Devet činjenica o psovanju na ruskom jeziku

Smatra se da ljudi sa uglađenim manirima uglavnom ne psuju, ali je činjenica da su nepristojne izraze aktivno koristili čak i Puškin i Tolstoj.

1. Tokom čitave istorije psovanje je bilo neodvojivi segment ruskog jezika i ruske kulture. „Bezobrazne reči“ (na ruskom „mat“) potiču iz davnih vremena i vezane su za slovenske paganske rituale. Izrazi za genitalije i intimni telesni kontakt, i uopšte za sve što je predstavljalo tabu, služili su za kršenja pravila i društvenih normi kao i za snažno izražavanje osećanja. Najstariji ruski dokumenti koji sadrže profanaciju su dva pisma na brezovoj kori iz Velikog Novgoroda napisana u 12. veku, a otkrivena 2005. godine.

2. Danas se u ruskom društvu psovke koriste često, ali u pojedinim slučajevima se mogu tretirati kao sitan prekršaj koji obično podrazumeva novčanu kaznu u iznosu od 1.000 rubalja (oko 15 evra). Pored toga, ako su nepristojne reči upućene konkretnoj osobi to se može tretirati kao uvreda. U tom slučaju kazna može biti i veća – 3.000 rubalja (oko 40 evra), pa čak i 5.000 rubalja (oko 65 evra) ukoliko je uvreda naneta javno.

3. Pravila su stroža ako se psovke koriste na televiziji, filmu, u književnosti, medijima, muzici, pozorištu i na koncertima gde su nepristojni izrazi strogo zabranjeni a kazne su veće: 2.000-2.500 rubalja (oko 25-30 evra) za fizička lica, 4.000-5.000 rubalja (55-65 evra) za službena lica i 40.000-50.000 rubalja (550-650 evra) za kompanije i druge organizacije. Zbog toga se u svim pomenutim sferama nepristojne reči najčešće zamenjuju pištanjem, a u tekstu se umesto njih upotrebljavaju simboli kao što su, na primer, „zvezdice“ (***), kada je reč o reportažama ili književnim delima gde su nepristojnosti neodvojive od sadržaja.

 

Tatjana Manajeva

4. Što se tiče blogera i drugih korisnika interneta, ne postoji zakon koji bi njima zabranio korišćenje vulgarnih reči u virtuelnoj sferi, a to znači da im ne preti ni opasnost od kazne. Ruski funkcioneri, međutim, preporučuju da se psovke izbegavaju jer je „internet javni prostor gde čovek treba da se ponaša pristojno“.

5. Mnogi ruski pisci i pesnici se nisu uzdržali od nepristojnih reči u svojim delima. Veliki ruski pesnik Aleksandar Puškin, nobelovci Ivan Bunjin i Mihail Šolohov, pa čak i genijalni Lav Tolstoj, majstorski su koristili opscenu leksiku u svome svakodnevnom životu i podržavali je kao neodvojivi segment ruske kulture. Evo šta je, na primer, o Tolstoju pisao Maksim Gorki: „Tada je on počeo da priča o devojci iz priče ’Dvadeset šest’ koristeći gomilu nepristojnih reči sa takvom lakoćom da je meni to u prvom trenutku delovalo kao cinizam i čak me je malo i povredilo. Kasnije sam shvatio da je on koristio takve reči samo zato što je smatrao da su one tačnije i preciznije...“

6. U sovjetsko vreme se smatralo da nije kulturno psovati. Zato su Sovjeti smislili dosta alternativnih fraza koje su mogli koristiti čak i pred decom. Izrazi kao što su „buržuji“ i „vašljiva inteligencija“, na primer, korišćeni su kao uvreda za ljude koji smatraju da su bolji od drugih, dok je reč „blin“ (u osnovnom značenju „palačinka“) blaža varijanta vulgarne ruske reči koja bi se na književni jezik mogla prevesti izrazom „dovraga“. Ti izrazi su i dan-danas u upotrebi.

 

Tatjana Manajeva

7. Internet vrvi od raznoraznih ruskih vulgarizama i psovki, ali je bolje da ih stranac ne koristi. Kao i u sovjetsko doba, ipak je i danas rizično koristiti „sočne“ posovke u razgovoru sa građanima Rusije. Prema tome, ako niste sigurni koje izraze vaš sagovornik tretira kao prihvatljive bolje je da koristite blaže alternativne izraze i na taj način učtivo izrazite svoja osećanja. Možete, na primer, koristiti već pomenuti izraz „blin“, ili izraz „čёrt“ („đavo“).

8. Kao i u srbskom jeziku, postoji čitava gomila reči istog slovenskog korena koje počinju sa „je-“ (na ruskom se piše „e“), ali i sa „jo“ (na ruskom „ё“). I tu ruski jezik ima čitavo mnoštvo alternativnih izraza koji mogu poslužiti kao dobra zamena za vulgarne reči i mogu se koristiti umesto njih: ёlki-palki, ё-moё itd. To je mnogo taktičniji način da se snažno izraze osećanja kao što su tuga i čuđenje, nesreća i nedoumica, sreća i gnev...

9. U maju je marketinška organizacija „Zoom Market“ sprovela anketu u ruskim gradovima gde su ispitanici odgovorili na pitanje koliko često u svom govoru koriste nepristojne izraze. Ispostavilo se da najviše i najčešće psuju žitelji gradova Perm, Voronjež i Ivanovo, dok ih u stopu prate građani Orenburga, Tambova i Čeljabinska. Moskva i Sankt Peterburg, kao najveći ruski gradovi, nisu čak upali ni među prvih deset. Naime, na ovoj rang-listi Moskva je zauzela 18, a Sankt Peterburg tek 23. mesto.

Ksenija Zubačova, Russia beyond