Dodir stakla: Jelena Borovčanin

Kako si počela da se baviš ovim vidom umetnosti?

Ovaj vid umetnosti pronašao je mene , a ja sam mu samo dala sjaj pretvarajući komadiće stakla u nove oblike koji su se pod svetlošču reflektovali u raznim oblicima i bojama. Istoričari umetnosti ističu da je tehnika kojom stvaram slike od stakla najsličnija mozaiku. Autentična je po vrstama stakla koje koristim, reljefima koji nastaju u kombinaciji sa bojama. Počelo je tako što sam čuvajući staklo koje se rasulo i polomilo došla na ideju da ga sastavim u neki novi oblik. Počela sam da istražujem i tako je nastala prva slika pod nazivom 'Karta sveta' . Otkrivši svoj umetnički talenat, istražujem , posećujem kurseve, i iz hobija i zabave počinjem da razvijam novu vrstu umetnosti koja sve više privlači paznju. 

Da li ti društvene mreže pomažu u promociji tvojih dela, mogu li one biti most između umetnika i publike? 

Društvene mreže mi itekako pomažu u promociji mojih dela. Veliki broj slika je prodat upravo posle kontakta potencijalnih kupaca putem društvenih mreža (Instagrama i Facebooka). Isto tako ih je i interesovalo da vide moja dela uživo. Po meni, društvene mreže su odličan način za upoznavanje tehnike kojom radim slike. Takođe su i ozbiljan virtuelni prostor za promociju mene kao umetnika, kao i rezultata mog stvaranja. Ipak, svaka dalja komunikacija i prodaja odvija se u direktnoj komunikaciji jer potencijalni kupci ranije nisu imali priliku da se sretnu sa ovom vrstom tehnike. Slike uživo izgledaju zaista drugačije, i uglavnom sledi veliko oduševljenje kada vide gotovo delo. 

Šta bi posebno izdvojila od tvojih izložbi? 

Za kratko vreme odigralo se dosta izložbi, što u Srbiji, što u inostranstvu. Svakako bih istakla prvu izložbu, za mene značajnu po stupanju na jednu novu scenu, meni nepoznatu jer dolazim iz sveta finansija. Zakoračila sam na umetničku scenu srcem, predstavila sam svoj rad publici dosta hrabro. Sa ove tačke gledano, da sam znala sve što danas znam, možda se nikada ne bih usudila da krenem tim putem. A sa druge strane, i da nisam zakoračila na tu scenu, ne bih danas iza sebe imala toliko prelepih uspomena, dela i izložbi. Moj put je drugačiji, samouk, istraživački, ispunjen satima i danima rada na sebi, razmene iskustava sa onima koji su nesebično sa mnom delili tajne umetničkog zanata, i ja sam im danas veoma zahvalna na tome. Istakla bih izložbu u galeriji Narodne banke Srbije, po mnogima i danas jedna od najlepših. Nakon te izložbe otvaraju se vrata ka Evropi. Ta izložba mi je donela nove šanse i mogućnosti. San svakog umetnika je da njegovo delo krasi javnu površinu. Meni se taj san ostvario radom, trudom i čvrstom voljom, a i spletom srećnih okolnosti, jer sam jedno takvo delo, dimenzija 180 x 160 postavila u Kruševcu, na Trgu Kosovskih Junaka. Izložba u Hotelu Moskva mi je veoma važna, jer je prvog dana izložbe jedna od slika prodata u Londonu. Svaka izložba nosila je nova dešavanja i iznenadjenja za mene. To me je uvek podsticalo da radim više, a samim tim i bolje. Kao krunu 2021.godine, izdvojila bih humanitarnu izložbu “101 uskršnje jaje”. Izradila sam 101 jaje od sitnih komadića stakla za Uskrs. Deo prikupljenih sredstava donirala sam deci bez roditeljskog staranja i ometenoj u razvoju. To je bila po svemu posebna izložba. 

Koliko u našim medijima ima mesta za umetnike, i umetnost uopšte? 

Moram da istaknem da su se mediji uvek rado odazivali na otvaranja mojih izložbi, verovatno iz razloga sto je tehnika autentična i drugačija. O tome svedoče i brojni snimci na YouTubeu, kao i brojni intervjui . Drago mi je da je tako, raduje me da umetnički sadržaj nalazi svoje mesto, svakako sam mišljenja da tu ima i prostora za piru prezentaciju, ne samo mog rada, već i rada drugih umetnika. Svakako, i sami umetnici treba više da se potrude da bi njihov rad bio primećen. 

Ivan Trajković  

Foto: privatna arhiva