Magija umetničke četkice i književnog pera
Slađana Nedeljković je istaknuta umetnica i književnica iz Vranja, i sa njom smo razgovarali na temu umetničkog stvaralaštva u doba interneta i društvenih mreža.
Da li su internet i društvene mreže promenile način na koji konzumiramo i doživljavamo umetnost?
Društvene ili socijalne mreže su servisi današnjice koji svima nama, korisnicima, omogućavaju raznovrsne vidove komunikacije i mogućnost lične prezentacije,. promociju proizvoda i usluga, brendiranje - i ko zna šta još.
Činjenica je da se takva današnjica oslikava i u sferi umetnosti i to mislim na najjefikasniji način, ako govorim o likovnoj umetnosti. Sam način, doživljaj i poimanje umetnosti se vrlo bitno promenilo na najpozitivniji način - jer se (po meni) umetnost približila ljudima u dostupnosti, prisutnosti i u edukativnom i u komercijalnom smislu.
Može biti i mnogo jasnije ako stavimo običan parametar - da je pre nešto više od desetak godina bilo nezamislivo da ljubitelj umetničkog dela pita, kontaktira umetnika na tako neposredan način o delu - a danas če mnogi posetioci baš preko društvenih mreža zatražiti dodatne informacije ili se raspitati o drugim bitnim aspektima koje su u interesovanju. Meni je to fascinantno, ta mogučnost da se dopre do stvaraoca, razgovara s njim i nadje rešenje za neke nove ideje, slike i projekte.
Koliko naše društvo prati kulturu i kulturne događaje?
Po činjenicama rekla bih zadovoljavajuće, po osećaju - rekla bih da bi svi umetnici bili srećniji da je publike I interakcije više. U tom balansu kulturnih praksi, života, ekonomije i svega sto nas je snašlo u poslednje vreme (mislim na dve godine unazad) izdvojila bih te neke stvari koje utiču na praćenje kulturnih sadržaja - kulturne potrebe pojedinca, kulturne navike, ukuse (estetske), znanja o kulturi i naravno, koliko uopšte svi mi, imamo i posedujemo kulturna dobra (knjiga, slika, skulptura I sl). Uvek može bolje, zar ne?
Šta tebe najviše inspiriše da stvaraš umetnička dela?
Najzahvalnija, najsrećnija i najopuštenija sam dok stvaram, i svI oni koji vole ono što rade znaju o čemu govorim. Svakako taj " zadatak", tema ili trenutna inspiracija se nekako menja I zavisi od motiva koji izradjujem, pa tako ako slikam motive starog Vranja, oživljavam neku legendu ili priču iz našeg kraja ,,to volim da radim uz muziku, uz trubače i slikanje ide s dobrom energijom i lako. Tu senzitivnost, dodir boja i "priče" s njima nije bas lako opisati a ja često volim reći za taj process - "Magija cetkice". Inspirišu me ljudi, priroda i sve(t) oko nas.
Da li je lakše slikati ili pisati, šta te više ispunjava kao umetnicu?
Nikada, čini se, postati pisac i književnik nije bilo lako. Ostaviti delo koje se pamti, još teže. Napisati remek-delo, brdo varijanti, papira, razmišljanja , dani i noći, odustajanja i često se može lako desiti da sve završi u nekoj fioci. Zamalo da i ja tako uradim. Uvek bih volela da je perfektno, dopadljivo i da se naravno dopada svima.
Tako je i sa slikama - imperativ je preneti emociju na najbolji nacin. To je onaj opšti utisak i svi umetnici tome teže. Obzirom da sam se i školovala u oblasti likovnog stvaralaštva i da me ono prati od detinjstva - meni je nekako lakse da uronim u boju, da crtam i otisnem se "tamo negde iza duge" bar dok traje taj stvaralački proces
Da li doživaljaj umetničkog dela isti u Galeriji i na Instagramu, i da li sa druge strane, mreže omogućavaju da umetnička udela pogledaju i ljudi iz drugih zemalja, koji ih drugačije ne bi videli
Doživljaj umetničkog dela nikada nije isti u Galeriji i na Instagramu. U Galeriji imamo doživljaj, osećaj, zagrljaje, interakciju i često puta potpuno prirodno uključujemo još jedno čulo - taktilno, a to je čulo dodira. dodje nam da dotaknemo sliku, površinu, osetimo teksturu i energiju rada. Ta senzitivnost je u susretu s nečim što nas je očaralo potpuno razumljiva. Ostaje nam u tom direktnom susretu i mogućnost da govorimo s publikom i imamo onaj najiskreniji odgovor, gotovo dečji, jer je tada tog trenutka dat. Čista ekspresija.
I da, sa druge strane, mreže omogućavaju da umetnička udela pogledaju i ljudi iz drugih zemalja, koji ih drugačije ne bi videli. Svakako veoma cenim i tu vrstu interakcije i mogućnosti ali mi je usmeno, toplina koja ostaje u medjuljudskom susretu i dalje na prvom mestu.
Ivan Trajković
Komentara (1) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Dana 16. novembra 2024. godine obavljen je telefonski razgovor Njegove Svetosti Patrijarha Moskovskog i sve Rusije Kirila i Njegove Svetosti Patrijarha Srbskog Porfir
U Domu Vojske Srbije održana je svečanost povodom pet godina od osnivanja Saveza udruženja boraca Srbije.
Svetotrojični hram Podvorja Ruske pravoslavne crkve izgrađen je tačno pre 100 godina u Beogradu, a ministar bez portfelja Nenad Popović poručio je tim povodom da taj jubilej nije samo...
U Beogradu će se 6. i 7. decembra ove godine održati prvi Dani Darije Dugin u Evropi, a već sada vlada veliko interesovanje za ovaj događaj.
Tužnu, pretužnu poruku dobih danas od poglavara Beloruske Pravoslavne Crkve Moskovske Patrijaršije, Visokopreosvećenog Mitropolita Minskog Gospodina Venijamin
U Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju otvorena je izložba slika jednog od najpoznatijih vranjskih slikara Zorana Petrušijevića Zopa. Postavka pod nazivom 'Retrospektiva' obuhvata veliki broj Petrušijevićevi
Ostale novosti iz rubrike »
- Prodacu stan kad odem u penziju i preko Solis-a potraziti plac na Fruskoj Gori da napravim sebi nest
- Ako je auto previše star popravke će koštati puno. Bolje ga je prodati i uzeti novi polovni. Loše je
- Gdje idemo sada? Biblija kaže: "U propisano vrijeme [kralj sjevera = Rusija] će se vratiti" (Danij
- Bravo! Vranje je divan grad, Vranje ima dusu... Bravo, Sladjo!
- Pozdrav za umetnicu. Slike su divne i krase moj dom u Beogradu.