Džimi Karter preminuo u 100. godini

Bivši predsednik Sjedinjenih Američkih Država i dobitnik Nobelove nagrade za mir, Džimi Karter, preminuo je u 100. godini u svom domu u Plejnsu, Džordžija, u nedelju.

Godine 2023. Centar Karter je objavio da se 39. predsednik SAD bori protiv agresivnog oblika melanoma, vrste raka kože. Poslednje godine života proveo je u kućnoj nezi. Bio je predsednik SAD sa najdužim životnim vekom u istoriji.

„Moj otac je bio heroj, ne samo meni, već i svima koji veruju u mir, ljudska prava i nesebičnu ljubav“, izjavio je njegov sin, Džejms E. Karter III, u izjavi.

„Moja braća, sestra i ja delili smo ga sa ostatkom sveta kroz ova zajednička uverenja. Svet je naša porodica zahvaljujući tome kako je on okupljao ljude, i zahvaljujemo vam što poštujete njegovo sećanje nastavljajući da živite u skladu s ovim uverenjima“.

Rođen 1. oktobra 1924. u Plejnsu, Karter je završio vojnu akademiju i služio kao inženjer na podmornici. Izabran je za guvernera Džordžije 1971. godine, a predsednik SAD bio je od 1977. do 1981.

Tokom svog predsedničkog mandata, Karter je u početku težio da nastavi politiku detanta sa Sovjetskim Savezom, u nastojanju da ublaži geopolitičke tenzije Hladnog rata. U junu 1979. on i sovjetski lider Leonid Brežnjev potpisali su Sporazum o ograničenju strateškog naoružanja II (SALT II), koji je imao za cilj smanjenje trke u naoružanju između dve supersile. Međutim, ovaj sporazum je naišao na prepreke u Senatu SAD i nikada nije ratifikovan, uglavnom zbog porasta tenzija nakon sovjetske invazije na Avganistan krajem 1979.

Karter je sovjetski rat u Avganistanu video kao pretnju američkim interesima u regionu i uveo niz mera protiv SSSR-a, uključujući ekonomske sankcije i bojkot Olimpijskih igara 1980. u Moskvi.

Odobrio je CIA-i da tajno pomaže u obuci i naoružavanju antisavezničkih islamskih mudžahedina. Ovaj prikriveni program doprineo je povlačenju sovjetskih trupa, ali i porastu Talibana.

Karter je 1978. godine posredovao u postizanju Kemp Dejvidskog sporazuma između Izraela i Egipta, što je bio prvi slučaj da je jedna arapska država zvanično priznala državu Izrael.

Takođe je utro put za predaju Panamskog kanala panamskim vlastima 1999. godine. Izabrani predsednik Donald Tramp nedavno je zapretio da će poništiti ovu odluku i vratiti američku kontrolu nad ovom važnom vodenom saobraćajnicom.

Unutar zemlje, Karter je bio usredsređen na smanjenje inflacije i promovisanje ekoloških politika. U okviru reforme državne uprave, osnovao je Ministarstvo energetike i Ministarstvo obrazovanja.

Njegovu poslednju godinu mandata obeležila je kriza talaca u Iranu, gde su pristalice Islamske revolucije 444 dana držale američke diplomate kao taoce. Taoci su pušteni na slobodu u januaru 1981. godine, samo nekoliko minuta nakon što je Ronald Regan položio zakletvu kao sledeći predsednik SAD.


Izvor: RT (F)