Golubinački Inferno 11. septembra 1914. (3. deo) - Vezane devojke vešaju o kestenje na seoskom raskršću

Pojava prva: bitka u centru Golubinaca se rasplamsava

Narator:  Ja kao  letopisiac  golubinačkog  Inferna   iz leta gospodnjeg 1914.   u svojtvu  službenika sadašnjosti,  pozvan da  pred  budućnošću svedočim,  pod zakletvom  zapisujem.

Jeste srspka izvidnica  11.  septembra  1914.    zaposela  vatreni položaj  i  puščanim  plotunom  sačekala konjanike austrougarske vojske   koji stigoše iz pravca Stare Pazove i prva bitka u selu Golubincima  od početka vojne započela jeste,  i u porvi mah  potraja kratko,  jer konjanici  austrjski pobegoše,  a ranjen bi jedan i to Čeh.

I jeste   da se bitka  opet nastavi nakon jednog sata,   da  su Srbi   topovima tukli sa svojih položaja na ledinama,  a osmatračnicu behu postavili na Đurinoj vetrenjači.

I jeste da je  austrijska jedinica  ovog puta pristigla iz  pravca Putinaca  i da  joj je  general bio  na čelu,  srbska vojska se povuče prema šimanovačkim i putinačkom ataru, a Austrijanci zauzeše položaje po kućama i dvorištima.

Jeste da su osmatračnicu  smestilie na tornju srpske pravolavne crkve,  a komandni položaj generala u podrumu kuće Slavka  Milićevića.

Bitka  te kišne noći potraja do kasno.

Eto novog posla za Golubinčane: prevozili su austrijske ranjenike.  

Pojava druga:  paori seku nedozrele kukuruze

Naredba stiže  paorima da od rane zore  poseku još nedozrele kukuruze,  kako bi Austrijanci  imali brisani prostor ispred svojih položaja.

Jeste da  oko podne započe nova bitka, u kojoj  je srbska jedinica dobro branila svoje položaje nanoseći Austrijancima  velike gubitke.

I jeste da se  onda jedinica  srpske vojske    posle herojske  odbrane iznenada povuče  i više se   nijedna nije  pojavljivala u selu  sve do završetka rata,  1918.


Pojava treća: Sahranjivanje poginulih vojnika  obe strane

Dan nakon prve i jedine bitke vođene u ovom selu tokom Velike  vojne,  opet novi,  prinudni rad za Golubinčane: kopanje raka i sahranjivanje poginulih sa obe strane.  Bilans:  5  srbskih i čak  80 austrijskih vojnika.

Pojava četvrta: Istraga i početak  odmazde - devojke opasuju konopcima preko grudi  i vežu za kestenje

Jeste da je specijalna istražna komisija   iz Stare Pazove  povela  tog istog dana,  12.  avgusta,  istragu kako se ko držao u nemilim događajima i dosatvila izveštaj prekom vojnom sudu  koji je izrekao  kazne bez suđenja i prava na odbranu.

Kazne  su izvrešene.

Vojnici su  tri devojke  i jednu ženu  izdvoijili iz  mase saterane u školsko dvorište:  devojke Zoru i Anu Tišmu,  Vuku Letić,  kao i udatu ženu Anu Bošnjakvić,  odveli ih  pred opštinsku kuću, opasali ih konpcima  preko grudi  i  vezali  za kestenje,   gde su visile puna tri sata,  zatim ih odvezali i odveli u osiječki zatvor u kojemu su ostale puna četiri meseca. 

Njihov  greh je bio u tome  što su se  prethodnog dana susrele i  razgovrale sa srbskim vojnikom,  izviđačem,  kao polaznikom za Božić,  nudeći ga vinom i duvanom,  koje je odbio da primi,  obasipale cvećem,  to nije bio u  stanju da odbije,  jer  i ne zna kako bo to učinio.

Pojava peta:   ispred opštinskre zgrade vojnici opasuju  devojke  konopocima preko grudi i vezuju za kestenje

Lica:  četiri  devojke,  zapovjednik homoseksualac  i četiri  austrougarska  vojnika,  

Tri  vojnka austrougaske vojske  sa zapovednikom  na  čelu  i uperenim puškama s bajonetima, sprovode četiri devojke  do   kestenja ispred opštinske zgrade  gde se zaustavljaju.

