Deset činjenica o najsevernijem naselju u Rusiji

Za naselje Dikson kažu da je to „kraj sveta“. Nalazi se na rubu Severnog ledenog okeana, na obali zaliva. Ovaj kraj je slabo naseljen – 500 kvadratnih kilometara po jednom stanovniku. Evo nekoliko kratkih činjenica o najsevernijem naselju u Rusiji, pipe Russia beyond.

1. Ova teritorija ima veličinu Velike Britanije i 548 stanovnika 

Naselje Dikson. Najsevernije naselje u Rusiji nalazi se u Tajmirskom Dolgano-Neneckom autonomnom okrugu Krasnojarskog kraja.

Robert Prascenis/Sputnik

Naselju Dikson pripada 220.000 kvadratnih kilometara (Velika Britanija ima 243.809 kvadratnih kilometara). Ovde živi svega 548 ljudi, prema podacima iz 2018. godine. To znači da svako ima na raspolaganju skoro 500 kvadratnih kilometara! Ali, bez obzira na to što sticajem okolnosti selu pripada tako velika teritorija svi stanovnici žive zajedno u malom naselju.

2. Neophodna propusnica 

Arktičko naselje Dikson na obali Karskog mora.

Valerij Meljnikov/Sputnik

Meštani na ulasku u Dikson pokazuju lične isprave i dokument o boravku dok je ulazak lica koja ovde ne stanuju strogo propisan – oni mogu ući samo uz propusnicu jer je naselje na obali i tretira se kao pogranična zona. I inače se ovamo može stići samo vazdušnim saobraćajem. Na ostrvu postoji aerodrom na koji sleće samo stari AN-26 i to jednom nedeljno. I namirnice stižu isključivo vazdušnim putem i zato nisu jeftine.

3. Kupovina benzina – jednom godišnje 

Naselje Dikson, Tajmirski (Dolgano-Nenecki) autonomni okrug.

Aleksandar Poljakov/Sputnik

Žitelji Diksona ne mogu da napune rezervoar kad god požele. U selu nema benzinske pumpe, najbliža je udaljena 500 km, ali i do nje se ne može stići jer nema puteva.

Ako nekom treba benzin mora da ga naruči tokom leta i to za celu godinu. Tako naručen benzin stiže brodom i to jednom godišnje. Automobili su ovde retkost. „Uglavnom ljudi imaju motorne sanke i motorne čamce. Naručimo jednu ili dve tone goriva. Dovoljno je za godinu dana“, kaže žitelj Aleksandar Anisimov.

4. Devet meseci je zima 

Polarna svetlost u naselju Dikson.

Robert Prascenis/Sputnik

Arktička zima je zapravo polarna noć, hladnoće su ekstremne a smrtonosna oluja ponekad duva nedeljama. U Diksonu zima traje devet meseci godišnje, a temperatura se spušta skoro do -50 stepeni Celzijusa. Mnogi, međutim, smatraju da to i nije loše: „Često duvaju vetrovi jer je klima morska, ali mrazevi nisu toliko jaki kao u Noriljsku i Dudinci. Tamo čim malo dune ne možeš više izaći na ulicu. Ovde duva vetar ali je relativno toplo“, smatra Albert Mingažev, predavač engleskog jezika u ovdašnjoj školi.

I u junu se ovde ljudi voze na motornim sankama. Tada je srednja temperatura između +5 i -6 stepeni Celzijusa.

5. Uopšte nema drveća 

Pamuk na obali Karskog mora.

Robert Prascenis/Sputnik

Područje Diksona je arktička pustoš. Nema drveća, čak ni minijaturnog. Leti je to zelena tundra, a zimi beskrajni beli sneg.

6. Policija štiti ljude od medveda 

Beli medved na obali Karskog mora u blizini naselja Dikson.

Robert Prascenis/Sputnik

U Diksonu nema kriminala ali ipak postoji policija. Ona štiti ljude od medveda i vukova. Stanovnici se putem SMS poruka obaveštavaju o tome da dolaze beli medvedi, a lepe se i obaveštenja. Tada se ne preporučuje izlazak posle 20:00 i hranjenje medveda (ukoliko slučajno ima zainteresovanih), niti fotografisanje sa njim.

Međutim, najefiksaniji način, kako smatra programer Robert Prascenis, jeste da pratite pse: „Jedina mera bezbednosti jeste da ako napolju ne vidite pse znači treba biti oprezan. Ako psi mirno leže ili trčkaraju, sve je u redu“.

7. U Diksonu niko ne preuzima video-snimke sa interneta 

Ulica u naselju Dikson.

Aleksandar Poljakov/Sputnik

Mobilna veza se ovde pojavila tek pre deset godina. Sada u naselju postoji i internet ali je toliko slab da se nekoliko fotografija preuzimaju i po dva sata. I takav inernet mesečno košta kao za pola godine u drugim delovima zemlje.

8. Ovde nema bolnice 

Naselje Dikson.

Robert Prascenis/Sputnik

Bolnica je pre nekoliko godina zatvorena jer u Diksonu nije bilo lekara. Ako nekome pozli jedina varijanta je da se hitno pozove služba sanitarne avijacije. U uobičajenom režimu ovamo periodično dolazi lekar opšte prakse i vrši preglede. Pored bolnice nema ni bioskopa, ni autobusa, ni kafića, ni supermarketa, niti reklamnih bilborda. Ali postoji teretana i mnogi u njoj provode vreme.

9. Na naselje se godišnje troši 100 miliona rubalja (1,2 miliona dolara) 

Helikopter sleće u naselje Dikson.

Robert Prascenis/Sputnik

To je 30 puta skuplje nego održavanje naselja sa istim brojem stanovnika recimo na Sajanskim planinama, na ledniku na jugu Sibira. 90% troškova u Diksonu su dotacije.

10. Bivša prestonica Arktika 

Dikson, Krasnojarski kraj, septembar 1980. Sneg na pristaništu naselja Dikson.

Legion Media

U sovjetskom periodu Dikson je bio centar trgovine i eksploatacije rudnih nalazišta, kao i ekspedicija. To je takođe bilo mesto gde su upućivani zatvorenici na izdržavanje kazne. Ovamo su iz čitave zemlje dolazili geolozi, učitelji, vojnici i polarni piloti. Tokom 1980-ih ovde je živelo oko 5.000 ljudi. Sada je naselje staro već 105 godina.

Jekaterina Sineljščikova, Russia beyond