Kako je nastao „ruski rulet“ - besmisleno poigravanje sa životom?

Ljudi i danas ginu u igri o čijem poreklu se skoro ništa ne zna, kao što se ne zna ni u kojoj meri je ovo kockanje sa životom rasprostranjeno u svetu, piše Russia beyond.

Oficirska zabava 

Ilustracija V. A. Poljakova uz roman „Junak našeg doba“ (priča „Fatalist“) M. J. Ljermontova.

Martin, 2020.

Jedno se sigurno zna - ruski rulet je veoma popularna tema pisaca i producenata širom sveta. Ona je utkana u radnju mnogih književnih dela i filmskih ostvarenja.

Popularno je mišljenje da je manje poznati američki pisac avanturističkih priča Georges Artur Surdez prvi put uveo termin „ruski rulet“ kada je 1937. godine objavio istoimenu priču u časopisu Collier’s .

Francuski vojnik pripoveda kako je svojim očima video ruske oficire koji posle boljševičke revolucije 1917. godine nisu imali šta da izgube i zato su igrali ruski rulet svuda i na svakom mestu – kod svoje kuće, u kafiću, u gostima...

Zanimljivo je da nijedan ruski pisac pre 1917. godine ne pominje ruski rulet u svojim romanima ili biografiji. Ljermontov je u „Junaku našeg doba“ opisao situaciju kada se umesto revolvera koristi pištolj na barut, i pitanje je samo da li je pištolj napunjen i da li je barut u njemu suv ili vlažan.

„Žmurke“

Aleksej Balabanov/ STV; Distribucija «Naše kino», 2005.

Mnogi smatraju da je Surdez izmislio priču o ruskim oficirima i ruskom ruletu, jer je u to vreme u Ruskoj imperiji najčešće korišćen revolver „Nagan“ M1895 sa sedam metaka, a u priči se opisuje pištolj sa šest metaka.

Postoje i druge pretpostavke vezane za poreklo ove smrtonosne igre. Jedni veruju da se ruski rulet pojavio kao svojevrsno vršenje pritiska policije na osumnjičene, drugi da su zatvorski čuvari primoravali zatvorenike da igraju ruski rulet i kladili su se u jednog ili drugog zatvorenika, a treći tvrde da se igra pojavila u carskoj armiji kao relativno bezazleni trik koji je lako mogao da impresionira prisutne.

Teorija verovatnoće

Ako je u dobošu pištolja samo jedan metak, onda se verovatnoća smrtonosnog ishoda povećava sa svakim novim pokušajem ukoliko se doboš ne okreće posle svakog pucnja.

Nagant M1895

Bratislav (CC BY-SA 3.0)

U tom slučaju je kod pištolja sa šest metaka verovatnoća prvog pokušaja 1:6, odnosno 16,6%. Verovatnoća drugog pokušaja je 20%, trećeg 25%, četvrtog 33,3%, petog 50%, a šesti pokušaj je 100% smrtonosan.

Pored toga, ako u ruskom ruletu učestvuju dvojica, onda je u izvesnoj prednosti onaj koji je drugi na potezu, jer se može desiti da pištolj opali u prvom pokušaju. Ali ako prvi put ne opali, onda drugi učesnik ima znatno manje šanse nego što je imao prvi (pod uslovom da se doboš ne zavrti posle svakog pokušaja).

„Trinaest“

Gela Babluani/Paramount Vantage, 2010.

Ako se cilindar zavrti, onda svi učesnici imaju jednake šanse u svakom pokušaju. U protivnom najviše šanse da preživi ima onaj ko prvi pokuša (pod uslovom da svaki učesnik ima samo jedan pokušaj).

Možda ova „teorija“ ruskog ruleta zvuči jezivo, ali mi govorimo o tome isključivo kao o istorijskom fenomenu. Nikada se ne treba igrati sa životom, bez obzira na zakon verovatnoće.

Savremene modifikacije

Danas u svetu postoji mnoštvo modifikacija ruskog ruleta. Na primer, žitelji ruskog grada Perma su napravili neletalne električne pištolje za igru koja liči na klasičan ruski rulet.

 

Ana Sova

Na Fejsbuku je nekada bila popularna aplikacija „Društveni rulet“. Ona je nasumično udaljavala jednog od šest učesnika koji odluče da se poigraju na ovaj način.

Poznati su, doduše, i letalni slučajevi. U Kambodži su 1999. godine tri čoveka poginula igrajući varijantu „ruskog ruleta“ u kojoj je učesnik umesto da pritisne okidač pištolja imao zadatak da nagazi na protivtenkovsku minu.

Šokantna je činjenica da ljudi i danas još uvek igraju originalnu verziju ruskog ruleta. Na primer, u jednom medicinskom istraživanju je ispitano 15 slučajeva smrti od ruskog ruleta u SAD samo u 2008. godini, i to je upoređeno sa 75 slučajeva samoubistva nevezanih za ovu igru sa sopstvenim životom. Ispostavlja se da su žrtve ruskog ruleta većinom bili Afroamerikanci, dok su beli Amerikanci u većoj meri skloni drugačijim vrstama samoubistva. Prema pomenutom istraživanju, tipičan portret učesnika ruskog ruleta u SAD je mladi neoženjeni tamnoputi muškarac.

Medicinsko istraživanje iz 1987. godine pokazalo je da su ljudi koji igraju ruski rulet u poređenju sa žrtvama drugih vrsta suicida znatno manje skloni depresiji, ali su znatno više skloni upotrebi narkotika i alkohola.

Strašno je i pomisliti da je broj žrtava ruskog ruleta toliko veliki (a učesnika još i veći) da se na osnovu njega mogu vršiti medicinska istraživanja.

Nikolaj Ševčenko, Russia beyond