Sedam najnagrađivanijih ruskih filmova

„Ivanovo detinjstvo“ (1962), Andrej Tarkovski

Kada je Tarkovski pred komisijom u filmskom studiju čuvenog Mosfilma predstavljao scenario svog filma svi su mislili da je to film o malom izviđaču Ivanu koji je u ratu izgubio najbližu rodbinu i postao nešto poput „pukovskog deteta“. Kada je film snimljen postalo je očigledno koliko su pogrešili.

 

„Ivanovo detinjstvo“ (1962), Andrej Tarkovski, Mosfiljm

„Ivanovo detinjstvo“ sa njegovim neurotičnim ritmom i naracijom iz ugla deteta sa nepopravljivo uvrnutom psihom ni u kom slučaju nije bio ni nalik na patriotsku vojnu dramu. I mada su sovjetski kritičari i dalje pisali o „detinjstvu uništenom ratom“ čudna osećanja koja je film pobuđivao imao je hrabrosti da precizira tek Žan Pol Sartr. „U ratu su svi vojnici su bezumni. To dete monstrum predstavlja objektivno svedočanstvo njihovog bezumlja zato što je najbezumnije od svih njih“.

Prvi film Tarkovskog postao je jedan od komercijalno najuspešnijih njegovih filmova, a u SSSR-u videlo ga je 16,7 miliona gledalaca. U inostranstvu je dobio „Zlatnog lava“ u Veneciji, glavnu nagradu Međunarodnog filmskog festivala u San Francisku i još preko 15 priznanja u više zemalja.

„Lete ždralovi” (1957), Mihail Kalatozov

Priča o dvoje zaljubljenih ljudi čiju je sreću uništio rat. Film „Lete ždralovi“ osvojio je 1958. godine glavnu nagadu Kanskog festivala, a direktor fotografije Sergej Urusevski i glumica Tatjana Samojlova dobili su ponude iz Holivuda.

 

„Lete ždralovi” (1957), Mihail Kalatozov, Mosfiljm

U filmu nema lakirovke, odnosno ulepšavanja sovjetske stvarnosti, slike „moćnog naroda“ pred licem strašnog rata, naglašenog heroizma i didaktike, karakterističnih za filmove tog vremena. Ali su zato prikazane muke rata u pozadini i sudbine konkretnih ljudi sa njihovim brigama. Ljudski, dirljiv film sa paradoksalno srećnim krajem i ujedno značajno ostavarenje početka hruščoovljevog otopljavanja.

„Rat i mir” (1966), Sergej Bondarčuk

Velika filmska epopeja o ruskom društvu u vreme rata protiv Napoleona, snimljena po istoimenom romanu Lava Tolstoja dobila je „Oskara“ i desetine drugih međunarodnih nagrada. To je prvi Oskar za neki sovjetski igrani film i jedno od najskupljih filmskih ostvarenja u svetkoj kinematografiji.

 

„Rat i mir” (1966), Sergej Bondarčuk, Mosfiljm

Bondarčuk je čvrsto sledio Tolstojevu misao u transponovanju romana, pa ga je napravio u više delova, a snimanje je trajalo punih šest godina. Upravo zbog te preterane razvučenosti i sporog ritma „Rat i mir“ je kritikovan. Ali zato tako impozantno snimljen, u masovnim scenama angažovane su hiljade ljudi, učestvovale čitave vojne jedinice, film i po najsavremenijim kriterijumima ostavlja snažan utisak.

„Urga, teritorija ljubavi” (1992), Nikita Mihalkov

Sovjetsko-francuska koprodukcija nastala iz ideje o dokumentarcu o nomadskim plemenima u Kini postala je igrani film sa gotovo anegdotskim zapletom. Mongol iz stepe ide u grad po prezervative jer po zakonu nema pravo na više od troje dece. Kući u stepu vraća se bez prezervativa, ali sa televizorom, kapom i biciklom spreman na ljubavni ritual bez odlaganja.

