Lovci na glave i majstori vrbovanja: Četiri čuvene sovjetske špijunke

One su lovile nekadašnje carske generale, vrbovale naciste na visokim položajima i krale nuklearne tajne SAD i Velike Britanije.

Nadežda Plevicka

Bila  je jedna od omiljenih pevačica romansi i ruskih narodnih pesama ruskog cara Nikolaja II. Publika ju je uvek dočekivala burnim aplauzima i ispraćala dugim ovacijama.

 

Heritage Images/Getty Images

Posle revolucije 1917. Plevicka se našla u emigraciji. Godine 1930. ju je zajedno sa mužem, generalom Nikolajem Skoblinom, vrbovala sovjetska obaveštajna služba. Tokom sedam godina bračni par je pomagao sovjetskim specijalnim službama u borbi protiv antiboljševičke emigrantske organizacije Ruski opštevojni savez (ROVS). Između ostalog, zahvaljujući njima neutralisano je 17 agenata koji su poslati u Sovjetski Savez sa zadatkom da vrše terorističke napade.

1937. godine Plevicka je učestvovala u operaciji hvatanja jednog od glavnih članova ROVS generala Jevgenija Milera u Parizu i njegovog prebacivanja u SSSR. Zbog toga ju je kasnije uhapsila francuska policija i osudila na 20 godina robije. Nadežda Vasiljevna je preminula u zatvoru dve godine kasnije 1. oktobra 1940. godine.

Jelena Ferari

Olga Revzina, poznatija po pseudonimu Jelena Ferari, uspešno je uspevala da paralelno obavlja zadatke za sovjetsku obaveštajnu službu i bavi se književnošću. Njeni stihovi su objavljivani u SSSR-u i Italiji, a prozne eseje joj je pohvalio čuveni Maksim Gorki.

 

Public domain

20-ih godina Ferari je stvarala obaveštajne mreže u Nemačkoj i vrbovala vojne inženjere u Italiji, ali njena najznačajnija operacija bilo je učešće u atentatu na barona Petra Vrangela. Posle razbijanja Belog pokreta tokom Građanskog rata jedan od njegovih najvažnijih vođa i neprijatelj boljševika našao se u Turskoj sa ostacima svoje Ruske armije. 15. oktobra 1921. godine italijanski parobrod „Adrija“, koji je krenuo iz sovjetske Rusije, razbio je Vrangelovu jahtu „Lukul“, koja je bila usidrena u istambulskoj luci. Ispostavilo se da se vojskovođa u to vreme nalazio na obali, ali potonule su njegove lične stvari, dokumentacija i blagajna armije.

Kada se vratila u SSSR, Jelena je stradala u „velikom teroru“. Optužena za kontrarevolucionarnu delatnost i špijunažu i streljana je 16. jula 1938.

1957. godine je posmrtno rehabilitovana.

Jelizaveta Zarubina

Ona je bila pravi „lovac na glave“. U sovjetskoj obaveštajnoj službi nije bilo mnogo majstora vrbovanja takvih sposobnosti kao što je bila Jelizaveta Zarubina.

 

Public domain

„Zanosna i druželjubiva, ona je lako uspostavljala prijateljske odnose u najširim krugovima. Ova elegantna žena sa crtama klasične lepote i prefinjenog karaktera kao magnet je privlačila ljude. Liza je bila jedan od najkvalifikovanijih agenata za vrbovanje“, zapisao je o njoj obaveštajac Pavel Sudoplatov. 

Tokom godina rada u različitim evropskim zemljama i SAD Jelizaveta Juljevna je zajedno sa svojim mužem, obaveštajcem Vasilijem Zarubinom, vrbovala na stotine agenata. Njih dvoje su, između ostalog, radili sa saradnikom Gestapoa Vilom Lemanom, jednim od najvažnijih sovjetskih špijuna u Trećem rajhu. Mreža agenata koju su Zarubini stvorili u Nemačkoj nastavila je delimično da funkcioniše i posle uništenja nacizma.

Jelizaveta Zarubina je prva među sovjetskim špijunima došla do informacije o početku rada Amerikanaca na atomskoj bombi. Nakon što se sprijateljila sa ženom rukovodioca projekta „Menhetn“ Roberta Openhajmera Ketrin, doprinela je da se u tajni program uključe fizičari i matematičari levičarskih ubeđenja. Oni su zatim vredne informacije prosleđivali Moskvi.

Melita Norvud

Zahvaljujući sovjetskom agentu „Hola“ Staljin je o britanskom nuklearnom programu znao više od nekih članova kabineta ministara Britanije. Skoro 35 godina Melita Norvud je za SSSR kopirala tajne dokumente o atomskoj bombi na kojoj su radili Britanci. 

 

Legion Media

Pristup ovakvim informacijama ubeđena komunistkinja Melita Norvud dobila je zaposlivši se kao sekretarica u Britanskoj asocijacija za istraživanje obojenih metala (BNFMRA), koja je bila uključena u nuklearni program. Kontraobaveštajna služba Mi5 nekoliko puta je sumnjala u Melitu, ali nije bilo dokaza za njenu špijunsku aktivnost.

Agent „Hola“ razotkriven je tek 1992. godine, kada je Norvud već bila u penziji i imala 80 godina. Vlada je odlučila da je ne uhapsi i da „crvenu baku“ (kako ju je prozvala štampa) ostavi na miru.  „Nisam to radila zbog novca, nego kako bih zaštitila novi sistem koji je s velikom mukom postigao da obični ljudi imaju hranu i mogućnost da žive dostojanstveno, da steknu obrazovanje i zdravstvenu zaštitu“, izjavila je tada Melita novinarima.

Boris Jegorov, Russia beyond