Kultni filmski plakati: Da li ste znali da je Pikaso napravio plakat za najskuplji jugoslovenski film?

Plakati su vid promovisanja filmova koji je star koliko i sama filmska umetnost, a dugo vremena su bili i jedini. Predstavljaju jednu od omiljenih formi dizajnera kroz koju oni mogu sa velikom dozom umetničke slobode izraziti svoju kreativnost i predstaviti sopstveno viđenje filma.

Kvalitetan filmski plakat mora imati tekst i slike vešto ukomponovane u celinu, pažljivo odabrane i dobro uklopljene boje, što kreativniji celokupan dizajn kao i glavni cilj da privuče pažnju što većeg broja gledalaca.

Pored dizajnerskog dela posla veoma bitna stavka jeste i kvalitet izrade. Ukoliko ste dizajner ili firma koja želi dobru reklamu morate obratiti pažnju na par stvari. Pre svega, pronađite pouzdanu štampariju kojoj se među uslugama nalazi izrada plakata i postera u svim dimenzijama kao i visoko kvalitetna štampa. 

Istorija plakata

Nagli razvoj plakata započeo je sredinom 19. veka uz razvoj štamparija. U isto vreme bili su postavljeni i prvi reklamni stubovi predviđeni za velike formate.

Iako sa temama skandaloznim za to vreme, Čuveni Parižanin Anri Tuluz Lotrek stekao je naklonost publike svojim plakatima na kojima je predstavio igračice iz “Mulen Ruža” u nepriličnim pozama. 

Izradio je čak 368 litografija, na kojima je najčešće prikazivao “polusvet” i scene iz noćnog života kabarea, klubova, kao i kan-kan.

Vremenom je plakat postao glavno i omiljeno sredstvo oglašavanja i mnogi veliki umetnici poput Alfonsa Muhe izrađivali su ih za tadašnje kompanije.

Muha je jedan od najkopiranijih umetnika tog vremena i njegovi pozorišni plakati sa likom glumice Sare Bernar, kao i reklame za Nestle često su imitirani.

U 20. veku ratni plakat postao je deo svakodnevice. Taj fenomen nije zaobišao ni Jugoslaviju pa je tako nemački „Oglas o zauzetoj jugoslovenskoj teritoriji“ izdat u Beogradu 14. aprila 1941. godine.

Sa razvojem modernih medija poput televizije, bioskopa i radija, nakon završetka Drugog svetskog rata, delovalo je da će plakat kao medij otići u istoriju. Međutim desilo se upravo suprotno! Osim što je postao dopuna televizijskim reklamama, plakat je šezdesetih godina preko umetničkog pravca „pop-art” ušao u modu. 

Ljudi su prosto poludeli za Endijem Vorholom i njegovim portretima Merlin Monro, reklamama za Koka-Kolu i ostalim radovima.

Uporedo s „pop-artom” pojavili su se tada i „hipi” plakati: živopisni, zbunjujući, s jakim komplementarnim bojama i efektima kaleidoskopa. Oni su, iako prvobitno namenjeni manjini, postali izuzetno prihvaćeni u industriji mode, tekstila, a posebno filma.

Vino za Pikasa

“Bitka na Neretvi” Veljka Bulajića iz 1969. peto je najskuplje filmsko ostvarenje van engleskog govornog područja. Ono što je malo poznato je da je za englesku verziju filma dizajn plakata radio ni manje ni više nego Pablo Pikaso. Taj plakat jedan je od svega dva plakata koje je uradio za života. Drugi je bio za španski film Andaluzijski pas” iz 1929.

Priča o plakatu počela je 1964. godine u Monte Karlu, kada je dokumentarni film Veljka Bulajića "Skopje 63" dobio Gran pri Zlatna nimfa i nagradu kritike. Predsednik žirija bio je francuski akademik Marsel Ašard, koji je za vreme festivala stanovao kod svog prijatelja Pikasa i pokazao mu kopiju filma u njegovom studiju.

Pikasu se film veoma dopao, te je nekoliko godina kasnije prihvatio Veljkov poziv da uradi plakat za njegov novi film. Imao je samo jedan zahtev: da boja plakata bude crvena.

Najzanimljiviji podatak je da Pikaso za svoj aganžman nije tražio nikakav novčani honorar već samo 12 boca vina iz Jugoslavije!

Najskuplji filmski plakati

U početku filmske industrije plakati su pored razglasa bili jedina reklama kada se film prikazuje u nekom bioskopu. Filmski posteri/plakati su se štampali u velikom broju i pred prikazivanje filma u nekom mestu se lepili po gradu na oglasnim tablama i u izlogu bioskopa.

Može se slobodno reći da filmski plakati predstavljaju umetnička dela za sebe, a njihovu vrednost potvrđuje činjenica da su zaljubljenici u film spremni da izdvoje ogromne sume novca kako bi posedovali neke od njih.

Predstavljamo vam tri najskuplja filmska plakata u istoriji:

• Metropolis - Plakat za film Frica Langa iz 1927. godine,  prodat je 2005. za vrtoglavih 690.000 dolara;
•  
• Oklopnjača Potemkin - Plakat za kultno delo Sergeja Ejzenštajna iz 1925. godine prodato je 2012. godine za 96.000 dolara;
•  
• Čovek sa filmskom kamerom - Plakat za film Džige Vertova iz 1925. godine prodat za 128.000 dolara.

Plakati danas

Današnji tempo života je mnogo brži nego što je to bio slučaj pre sto godina i prolaznici nemaju vremena da stoje ispred plakata i dive im se kao nekad. Zbog toga je fokus modernih plakata na minimalizmu i što jednostavnijim elementima:

• Što veća i upečatljivija slika, poželjno glavnih glumaca;
• Jarke boje;
• Naslov i svega nekoliko ubedljivih reči.

Pratite portal mojenovosti.com za još ovakvih zanimljivosti!