Kako su golubovi pomogli Crvenoj armiji da pobedi u Drugom svetskom ratu

Od drevne Kine i Rimske imperije vojna golubija pošta važila je za izuzetno efikasnu i uveliko je primenjivana u ratovima. Tako su i za vreme Drugog svetskog rata golubovi nastavili svoju misiju, spašavajući vojnike kada su njihove najsofisticiranije radio-stanice prestajale da rade, piše Russia beyond.

Golubove su u određenoj meri koristile oružane snage skoro svih država koje su učestvovale u svetskom konfliktu. Važilo je to i za Sovjetski Savez čiji su krilati vojnici morali ne samo da dostavljaju poruke nego i da napadaju neprijateljske avione.  

 

Bundesarchiv 

Crvena golubija vojska

Sredinom dvadesetih godina prošlog veka interesovanje za golubiju poštu u Crvenoj armiji, u izvesnoj meri izgubljeno posle završetka Prvog svetskog rata, ponovo je buknulo. Pre svega mali perjani pomoćnici bili su potrebni Radničko-seljačkoj Crvenoj vazduhoplovnoj floti.

Vezano za više nego skroman razvoj sredstava vazduhoplovne radio veze golubovi su počeli da se koriste za slanje obaveštajnih podataka ili koordinata u slučaju prinudnog sletanja aviona.  Golubegrami (depeše) pisali su se na tankom papiru i stavljali u lake metalne kontejnere, pričvršćene za nožice ptice.

Rađeni su i eksperimenti poletanja golubova sa aviona, koji su leteli na visini od 300 metara do nekoliko kilometara. Posle puštanja ptice bi se odmah orijentisale u prostoru, letele prema zemlji i ustremljavale u svoje golubarnike.

Zamenik narodnog komesara za vojna i pomorska pitanja SSSR-a Josif Unšlihte predložio je 1928. godine da se u zemlji uvede „vojna golubija obaveza“ kako bi se odgovorilo na potrebe Crvene armije u ratno vreme za golubovima poštonošama, neophodnim službi za vezu. Već iduće godine u oružanim snagama bila je uvedena profesija „vojni dreser odgajivač golubova pismonoša“.

 

Leonid Velikžanin/TASS

Sposobne ptice služile su u kopnenoj vojsci, avijaciji i floti i koristile se u obezbeđenju državnih granica. Intenzivno je razvijana mreža kako stacionarnih, tako i pokretnih vojnih golubijih baza na drumskom i zaprežnom transportu. U SSSR-u je 1938. godine delovalo više od 250 stanica sa trideset hiljada ptica.

Ipak, nekoliko vojnih operacija Crvene armije krajem tridesetih godina  (sukob sa Japanom na reci Halkin Gol, sovjetsko-finski rat) pokazale su neefikasnost golubije pošte. Zbog brzog kretanja trupa i česte promena lokacija njena primena je bivala prosto nemoguća.

„Ta vrsta veze u savremenim formama delovanja nije opravdana“, referisao je u avgustu 1940. godine načelnik za vezu Zapadnog posebnog vojnog okruga general-major Andrej Grigorjev svom rukovodstvu. Zalagao se da se golubovi kao sredstvo za operativnu vezu isključe iz sastava sredstava za vezu i prebace izviđačkim odeljenjima za obezbeđivanje dostave službenih informacija.   

Perjani vojnici protiv nacista

Ipak, rat protiv nacističke Nemačke, koji je uskoro počeo pokazao je da je rano da se stavi tačka na golubiju poštu i da perjani vojnici mogu da budu od velike koristi na bojištu.

Obučeni golubovi korišćeni su za operativnu vezu štabova sa jedinicima u prvim borbenim redovima. Kada su radio-stanice prestajale da rade jedina nada bili su pouzdani krilati vezisti.

Golubija veza postala je važna karika u sistemu odbrane Moskve. Za doprinos u spašavanju glavnog grada tridesetak golubara odlikovano je ordenima i medaljama. 

 

Olьga Ignatovič/MAMM/MDF/russiainphoto.ru

Nemci koji su i sami koristili golubiju poštu, odlično su znali kakvu nevolju mogu da im donesu perjani vojnici u rukama partizana i ilegalaca. Oni su od stanovništva na okupiranim teritorijama zahtevali da predaju sve golubove koje imaju. Neposlušnost je neretko kažnjavana smrću. Tako je šesnaestogodišnjak iz Rostova na Donu Viktor Čerevičkin streljan 28. novembra 1941. godine zbog toga što je nedelju dana krio svoje ptice.

Streljani Viktor Čerevičkin, 22. novembar 1941.

Evgeniй Haldeй/MAMM/MDF/russiainphoto.ru

Za presretanje sovjetskih golubova Nemci su imali obučene sokolove i jastrebove. Sačuvan je izveštaj o neveseloj sudbini goluba registrovanog pod brojem 48. Njega su nekoliko puta napali jastrebovi, ali je na kraju ipak uspeo da se vrati kući: „Već u sumrak ispred nogu golubara Popova pao je golub sa brojem 48. Jedna nožica bila mu je slomljena i jedva se držala na tankoj koži, leđa su bila oguljena, a na grudima se nalazila skorela krv. Golub je teško disao i grabio vazduh kroz otvoreni kljun. Na kraju ga je spasao veterinar koji je morao da ga operiše“. 

Krilati vezisti obezbeđivali su nesmetanu vezu štabova sa grupama armijske i divizijske izvidnice koje su dejstvovale u neposrednoj pozadini neprijatelja. U tu svrhu na neke zadatke zajedno sa borcima odlazili su golubari sa dvadeset do trideset golubova smeštenih u pletenu korpu. Ptice su postale gotovo najpouzdanije operativno sredstvo za dobijanje i prosleđivanje informacija za brojne partizanske odrede. 

Na Drugom pribaltičkom frontu 1944. godine formirana je specijalna četa golubije pošte. Golubovi, njih 500 pod nadzorom 80 vojnika obučeni su da lete u 22 pravca u poluprečniku od 10 do 15 kilometara. Za šest meseci oni su dostavili više od četiri hiljade „golubegrama“.

 

Leonid Velikžanin/TASS

Pored golubova vezista Crvena armija je mogla da dobije i takozvane golubove sa projektilima ili municijom. Ptice su sletale na bombe prikačene za krila nemačkih aviona. Projektil bi se automatski otkačio omogućavajući perjanom diverzantu da odleti, posle čega je dolazilo do aktivacije.

Međutim, projekat naoružanih golubova zapravo nije ni primenjen u praksi. Ptice uopšte nisu razlikovale avionske bombe neprijateljskih aviona od avio-bombi na sovjetskim bombarderima i mogle su da budu velika opasnost za svoju avijaciju.

Naoružani golub i uništena avionska bomba

Archive photo

Sovjetska golubija vojska imala je ogromne gubitke u Drugom svetskom ratu. Ipak, uspela je da značajno doprinese  zajedničkoj pobedi, dostavljajući desetine hiljada važnih informacija na određene adrese. Posle završetka rata tehnički napredak definitivno je potisnuo golubove iz sistema vojne veze, a paralelno sa ukidanjem golubijih stanica perjani vojnici uputili su se na zasluženi odmor.

Boris Jegorov, Russia beyond