Kako se živi u ruskom gradu sa ogromnom rupom u zemlji

Grad Mirni ima samo jednu znamenitost: neverovatnu rupu u zemlji koja se vidi iz svemira. Površinski kop „Mirˮ je jedno od najbogatijih nalazišta dijamanata na svetu. Dubok je 525 metara i ima 1,2 kilometara u prečniku. Ovaj ponor koji je delo čoveka nastavlja da impresionira i raspiruje ljudsku maštu, piše, Russia beyond.  

Ovo je verovatno najpoznatija rupa u Rusiji. Na obodu ogromnog površinskog kopa koji na ljudsku uobrazilju ostavlja snažan utisak podignut je grad Mirni. On se nalazi u najvećem i najslabije naseljenom regionu zemlje, u Jakutiji, gde na petini celokupne teritorije Rusije živi nešto manje od milion stanovnika. U samom gradu živi 35 hiljada ljudi i oni su tu uglavnom iz jednog razloga: zbog dijamanata. Grad je zapravo i nastao zbog njih.

 

Google Maps

Kopali su ga 50 godina  

Priča se da je za otkrivanje dijamanata na ovom mestu zaslužna jedna lisica. Ona je sebi iskopala jazbinu pod drvetom čije korenje je bilo ogolelo usled proklizavanja tla. U junu 1955. godine geolozi, koji su u tom rejonu tražili rudu kimberlit, poznatu po tome što može da sadrži dijamante, obratili su pažnju na specifičnu nijansu boje zemlje koju je lisica iskopala. Uzorci su pokazali da tu ima kimberlita. 

 

Ilya Varlamov

Iste godine je na tom mestu nastalo naselje, a nekoliko godina kasnije to je već bio grad. Tehnika i ljudi dolazili su ovamo prelazeći skoro 3.000 kilometara bespuća. Tokom prvih 10-12 godina stanovništvo Mirnog se učetvorostručilo.  A kako bi se u zemlji iskopala rupa ovih dimenzija bilo je potrebno 50 godina rada. Od 1957. godine pa do početka 2000-ih sa ovog mesta su izvađeni dijamanti u vrednosti od 17 milijardi dolara. Put kamiona sa rudom od dna kratera do površine vodio je spiralom dugom osam kilometara.

 

Ilya Varlamov

Kop pripada kompaniji za proizvodnju dijamanata „Almazˮ (2018. godine ona je imala 28% svetske proizvodnje dijamanata). Mirni je klasičan monograd, jer je većina njegovih stanovnika na neki način povezana sa proizvodnjom dijamanata. Ali „dijamantska prestonicaˮ Rusije ne izgleda kao bogat i razvijen grad. Lokalni stanovnici kažu da nije lako tamo živeti. Posebno nakon što je rudnik konzerviran.

 

Ilya Varlamov

To se dogodilo 2017. godine posle tragedije. Voda koja se sakupila na dnu džinovske rupe neočekivano je pokuljala u okno gde su bili ljudi. Tada su iskopavanja već bila prešla u podzemno okno, jer kop više nije mogao da se koristi za površinske radove. U rudniku se tada nalazila 151 osoba. Većina rudara je evakuisana, ali osmoro ljudi nije preživelo. 

 

Ilya Varlamov

Život pored ponora

Na internetu se šire glasine da vazdušne struje u „Mirˮ stalno uvlače helikoptere.

„Mogu da kažem da to nije istinaˮ, kaže Ana, koja u Mirnom živi 20 godina. Helikopteri i avioni zaista ne lete nad kopom, ali još se nije desilo da je vazdušni vihor neku letelicu povukao u krater. Pritom se aerodrom nalazi odmah pored kopova. Tu je uopšte sve veoma blizu. Od grada do kopova možete stići za 10 minuta pešice nasutim putem. A kada dolazite u grad avionom pilot će obavezno saopštiti: „Desno možete videti kopˮ, znajući da je to jedina znamenitost u ovom gradu. Za Moskvu, Sankt Peterburg i još nekoliko većih gradova Rusije odavde polaze redovni i direktni letovi.  A ipak su u Mirnom turisti prava retkost.

Ovamo ljudi dolaze da rade i to često u dvonedeljnim smenama. To je uobičajeno u uslovima Krajnjeg Severa, gde se temperatura zimi spušta do minus 55-60 stepeni. Većina kuća u Mirnom stoji na stubovima. Običan metod izgradnje sa temeljima urušavao bi večiti led i kuće bi počele da tonu i raspadaju se. Ovde, kao i u drugim severnim gradovima, fasade se boje u jarke boje kako bi se rasterala melanholija koja ljude muči u zimskim mesecima.

 

Ilya Varlamov

„Leti su u Mirnom prave bele noće. Ali zato se zimi rano smrkava, već u četiri popodne. A sunce ujutro ne izlazi pre 11. I to je pomalo depresivnoˮ, kaže stanovnica grada Aleksandra.

Grad ima dva bioskopa, bazene, stadion, pozorište, botaničku baštu, nekoliko restorana, nargila-bar i jedan hotel „Azimutˮ u kojem noćenje košta 8-10 hiljada rubalja (104-130 dolara), što je jednako noćenju u udobnim moskovskim hotelima. Po ulicama se voze „lendroveriˮ i „lendkruzeriˮ.

 

Ilya Varlamov

„Cijena proizvoda je dvostruko viša nego zapadno od Urala. To se objašnjava time što se Mirni nalazi u teško pristupačnom kraju i svi proizvodi se donose iz Novosibirska, Krasnojarska i Irkutska zimskim putevima preko Ust-Kuta ili leti preko Jakutska i to po užasnom neasfaltiranom putuˮ, pišu ljudi na lokalnim forumima.

 

Ilya Varlamov

Stanovnici grada se teše time što je grad u celini „prepun zelenila sa dobrom ekološkom situacijomˮ, plate su dovoljne za život, što je tu mirno i skoro nema kriminala, a osim toga, tu je i jedna rupa u zemlji nadrealnog izgleda, „skoro kao Veliki kanjonˮ. Jedina nezgoda s njom je što odaje miris vodonik-sulfida koji ponekad pokriva grad. 

 

Ilya Varlamov

Šta će biti sa ogromnim kopom?  

Posle konzervacije rudnika dugo nije bilo planova za njegovo dalje korišćenje. Na internetu se čak pojavio projekat ekološkog grada pod kupolom sa zatvorenim ekosferom za 100 hiljada ljudi, naravno, unutar samog kopa. Njega je osmislio ruski arhitektonski biro „AB-Elisˮ.

Ali niko u Jakutiji nikada o tome nije ozbiljno razgovarao i to je više bio način da arhitekte skrenu pažnju na sebe. Verovatno je budućnost „Miraˮ znatno prozaičnija. 

 

Ilya Varlamov

U januaru 2020. godine postalo je jasno da rudnik još ima šanse da oživi. „Alrosaˮ je počela geološka ispitivanja. Ona će kompaniju koštati 2 milijarde rubalja i daće odgovor na pitanje da li se isplati nastavak eksploatacije na ovom mestu.

 

Ilya Varlamov

„Ako ispitivanja potvrde ekonomsku isplativost i bezbednost dalje eksploatacije u 'Miru', radovi na obnovi rudnika počeće 2024. godine i trajaće 6-8 godinaˮ, piše list „Vedomostiˮ.

Jekaterina Sineljščikova, Russia beyond