Četiri najpoznatija ruska izdajnika

1. Ivan Mazepa

Portret Ivana Mazepe

Dnjeprovski muzej umetnosti

Ivan Mazepa je bio jedan od retkih ljudi koji je uživao beskonačno poverenje cara Petra I. Kao hetman (vladar) Levoobalske Ukrajine (tada dela Rusije), on je dugo godina verno služio caru, za šta je iz njegovih ruku dobio najviše državno priznanje - Orden Andreja Prvozvanog.

Međutim, po Rusiju nepovoljan razvoj situacije u Severnom ratu (1700-1721) naveo je Mazepu da počne da razmišlja o mogućnosti da se izvuče ispod vlasti Moskve i osnuje nezavisnu Ukrajinu, u kojoj bi on vladao. Posle tajnih pregovora sa švedskim kraljem Karlom XII hetman je u oktobru 1708. godine otvoreno prešao na njegovu stranu.

Karl XII i Mazepa posle Poltavske bitke

Gustaf Cederström

Petar je Mazepi odmah oduzeo sve titule i vladarska prava, a Ruska pravoslavna crkva ga je anatemisala. Veći deo kozaka nije podržao hetmana i ostao je veran caru. Kada je 8. jula 1709. godine švedska vojska, a zajedno s njom i male snage pobunjenika, potučena kod Poltave, Mazepa je morao da pobegne na teritoriju Osmanske imperije, gde je umro 2. oktobra iste godine.

2. Genrih Ljuškov

Genrih Ljuškov

Arhiva NKVD

Genrih Ljuškov spada među najviše državne službenike koji su prebegli iz SSSR-a. Komesar državne bezbednosti 3. klase, načelnik Uprave NKVD-a za Dalekoistočni kraj rano ujutro 13. avgusta 1938. godine tajno je prešao granicu marionetske države Mandžukuo koju su osnovali Japanci.

U vreme masovnih političkih represija u SSSR-u, poznatih kao „Veliki terorˮ (1936-1938), Ljuškov je vodio borbu protiv „narodnih neprijateljaˮ na Dalekom istoku. Njegova aktivnost dovela je do brojnih hapšenja u okviru vojske, organa NKVD-a, partijskog aparata i Tihookeanske flote. 

U to doba onaj koji je optuživao druge često je i sam postajao predmet optužbi. Kada je u maju 1938. godine Ljuškov pozvan u Moskvu, shvatio je da ga tamo po svoj prilici ne očekije ništa osim suda i pogubljenja. Tada je odlučio da pobegne.

Od Genriha Ljuškova Japanci su dobili jedinstvene detaljne podatke o brojčanom stanju i rasporedu sovjetskih snaga na Dalekom istoku, o položaju odbrambenih utvrđenja, vojnim šiframa, metodama rada NKVD-a, opozicionom raspoloženju u regionu i oružanim snagama i tako dalje. U skladu s tim podacima Generalštab Carske armije Japana korigovao je svoju strategiju budućih ratova protiv SSSR-a.

Ljuškovu nije bilo suđeno da preživi Drugi svetski rat. Japanci nisu želeli da bivši komesar koji je mnogo toga saznao o japanskom obaveštajnom radu dospe u sovjetske ruke. 19. avgusta 1945. godine je likvidiran.

3. Andrej Vlasov

Andrej Vlasov 1942.

Bundesarchiv

Pre nego što je postao izdajnik br. 1 Sovjetskog Saveza Andrej Vlasov je smatran za talentovanog i perspektivnog vojnog komandanta. 1939. godine služio je kao glavni vojni savetnik u Kini, a Čan Kaj Šek ga je čak odlikovao Ordenom zlatnog zmaja.

Tokom prvih katastrofalnih meseci rata protiv Nemačke Vlasov je pokazao hrabrost i efikasnost. 20. armija pod njegovom komandom odigrala je značajnu ulogu u razbijanju nemačke vojske kod Moskve u  decembru 1941.

1942. godine general-poručnik Andrej Vlasov dobio je pod svoju komandu 2. udarnu armiju, koja je na leto iste godine opkoljena kod Lenjingrada. Komandant je pritom zarobljen i poslat u logor. Tu je odlučio da sarađuje sa Nemcima.

Za naciste je Vlasov bio značajan dobitak. Proslavljeni sovjetski general koji je prešao na Hitlerovu stranu odigrao je važnu ulogu u propagandnom ratu. Sve vreme je posvetio agitaciji među zarobljenim vojnicima Crvene armije, privlačeći ih na svoju stranu radi borbe „za izgradnju Nove Rusije bez boljševikaˮ.

Andrej Vlasov i Ruska oslobodilačka armija

Bundesarchiv

Glavni zadatak najvećeg sovjetskog izdajnika bilo je objedinjenje svih jedinica ruskih kolaboracionista u jednu Rusku oslobodilačku armiju (ROA), na čijem čelu je trebalo da bude on. Međutim, rukovodstvo Trećeg rajha je dugo bilo sumnjičavo prema ideji o stvaranju velike armije od sovjetskih ratnih zarobljenika i usporavalo je proces. Vlasov je dobio odrešene ruke tek krajem 1944. godine, kada je sudbina nacista već bila praktično rešena. Na kraju ROA nije postala nikakva značajna sila.

Generala je zarobila sovjetska vojska 12. maja 1945. godine na teritoriji Čehoslovačke prilikom pokušaja da se probije na zapad do američke vojske. Zajedno sa grupom svojih sledbenika optužen je za veleizdaju i obešen 1. avgusta 1946. godine u Moskvi.

4. Oleg Penjkovski

Oleg Penjkovski

Tihanov/Sputnik

1960. godine pukovnik Glavne obaveštajne uprave Generalštaba Oružanih snaga SSSR-a Oleg Penjkovski se obratio američkoj turističkoj grupi u Moskvi sa molbom da američkoj ambasadi predaju njegovo pismo. U njemu je ponudio svoje usluge prikupljanja tajnih podataka za CIA.

Naredne godine prilikom službenog putovanja u London britanska specijalna služba MI-6 obezbedila je Penjkovskom svu potrebnu špijunsku opremu, uključujući foto-kameru i specijalnu radio-tehniku. Pukovnik je dobio operativni pseudonom „Herojˮ.

Šifrovani zapisi Penjkovskog

Boris Prihodьko/Sputnik

Jedan od najefikasnijih zapadnih agenata u SSSR-u, Oleg Penjkovski je specijalnim službama SAD i Velike Britanije predao 11 traka na kojima je poslao 5.500 dokumenata koje su sadržale 7.650 stranica sa tajnim podacima o sovjetskim oružanim snagama. Na osnovu njegovih informacije neutralisano je oko 600 sovjetskih agenata.

1962. godine Penjkovski je razotkriven i uhapšen od strane KGB-a. 16. maja naredne godine streljan je zbog veleizdaje.

Boris Jegorov, Russia beyond