Prilazi im još jedan vojnik  noseći veliku pletenu   korpu punom  vreža od tikava,  malih tikava  i  podugačkih parčadi konopa.
Zapovjednik (visok,  obrijane glave,  snažan) prilazi dvojici vojnika i komanduje:

Ti i ti- puške o desno rame  i pristupite  vezivanju.  Treći vojnik ostaje sa puškom na gotvs uperemom prema devojkama.


Dva vojnika,  kojima se pirdružio i onaj što je doneo korpu,  brzo vade vreže iz  korpe i   snažnim pokretima obavijaju  tikvene vreže oko grudi  devojaka  pošto su im prethodno na  stomaku  prekrstili ruke.

Zapovjednik:  Pritegni bolje,  stegni  te Srpkinje  da im nikad više ne padne na um da šuruju sa srbskim  soldatom.

Zora Tišma: Pomozi im i ti,  naredniče,  u tamničenju grudi  Srpkinja. Ili te ne privlače grudi devojačke, pa ne želiš   ni da ih dotakneš.  Tvoje želje  te vode    na drugu stranu, vojnicima. (Devojke se grohotom smeju).

Zapovjednik,  ljutito:  Ne laj spska kučko! A i vi se ne  cerekajte,  još samo malo i neće vam   više   biti stalo nio do lajanja  ni do cerekanja.

Ana Bošnjakoić: U srbskoj narodnoj pesmi „Zidanje Skadra „ uzidali su  u temelje grada mladu Gojkvicu,  majku  nejakog  čeda,  Jove, ne bi li se  Skadar podigao.  Jesi li za tu pesmu ikad čuo,  naredniče? Mlada Gojkovica je  molila zapovednika  zidara,  Rada neimara:
 

„Bogom brate,  Rade neimare/Ostavi mi prozor dojkama /Kada dođe moj nejaki Jovo /Kada dođe,  da podoji dojke „/.

Ana Tišma:  Imate li  vi u vašoj carevini narodnih junačkih pesama,  zapovijedniče?. Pevali se u tvom narodu o podvizima i junaštvu?

Vuka Letić: Šta će im junačke pesme, kad su oni svi kao junaci rođeni,  o čemu svedoči i ovaj herojski podvig :   progon i vezivanje golorukih žena.  Pritegni onda jače,  junačino !

Zapovjednik: Ostavićemo i mi vama  dojke slobodne,  ako neka ima čedo,  ne mora biti Jovo,   neka  ga slbodono podoji.

Vojniče,  dodaj one poklone  kojima će austrijska vojska darivati darom  Golubinčanke,  za njihovu sversdnost koju  su pokazale   prema  austrojskoj v vlasti.

(Vojnik iz korpe vadi po  dve uvezane tikvice koje zapovjednik kači o vrat svakoj ženi. Muzika i zatamnjenje ). 


Pojava šesta: Izvješće ovlašećnog  kulturnog informatora  vojne postaje u Staroj Pazovi o  riješenjima   njejzinog prijekog   vojnog suda koji je  procesuirao  nemile događajima u Golubincima što su se zbili dne 11. ,  12.  i 13. septembra tekuće,  1914.  godine.

Prijeki vojni sud obrazovan od strane komande vojne postaje u Staroj Pazovi  isleđivao je  nemile događaje koji su se zbili u selu Golubincina dne 11. ,  12.   13.  septembra,  zatim je zasijedao u opštinskoj zgradi,  rejašavao i reješava:

Prvo. Mještani Golubinaca  Veselin Jeftić,   profesor,  pravoslavne vjeroispovijeti i Jovan Lazić,  ratar,  pravoslavne vjeroispovjesti, osuđuju se na smrt strjeljanjem zbog izražavanja  naklonosti prema srbijanskoj vojsci  i otvoreno  iskazane želje  za njenu pobjedu tokom skorih nemilih dogaađaja time što su  neprijateljskog srspskg vojnikia,  uljeza na teritriju carevine,  dne 11.  septembra  srdačno dočekali grleći ga i ljubeći,  a uz to ga čašćavali duvanom i vinom,  a to što on nije htio ili nije smio  da  uzme,  odbijajući čast,  nimalo  im nije mogla  biti  olakšavajuća okolnost.