 

„Urga, teritorija ljubavi”, Nikita Mihalkov / Studija Trite

Glavne uloge igraju naturščici, a u filmu se pojavljuje samo jedan profesionalni glumac. Moguće da je upravo zbog toga ispao tako iskren. Putovanje mongolskog nomada u veliki grad postaje dirljiva refleksija o sudbini nomadskih naroda i njihovoj kulturi i tradiciji. Film je dobio „Zlatnog lava“ u Veneciji, rusku nacionalnu nagradu „Niku“, kao i nagradu Evropske filmske akademije za režiju i bio nominovan za „Oskara“.

„Varljivo sunce“ (1994), Nikita Mihalkov

Radnja u „Varljivom suncu“ smeštena je u vreme uoči masovnih staljinističkih represija. Sunčani letnji dan 1936. godine. Cela zemlja slavi godišnjicu staljinske gradnje dirižabala, a porodica „pravog komuniste“, Staljinovog miljenika, praznik provodi u vikendici u potpuno idiličnoj atmosferi. Sve dok se ne pojavi neočekivani gost.

Reč je o jedinom ruskom filmu o „velikom teroru“ koji je dobio i Oskara za najbolji strani film i Gran pri Kanskog festivala.

 

„Varljivo sunce“ (1994), Nikita Mihalkov, Studija Trite

Kako kažu njegovi tvorci, odrednica filma nije raskrinkavanje, ali je zato on ispunjen dramom u kojoj je obitavao sovjetski narod. Istorija, ljubav, tragedija, strast, nostalgija, klasna mržnja, u „Varljivom suncu“ ima mnogo istinski dramskih momenata

„Povratak“ (2003), Andrej Zvjagincev

Debitantsko ostvarenje Andreja Zvjaginceva „Povratak“ dočekano je na Zapadu sa istinskim oduševljenjem, a reditelj prozvan naslednikom Tarkovskog. Na Venecijanskom festivalu dobio je pet nagrada, uključujući, naravno i „Zlatnog lava“. Međunarodno udruženje filmskih novinara i kritičara (FIPRESCI) odlikovalo ga je svojim priznanjem dva puta za ovaj film, u Palm Springsu i Solunu.

 

„Povratak“ (2003), Andrej Zvjagincev, Ren Filjm

Ova asketska drama o dvojici braće i neočekivanom povratku oca koga jako dugo nisu videli, tako da se susret mogao smatrati prvim, nije priča o ponovnom srećnom okupljanju razorene porodice. Oni odlaze na psihološki skoro neizdrživo putovanje automobilom, međutim kuda i zašto, dečaci ne znaju do poslednjeg trenutka. Kritičari su film okarakterisali kao dugoočekivani povratak ruskog filma visokoj stilizaciji, a stvaralaštvo ovog reditelja odtada je u fokusu najznačajnih filmskih festivala na svetu.

„Faust” (2015), Aleksandar Sokurov

Film zatvara grandioznu tetralogiju Aleksandra Sokurova o tiranijama dvadesetog veka, a čine je još „Moloh“, „Bik“ i „Sunce“. Faust je ključ za razumevanje prva tri dela. Svi glavni junaci slični su Faustu, zaključivši u sebi pakt sa nečistom silom. Međutim, „Faust“ šokira odstupanjima od Geteovog klasika.

 

„Faust” (2015), Aleksandar Sokurov, Proline Film

Priča filma gradi se na liniji ljubavi između Fausta i Margarite, klasični obrti u radnji nisu prisutni, ali faustovska tema obiluje novim varijacijama i motivima. Film je pre svega priča o padu duše i granica ljudskosti. Snimljen na nemačkom jeziku, osvojio je Zlatnog lava na venecijanskoj Mostri, nagradu katoličke asocijacije SIGNIS, priznanje Future Film Festival Digital Award i rusku nacionalnu filmsku nagradu „Nika”.

Priredila Jekaterina Sineljščikova, Russia beyond