BitLab hosting
Početna stranica > Novosti

Sedam najraskošnijih zdanja u Moskvi iz 19. veka

Sedam najraskošnijih zdanja u Moskvi iz 19. veka
20.12.2020. god.


Dragulji predrevolucionarne moskovske arhitekture bili su lepši nego što današnje arhitekte mogu da zamisle, prenosi
Russia beyond.

Kuća Levensona, Trjohprudni sokak 9

 

 

Maksim Denisov/mos.ru

Kuću je prema projektu arhitekte Fjodora Šehtelja 1900. godine sagradio Aleksandar Levenson, vlasnik čuvene moskovske štamparije.

 


Zgrada je imala prostor za štamparske mašine, kao i stambene prostorije. Najlepši deo građevine je fascinantna laterna na krovu (mali toranj sa prozorima kroz koje ulazi svetlost).

 

Zdanje je nedavno restaurirano i sada dato na prodaju. Za 1.000 kvadratnih metara vlasnik traži 1,1 milijardu rubalja (oko 14,4 miliona dolara). 

 

Kuća Zimina, Degtjarni sokak 8/3

Ono što spolja izgleda kao obična zgrada iznutra je jedna od najraskošnijih vila iz 19. veka u Moskvi. Podigao ju je Nikolaj Zimin, trgovac duvanom.

 

Sagrađena 1896. godine na osnovu projekta Edmunda Judickog, kuća i danas čuva originalni enterijer.  Ljubitelji ruske kinematografije možda će je prepoznati iz filma Alekseja Balabanova „Brat 2ˮ.

 

Danas se u zgradi nalazi Agencija za upravljanje i korišćenje istorijskih i kulturnih spomenika Ministarstva kulture Rusije. U njoj rade neki od najvećih stručnjaka za očuvanje kulturne baštine u zemlji.

 

Kuća Igumnova, Ulica Boljšaja Jakimanka 43

Ova kuća nalik na dvorac iz ruske bajke podignuta je 1895. godine prema projektu arhitekte Nikolaja Pozdnjejeva, a po narudžbini Nikolaja Igumnova, tekstilnog magnata iz Jaroslavlja.

 

Cigle su dovezene čak iz Holandije, dok je fascinantne keramičke pločice za fasadu specijalno namenski izradila Kuznjecovljeva fabrika porcelana, najpoznatija u Rusiji u to doba.

 

Cijena izgradnje navodno je bila oko milion rubalja (u to vreme solidna godišnja plata iznosila je oko 150 rubalja). Što se tiče enterijera, 40 soba u kući dekorisano je u različitim stilovima, od tradicionalnog ruskog „boljarskogˮ stila do secesije.

 

Danas  je u Kući Igumnova rezidencija francuskog ambasadora u Rusiji.

 
Kuća Morozove, Ulica Spiridonovka 17

Još jedan projekat Fjodora Šehtelja, zvezde moskovske secesije, naručila je Zinaida Morozova, supruga Save Morozova, uspešnog proizvođača tekstila.

 

Unutrašnji dizajn je osmislio čuveni slikar Mihail Vrubelj, koji je izradio i nekoliko murala nadahnutih viteškom estetikom srednjovekovne Evrope, što korespondira sa neogotskim stilom građevine.

 

1938. godine Kuća Morozove je stavljena na raspolaganje Ministarstvu spoljnih poslova i do danas se koristi kao prostor za organizovanje diplomatskih prijema.

 


Vila Vtorova (Spaso-haus), Spasopeskovski trg

Ova vila tekstilnog industrijalca Nikolaja Vtorova podignuta je 1913. godine. Njeno englesko ime Spaso-haus potiče od Spasopeskovskog trga na kojem se nalazi.

 

Projekat je izrađen u neoklasicističkom stilu i predstavlja preosmišljenu gradsku vilu s početka 19. veka sa paladijanskim prozorima i savršeno simetričnim unutrašnjim rasporedom.

 

Vtorovljeva porodica je u kući stanovala samo 4 godine do Oktobarske revolucije, kada ju je preuzela sovjetska vlast.

 

1933. godine postala je rezidencija prvog američkog ambasadora u Sovjetskom Savezu Vilijama Bulita, a otada i svih narednih američkih ambasadora.

 

Predsednici Dvajt Ajzenhauer, Ričard Nikson i Ronald Regan bili su prilikom poseta Moskvi smešteni u ovom zdanju.

 

 Vila Rjabušinskog, Ulica Mala Nikitinska 6/2

Još jedan projekat Fjodora Šehtelja, ovoga puta za milionera Stepana Rjabušinskog, realizovan je 1900-1902. i verovatno je najpoznatije delo ovog arhitekte u Moskvi. Osim zapanjujućeg enterijera u stilu secesije i čuvenog stepeništa sa lampom u obliku meduze, ova vila takođe poseduje tajnu kapelu.

 

Naime, Rjabušinski su bili staroverci, verska skupina proganjana do 1905. godine. „Verujem da u čitavoj Evropi ne postoji kuća nalik na ovuˮ, rekao je Rjabušinski kada je zgrada završena.

 

Posle 1917. godine, kada je porodica Rjabušinski napustila Rusiju, kuća je prešla u vlasništvo države i 1931. godine u nju se uselio Maksim Gorki sa porodicom. Gorkom se kuća nije dopadala, govorio je da je „čudna, ali barem dobra za radˮ. Posle njegove smrti u nju je smešten muzej Maksima Gorkog, što je doprinelo da njen jedinstveni enterijer ostane sačuvan do danas.

 

Bergova gradska vila, Denježni sokak 5/1

Podignuta je 1897. godine prema projektu Petra Bojcova za biznismena Sergeja Berga. Kombinuje različite stilove: gotiku, barok i secesiju. Bergova kuća je jedna od prvih u Moskvi koja je imala električno osvetljenje i električno zvono.

 

Vila, koja je zadržala originalni enterijer, renovirana je 2016. godine. Danas se u njoj nalazi rezidencija Ambasade Italije u Rusiji.

 

Georgij Manajev, Russia beyond



  • Izvor
  • Tanjug
  • foto: © Maksim Denisov/mos.ru / Russia beyond/ vostok.rs


Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Moskovska jesen, prohladan dan, obeležila je početak nezaboravnog putovanja delegacije koju je organizovao Međunarodni društveno-politički pokret „RUSOV“. Ova delegacija imala je čast da poseti zonu Specijalne vojne operacije (SVO)...


Ako govorimo o uticaju Mosada u Holivudu nezaobilazno je ime Arnona Milčana, hiperaktivnog producenta koji je potpisan na preko 130 ostvarenja. Zanimljivo je da je on sam, pre desetak...

 testtt


On je pohvalio ruskog predsednika zbog toga što je bio prvi svetski lider koji je javno podržao njegovog sina.

  Godišnjica oslobođenja Beograda od fašističkih osvajača obeležava se 20. oktobra. I u porodici Ljubov Tulijeve iz Belorusije ovaj dan će postati poseban: 67 godina ona je sanjala da poseti...


Piše: Boško Antić, kontraadmiral u penziji


Ostale novosti iz rubrike »