Egzekucija će  bti izvršena na kraju Šimanovačkog šora danas,  14.  Septembra  u   4.  sata popodne.

Stoga se pozivaju se svi Golubinčani stariji od 14 godina da izvršenju smrtne kazne nad izdajnicima carevine   obavezno prisustvuju kako bi se mogli uvjeriti kako prolazi svaki onaj koji priženjkuje propasat carevine i iskazuje simpatije prema njenim  neprijaeljima.

Zapovjednik streljačkog voda će odabrati grupu Srba koja će iskopati raku i u njoj pokopati ova dva izroda.
 
Drugo. Pozivaju se svi  muškrci stariji od 14.  godina   da se sutra,   danas,  15.  septembra obavzno  sakupe u centru sela  kako bi se među njima  izabrao svaki deseti  Srbin koji će po oduci ovog prijekog vojnog suda biti strijeljan. 

Treće.  Izlazeći u susret  zalaganju komandanta mjesta,  gospodinu kapetanu Čoliću,  prijeki vojni sud je ublažio svoje prethodno riješenje i odustao od rigorznog,  ali u svakom pogledu potpuno pravedne i neupitne  presude  o pogubljnjenju svakog desetog Srbina,  Golubčanina,  i postupajući po milosti svojoj, riješavao i riješava da se  sakupljeni mještatni puste kućama,  osim četvorice dokazanih  neprijatelja carevine,  koji su nudili duvanom sroskog vojnika,  uljeza i špijuna koji se bijaše došuljao Šimanovačkim šorom dne 11.  septembra.   A to su:  Stanko Putniković, Luka Lepšanović, Ljuba Dudić i Petar Putniković.

Petra Putnikovića, najozloglašenijijeg    među njima,  omah  odvesti  u njegovu   baštu i  stijeljati ga. 

Ostalu trojicu su sprovesti u zatvor u Lepoglavi,  prokleti da su Srbi,  i ime,  i pleme ljino,  neka im kosti tamo trunu.

Četvrto:  Obavještava se pučanstvo  Golubinaca da je   njinog  mještanina,  ozloglašenpg protivnika carevine, Đoku Babića,  koji je takođe nudio srspke vojnike duvanom, straža  sprovela do groblja u Staroj Pazovi  i nakon ispoljavanja nečuvenih drskosti s njegove strane,  strijeljan je.    

Neka se uzmu u pamet Golubinčani i ostali Srbi,  neprijatelji carevine   da se ne  usude da poput   sad već likvidiranog  Đoke Babića laju kako će  Austrougarska  izgubiti ovaj rat, kako se približava vrijeme njene propasti.  Ovaj srbski skot i izrod bio je toliko drzak  da sve to kaže pred streljačkim strojem na staropazovačkom groblju,  i nijesu pomogle opomene samilosnih vojnika  bockanjem bajonetima i pucanjem u noge da prestane sa provokacijama,  što on nije učinio,  nego je još grublje i dalje nastavio, pa je uslijdila pravedna,  zslužena kazna-metak u čelo.

Peto. Zbog sumnjivog držanja i susdržanosti prema austrougarskom poretku,  prijeki vojni sud na zasijedanju u Golubncma dne 14. septembra 1914. , demonstrirajući i ovoga puta  milost svoju i samilost moći carevine,  odčučio je da  se knez opštinski Đoka Nikolić Šila,  zatim supruga doktora Dušana Gajića sprovedu u zagrebački zatvor čime su se pridružili ranije tamo otpremljenoj obitelji  Svetislava Nikolajevića,  potom i drugim obiteljima: Žike Bogdanovića, Ilije Tišme, Aleksandra Lepšanovića,  Paja Bošnjakovića i Vljaka Opačića.

Prijeki vojnin sud je uvažio svjedočenje časnog Tome Frezanije  koji je, pobijao tvrdnje da je Sima Stanković  nudio srpske vojinike duvanom kao što su to  činili osuđeni  izrodi,  i oslobodio ga. 

U selu Golubincima,  dne 14. septembra ljeta gospodnjeg 1914.

Branko Rakočević