BitLab hosting
Početna stranica > Novosti

Pet najopasnijih ruskih puteva koji nisu za slabiće

Pet najopasnijih ruskih puteva koji nisu za slabiće
15.06.2018. god.


Ako vozite ovim putevima rizikujete da se survate niz liticu, skliznete sa mosta bez ograde ili se zaglavite u snegu u divljoj zabiti okruženi zverima. Ali za hrabre avanturiste svi su putevi otvoreni!

1. Stari planinski put od Adlera do naselja Krasnaja Poljana (Krasnodarski kraj) 

Pre nego što je 2005. godine otvoren tunel Ahcu između grada Adlera i urbanog naselja Krasnaja Poljana ljudi su bili prinuđeni da koriste stari opasan planinski put. Ovaj put, sagrađen u 19. veku, intenzivno je korišćen tokom čitavog 20. veka. 

Stari put je prepun cik-cak krivina i stenovitih padina. Jedna od najopasnijih deonica poznata je pod nazivom „Daj Bože da se sve dobro završi!” Duž puta se nalazi veliki broj spomenika posvećenih žrtvama nesreća koje su se na njemu desile. A tu je i spomenik vojnicima Crvene armije koji su na ovom mestu pogubljeni od strane  Belogvardejaca u ruskom Građanskom ratu (1917-1922). 

Danas je put zatvoren za saobraćaj, a ulaz na njega je pod stražom. Međutim, ekstremni vozači bicikla i zavisnici od adrenalina ipak uspevaju da po njemu treniraju svoje vratolomije. 

2. Auto-put R504 „Kolimski put” (Daleki istok Rusije) 

Kolimski auto-put, jedan od glavnih puteva na Dalekom istoku Rusije, dug 2 032 kilometra, povezuje gradove Magadan i Jakutsk. Iako se putari trude da ga održavaju u pristojnom stanju, Kolimski put je i dalje prepun opasnosti. Brojno oštro kamenje oštećuje gume, a prašina koju vozila dižu smanjuje vidljivost gotovo do nule. 

Put povremeno preplavljuju reke što dovodi do potpunog kolapsa saobraćaja. Tokom zime temperatura pada do - 60 stepeni Celzijusa. A promrzli, usamljeni putnik u pokvarenim kolima usred nedođije na pustom auto-putu R504 savršen je plen za divlje zveri u okolini... 

3. Pomoćni put uz železničku prugu od Bajkalskog jezera do Amura (Sibir, Daleki istok Rusije) 

Drumski pomoćni put uz železničku prugu dugu 3819 kilometara u istočnom Sibiru i na ruskom Dalekom istoku pruža se paralelno sa šinama. To je zemljani put nasut šljunkom koji ponekad preplave močvare i reke. Na njemu, ipak, postoje i mostovi preko većih reka. 

Jedan od najpoznatijih mostova na ovom putu je most Vitim. Dug je 560 metara i nema nikakvu ogradu. Kamioni koji prelaze preko ovog uskog mosta od balvana koji neprekidno podrhtavaju pod njima rizikuju da svakog trenutka slete u reku sa visine od 15 metara. 

Most Vitim nije čak zvanično ni otvoren, ali se već godinama koristi. 

4. Put od sela Ahti do sela Hnov (Dagestan)

Ovaj planinski put u Republici Dagestan povezuje sela Ahti i Hnov. Vozači kažu da su ponekad prinuđeni da voze ovim „putem smrti” pod kamenjem koje se kotrlja sa okolnih brda. 

Put je posebno opasan posle kiše, jer je tada klizav. To značajno povećava opasnost da se kola survaju niz liticu sa ovog uskog krivudavog puta. 

5. Put do planine Aj-Petri (Krim) 

Put do planine Aj-Petri na južnom Krimu deo je auto-puta od Jalte do Bahčisaraja i to njegov najopasniji deo. Deonica od Jalte do planinske visoravni, duga 23 kilometra, ima ništa manje nego 280 krivina. 

Put je tokom zimskih meseci često zatvoren za sve vrste vozila, osim za terenska vozila sa zimskim gumama i lancima za sneg. 

Vožnja putem za Aj-Petri zahteva izuzetnu koncentraciju. Ovaj put definitivno nije za početnike u vožnji ni za one koji su pospani.

Boris Jegorov,
Russia beyond



  • Izvor
  • foto: © Getty Images / Russia beyond/ vostok.rs


Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Moskovska jesen, prohladan dan, obeležila je početak nezaboravnog putovanja delegacije koju je organizovao Međunarodni društveno-politički pokret „RUSOV“. Ova delegacija imala je čast da poseti zonu Specijalne vojne operacije (SVO)...


Ako govorimo o uticaju Mosada u Holivudu nezaobilazno je ime Arnona Milčana, hiperaktivnog producenta koji je potpisan na preko 130 ostvarenja. Zanimljivo je da je on sam, pre desetak...

 testtt


On je pohvalio ruskog predsednika zbog toga što je bio prvi svetski lider koji je javno podržao njegovog sina.

  Godišnjica oslobođenja Beograda od fašističkih osvajača obeležava se 20. oktobra. I u porodici Ljubov Tulijeve iz Belorusije ovaj dan će postati poseban: 67 godina ona je sanjala da poseti...


Piše: Boško Antić, kontraadmiral u penziji


Ostale novosti iz rubrike »