Poslednji sovjetski državljanin: Kosmonaut kojeg su 1991. zaboravili u kosmosu

U vreme raspadanja Sovjetskog Saveza Sergej Krikaljov je bio u svemiru. To i jeste razlog zašto je u orbiti proveo dva puta više od predviđenog vremena. Nova država jednostavno nije bila u stanju da ga vrati na Zemlju.

Dok su na Crvenom trgu stajali tenkovi a na mostovima podizali barikade, aktuelni predsednik Mihail Gorbačov je bio na odmoru, a Sergej Krikaljov u svemiru, 350 km daleko od Zemlje. Njegov privremeni dom bila je stanica „Mir“.

Dali su mu nadimak „poslednji državljanin SSSR-a“. 1991. godine superdržava se raspadala na 15 delova, a Krikaljovu je rečeno da ne može da se vrati kući, jer država koja je obećala da će ga vratiti više ne postoji.

 

Getty Images

Kako se to dogodilo? 

Četiri meseca ranije 33-godišnji kosmonaut inženjer Krikaljov se kao član sovjetske posade uputio na orbitalnu stanicu „Mir“, poletevši sa sovjetskog kosmodroma Bajkonur u Kazahstanu. Računalo se da će njegova misija trajati ukupno pet meseci. Njegov organizam je bio treniran i spreman upravo za takav period.  

Ali dogodio se puč. „Za nas kosmonaute to je bilo skroz neočekivano“, prisećao se kasnije Krikaljov. „Nismo shvatali šta se dešava. U razgovorima smo pokušavali da predvidimo kako će to uticati na naše osvajanje svemira.“   

 

Volkov/TASS

A uticalo je veoma jako. „Nema novca za tvoj povratak“, rečeno je Krikaljovu. Kroz mesec dana je dobio isti odgovor: Zemlja traži od njega da se malo zadrži u svemiru. Kroz mesec dana isto. „Oni znaju da to za mene, za moje zdravlje nije lako. Ali država je sada u još težoj situaciji, i državni prioritet je uštedeti novac“, govorio je Krikaljov u intervjuu za Discover Magazine.

 

Getty Images

Dugo čekanje

Istina je, međutim, da je Krikaljov mogao da se vrati kući bez bilo čije pomoći, jer imao je na raspolaganju kapsulu „Raduga“ za let u jednom pravcu. Ali njegov odlazak sa stanice „Mir“ značio bi da se njen rad zaustavlja, jer drugog inženjera na stanici nije bilo. 

„Razmišljao sam da li ću imati dovoljno snage da izdržim. Nisam verovao da ću moći“, priznaje on. Rizik je bio velik: atrofija mišića, radijacija, onkološka obolenja... a misija se nastavljala i nastavljala. 

Sergej Krikaljov i Valerij Poljakov

TASS

Sergej Krikaljov je sa 311 dana ili 10 meseci provedenih u svemiru postavio svetski rekord. Za to vreme su planirane četiri ekspedicije a ostvarene dve i ni u jednoj od njih nije bilo mesta za novog inženjera.

U potrazi za novcem Rusija je prodavala mesta u raketi „Sojuz“, na primer Austriji za 7 miliona dolara ili Japanu za 12 miliona, koji je u svemir poslao novinara. Razmišljalo se i o prodaji „Mira“ dok još funkcioniše. Drugim rečima, drugi članovi posade su se vraćali na Zemlju, i samo Sergej kao jedini inženjer nije mogao da se vrati. Svemirski zatočenik je molio da mu bar pošalju med da mu popravi raspoloženje. Ni meda nije bilo. Poslali su mu limun i ren.

 

Getty Images

Povratak

Krikaljov se vratio na Zemlju 25. marta 1992. pošto je Nemačka platila 24 miliona dolara za svog astronauta inženjera koji je zamenio Rusa na stanici.

Iz kapsule „Sojuza“ izvukli su čoveka na čijoj su uniformi bila četiri slova „SSSR“ i crvena sovjetska zastava, „belog kao brašno i znojavog kao vlažno testo“, pisali su zapadni mediji. O „svemirskoj žrtvi“ Krikaljovu saznao je ceo svet. Četvorica su mu pomogla da stane na noge. Jedan ga je ogrnuo kaputom, drugi mu je pružio tanjir supe.

 

Igor Mihaljov/Sputnik

Dok je Krikaljov bio u svemiru okolina grada Arkalih gde se prizemljio prestala je da bude sovjetska zemlja i postala deo nezavisne republike Kazahstan. Grad u kome je on živeo se više nije zvao Lenjingrad već Sankt Peterburg. Dok je napravio 5000 krugova oko Zemlje njegova država je postala manja za 5 miliona kvadratnih kilometara, a jedina postojeća i vladajuća od 20-ih godina Komunistička partija postala je samo jedna od mnogih. Njegova plata od 600 rubalja koja je pre leta u svemir važila za jednu od boljih u državi, sada nije bila ni pola mesečne zarade običnog vozača autobusa.

 

Vladimir Rodionov/Sputnik

„Promene i nisu tako radikalne“, reći će Krikaljov nekoliko dana posle prizemljenja. „Živeo sam na teritoriji Rusije dok je ona bila u sastavu SSSR-a. Vratio sam se u Rusiju u sastavu Zajednice nezavisnih država“.

 

Global Look Press

Krikaljov će zatim dobiti orden Heroja Rusije, a kroz dve godine će ponovo poleteti u svemir kao prvi ruski kosmonaut u američkom šatlu. A još par godina kasnije postaće i prvi ruski kosmonat koji će ući u novu Međunarodnu svemirsku stanicu.