju prevaziđen koncept trgovine. Imaju mnogo vlasnika, teško ih je transformisati. Kriza im čak može doneti korist jer će usporiti izgradnju modernih potrošačkih carstva – objašnjava Nešovanović.

Poznavaoci prilika u industriji nekretnina ne isključuju mogućnost da će se cene zakupnina poslovnog prostora još istopiti. Međutim, najavljuju da će sa ekonomskim oporavkom, a zbog nedostatka nove ponude, one ponovo skočiti.

-----------------------------------------------------------

Najveća potražnja za lokalima u centru

Privrednici i trgovci koji posluju u lokalima i kancelarijama u vlasništvu Agencije za poslovni prostor Beograda – odolevaju besparici.

Prvi čovek ove agencije, Saša Leković, kaže da su svi kapaciteti, oko 216.000 kvadrata, popunjeni i da se dosad niko nije iselio iz poslovnog prostora. Prošle nedelje je objavljen oglas, treći ove godine, za licitaciju slobodnih kvadrata. Premda je zakup krajem prošle godine poskupeo 6,5 odsto, cene su i te kako niže od tržišnih.

Početna cena zakupa kvadratnog metra kancelarije kreće se od 632,90 dinara u „ekstra zoni” do 312,80 u trećoj zoni. Određeni korisnici budžeta i udruženja građana imaju popust. Lokali staju od 899,80 dinara u strogom centru do 450,60 na periferiji grada. Umetnici ateljee zakupljuju za 44, 70 dinara po kvadratu i ta cena ista je za sve četiri zone.

– Na licitaciji lokali u prvoj zoni dostignu cenu i po 2.000 dinara za kvadrat. Najveća potražnja je za poslovnim prostorom u prvoj zoni, a u strogom centru i kada se pojave slobodni kvadrati, odmah planu – objašnjava Leković.