Prvi ruski vladar – realna ličnost ili samo mit?

Rjurik se prvi put spominje u najstarijem ruskom letopisu „Povesti minulih leta“. Međutim, treba imati u vidu da je letopis napisan u 12. veku, 150-200 godina posle Rjurikove smrti. Manjak podataka je razlog zbog kojeg je Rjurikova ličnost i danas predmet diskusija, piše Russia beyond.

Period od 8. do 11. veka u Evropi je poznat kao doba Vikinga, kada su normanski (severnoevropski) „konunzi“ (vrhovni vladari) osvajali, pljačkali i ubirali porez od evropskih gradova, varošica i država. Do 11. veka normanska naselja su postojala i u Severnoj Americi. U to doba, kako navodi letopis, 862. godine, razna slovenska plemena koja su naseljavala teritoriju oko Novgoroda pozvala su Varjaga po imenu Rjurik i njegovu braću (ili saborce) Sineusa i Truvora da vladaju njihovom zemljom.

Prema Letopisu minulih leta poruka koju su Sloveni poslali Varjazima glasila je otprilike ovako: „Naša zemlja je velika i bogata, ali u njoj nema reda. Dođite i vladajte nad nama.“ Rjurik je onda došao u Novgorod i postao njegov vladar, dok su se njegova braća smestila u Beloozeru (Sineus) i Izborsku (Truvor). Posle smrti Rjurikove braće, on je postao jedini vladar ovih zemalja sve do svoje smrti 879, kada je vlast prešla Olegu Veštom. Tako je počela dinastija Rjurikoviča.

Truvorov krst u Izborsku

GAlexandrova (CC BY-SA 3.0)

Ali da li se zaista tako desilo? Predstavićemo vam argumente obe strane – istoričara koji smatraju da je Rjurik bio realni „konung“, kao i onih koji tvrde da on nikada nije ni postojao.

„Dođite i vladajte nama“

Viktor Vasnjecov

 

Rjurik je bio realna istorijska ličnost

Pristalice takozvane „normanske teorije“ smatraju da je Rjurik bio realna ličnost, normanski  vladar koji je bio začetnik buduće ruske države. Istoričar Jevgenij Pčelov, vodeći zastupnik ove teorije i autor Rjurikove naučne biografije, tvrdi da su Varjazi u ruskim letopisima zapravo Normani, odnosno skandinavski kraljevi, a da je Rjurik definitivno bio jedan od njih. 

On takođe navodi da je početkom 16. veka kijevski mitropolit Spiridon napravio rodoslov velikih moskovskih kneževa sve do Rjurika, tvrdeći takođe da je Rjurik potomak izvesnog rođaka rimskog cara Oktavijana Avgusta (od 63 godine pre n.e. do 14 g. n.e.) To znači da je veliki moskovski kneževi trebalo da budu poštovani kao potomci Avgusta, odnosno kao ljudi kraljevskog roda. Tako da je za moskovsku državu realno postojanje Rjurika bilo osnova njihove vlasti. Ali da li postoji dovoljno izvora koji mogu da potkrepe da je Rjurik stvarno postojao?

Rjurik iz Jutlanda

Getty Images

Arheološki nalazi potvrđuju da je u 9. veku, kada je navodno živeo Rjurik (prema letopisima, umro je 879), zemlja na severu Rusije (Novgorod, Pskov, Izborsk i drugi gradovi) zaista bila pod snažnim uticajem skandinavskih varjaških plemena i da je sa njima bila u trgovinskim vezama. Najstarija ruska imena kao što su Oleg, Gleb, Igor, Rogneda i druga imaju skandinavsko poreklo, a i sama reč Rus, koja je kasnije postala koren za naziv ruskog naroda, poticala je od naziva  roda kome je Rjurik pripadao, prema letopisu.

Mnogi uvaženi ruski istoričari, uključujući Georgija Vernadskog (1887-1973), Borisa Ribakova (1908-2001) i druge, tvrdili su da je Rjurik koji je došao u Rusiju u Evropi bio poznat kao Rorik od Dorestada (810-880), danski Viking, koji je osvojio zemlje Jutlanda (današnjeg Kimbrijskog poluostrva), vladao srednjovekovnim gradom Dorestadom, kratko držao holandske zemlje, uključujući Utreht, a u kasnijim godinama otišao u Novgorod i oporezivao slovenska plemena u zamenu za zaštitu koju im je pružao.

Dolazak Jurika u Novgorod, 15. vek

Javno vlasništvo

Kako ističe još jedan renomirani ruski istoričar Srednjeg veka Anton Gorski, u nekim vizantijskim hronikama o Rusima se govori kao o „ljudima koje pozivaju Franci (germanski narodi)“, što nagoveštava mogućnost da su Rjurik Novgorodski i Rjurik od Dorestada ista osoba. Međutim, ne postoji siguran i neoboriv istorijski ili arheološki dokaz da je Rjurik postojao, što znači da mnogi istoričari u to sumnjaju.

Rjurik je samo mit

Ruski istoričari Jelena Meljnikova i Vladimir Petruhin smatraju da je priča o pozivanju Varjaga istorijski mit. Ova legenda, po njihovom mišljenju, poklapa se sa tradicionalnim narodnim pričama o poreklu državne moći i vladajuće dinastije, kakve se mogu naći i kod drugih naroda.

Istoričar Igor Danilevski, takođe uvaženi stručnjak kada se radi o istoriji stare i srednjovekovne Rusije, i vodeći oponent Jevgenija Pčelova po pitanju Rjurikovog postojanja, kaže: „Legenda o pozivanju Rjurika je legenda i mi ne znamo da li u njoj postoji i trunka istine.“

Rjurik, minijatura 17. vek

Javno vlasništvo

Kako bi potkrepio svoj stav, Danilevski ističe sledeću činjenicu. Vidukind iz Korveja (925-973), srednjovekovni saksonski hroničar koji je živeo jedan vek posle navodne Rjurikove vladavine i oko vek pre nego što je napisan Letopis minulih leta, u svojoj hronici „Dela Saksonaca“ spominje da su se Britanci Saksoncima obratili sa približno sličnom porukom kakvu su Sloveni poslali Varjazima: „Naša zemlja je bogata i rodna, ali smo stalno meta napada [drugih plemena].“

Danilevski zatim tvrdi da je hronologija Letopisa minulih leta potpuno izmišljena i da je stvorena iz političkih razloga kako bi se ideološki podržao legitimitet dinastije Rjurikoviča, koja se do 11. veka borila za kontrolu nad ruskom zemljom, dok su joj rivali bila centralnoevropska, pa čak i istočna nomadska plemena.

Veliki knez Rjurik, Veliki knez Igor i Igor Svjatoslavovič, Kremlj

Mihail Kulešov/Sputnik

***

Diskusija o Rjurikovoj istorijskoj ličnosti među ruskim istoričarima verovatno nikada neće biti okončana. Moguće je da neki novootkriveni izvori bace svetlo na ovo pitanje. Zasad je konsenzus postignut oko toga da je neki knez, možda Rjurik, zaista osnovao dinastiju Rjurikoviča koja je postepeno preuzela političku moć u Rusiji i učinila Moskvu svojom prestonicom. 862. godina se i dalje smatra za početak ruske političke istorije. Međutim, Rusija kao država nije nastala 862. godine, to se dogodilo znatno kasnije, verovatno u 15. veku, za vreme vladavine velikog moskovskog kneza Ivana III.

Georgij Manajev, Russia beyond