Deset dela Lava Tolstoja koje treba svako da pročita

Odabrati iz tako obimnog opusa genijalnog pisca samo deset dela istinski je izazov. Ipak, upustili smo se u tu avanturu i pokušali da izdvojimo najznačajnija, piše Russia beyond.

Odabrati iz tako obimnog opusa genijalnog pisca samo deset dela istinski je izazov. Ipak, upustili smo se u tu avanturu i pokušali da izdvojimo najznačajnija

„Detinjstvo“ (1852)

 

 

Petr Fomenko,1973

Upoznavanje sa Lavom Tolstojem ruska deca obično započinju sa ovim delom. „Detinjstvo“ je deo biografske trilogije i jedan od prvih pokušaja analize osećanja i misli, pronalaženja njihovog karaktera. Autor pomno prati svog junaka, malog Nikolaja (a u stvari sebe) u prelaznom periodu njegovog života. Otac odvodi dečaka iz rodne kuće u Moskvu i odvaja od voljene majke, oličenja čistote i udubnosti. Kada ona kasnije umre završava se i junakovo srećno detinjstvo. Tolstoj detaljno preispituje ogorčenost, stid, sramotu, uzbuđenje, rečju sve što dečak doživaljava.

„Sevastopoljske priče“ (1855—1856)

 

Franz Roubaud/Sevastopol's Panorama

Posmatrajući najpozntiji portret Tolstoja sa sedom bradom teško je zamisliti ga kao mladog oficira u punoj snazi. Ipak, činjenica je da je pisac nekoliko godina služio na Kavkazu, a u vreme Krimskog rata koji je vođen od 1853. do 1856. godine proveo skoro godinu dana u Sevastopolju, gde je čak i komandovao baterijom. Bilo je to teško vreme za njega, a strahote rata našle su važno mesto u „Sevastopoljskim pričama“. Prva od tri priče objavljena je u jeku rata i odlično primljena među čitalačkom publikom željnom bilo kakvih izveštaje sa fronta. U principu to je bilo prvo realističko književno ostvarenje o ratu.

„Rat i mir“ (1863—1869)

 

Tom Harper/BBC Cymru Wales, 2016

Tolstoj je prosto nezamisliv bez svog glavnog romana „Rat i mir“ koji je njegova supruga Sofija Andrejevna rukom prepisivala nekoliko puta unoseći nebrojene izmene. U „Ratu i miru“ nailazimo na opise ratnih događaja, ali i njihovu refleksiju na živote nekoliko generacija. Tolstoj je dočarao i Moskvu i Peterburg i sudbine čitavih plemićkih porodica, donoseći pritom maestralne psihološke portrete najrazličitijih junaka. Sa podjednakim uspehom pronikao je u psihu i karakter mlade Nataše Rostove i starog svadljivog kneza Bolkonskog, pa čak i Napoleona. Rat protiv Francuza iz 1812. godine upravo se tako i doživljava, kroz prizmu Tolstojevog dela. Pisac je prvobitno nameravao da napiše roman o dekabristima, međutim, tragajući za uzrocima ustanka iz 1825. godine došao je do ovog rata i odlučio da istraži kako je on preokrenuo sudbinu Rusije.

„Kavkaski zarobljenik“, 1872.

 

Georgiй Kalatozišvili/Gruziя-filьm,1975

Najveći ruski pesnik Aleksandar Puškin ima poemu „Kavkaski zarobljenik“, a Tolstojeva priča, napisana 50 godina kasnije bez sumnje upućuje na Puškina. Dvojicu ruskih oficira zarobljavaju gorštaci, greškom jednop od njih koji nije pokrio kolegu, već se dao u bekstvo. Glavni junak na sve načine pokušava da pobegne iz ropstva, a u tome mu pomaže ćerka gorštaka u čijoj šupi ga drže. U Rusiji slovi za štivo za decu i tinejdžere, priču o ratu, časti i poštenju, o dostojanstvu. Pripovetka je doživela brojna izdanja i ekranizacije, između ostalog u filmu Sergeja Bodrova starijeg, 1996. godine, kada je radnja preneta u devedesete godine prošlog veka i Čečenski rat.

„Ana Karenjina“ (1873-1877)

 

Džo Raйt/Studio Canal, Working Title Films,2012

Tolstojevi poštovaoci najčešće se dele na one koji vole „Rat i mir“ i one koji vole „Anu Karenjinu“. Još jedan impresivan po obimu roman koji, međutim, ne obuhvata toliko širok materijal. Tolstoj se ovoga puta fokusirao na karakter sreće i nesreće porodičnog života. Zaokupljen tom temom pisac pokušava da odgovori na brojna moralna pitanja. Može li se dete ostaviti zarad voljenog čoveka i može li se oprostiti prevara radi detetove sreće. Pored toga u romanu postoji junak u kome se može prepoznati sam Tolstoj. To je Konstantin Ljevin koji napušta život u visokom društvu i zajedno sa seljacima ore zemlju.

„Smrt Ivana Iljiča“ (1884—1886)

 

Aleksandr Kaйdanovskiй/Lenfilьm, 1985

„Smrt Ivana Iljiča“ zauzima važno mesto u ruskoj književnosti. Tolstojev roman predstavlja esencijalna razmišljanja ruskog čoveka o smrti i pokušaj da joj se pogleda pravo u lice. Pisac detaljno opisuje umiranje Ivana Iljiča i na kraju, u poslednjim trenucima, pred sam kraj, ispostavlja se da smrti više nema. Kao što, međutim, nema ni života.

„Krojcerova sonata“ (1887—1889)

 

Sofiя Milьkina, Mihail Šveйcer/Mosfilьm, 1987

Ova manja po obimu pripovetka izazvala je neverovatno burnu reakciju u društvu, bila je omiljena među omladinom, a jedno vreme njeno izdavanje zabranila je carska cenzura. U poznom ostvarenju ruskog pisca muž u napadu ljubomore ubija ženu. Biva oslobođen, a nekoliko godina kasnije pričajući o tom događaju slučajnom saputniku u vozu razmišlja kako je celokupno društvo iskvareno. Zgrožen je činjenicom da se devojke od rane mladosti uče da budu dobre supruge i ugađaju muževima, a u slučaju mladića raspusnost pre braka smatra se normalnom. Tolstoj transponuje vlastito razočaranje u instituciju braka i njegovu krizu. On pritom poziva na odustajanje od svega telesnog, a misiju žene vidi upravo u rađanju dece i brizi o potomstvu.

„Vaskresenje“ (1889—1899)

 

Mihail Šveйcer/Mosfilьm, 1960

Poslednji Tolstojev roman koji je pisac smatrao svojim najboljim ostvarenjem. Priča o iskupljenju nekad razuzdanog oficira koji je zaveo nevinu sluškinju svoje tetke i ostavivši joj novac bez oproštaja otišao ponovo na službu. Za njega je to bila samo epizoda, a život devojke zapravo uništen. Ona je zatrudnela i bila prinuđena da ode i snalazi se za život. Na kraju se sreću na sudu. On u ulozi porotnika, a ona kao optužena za ubistvo. Čuvši njenu strašnu priču bivši oficir doživljava neverovatni unutrašnji preokret. On polazi za devojkom koja odlazi na izdržavanje zatvorske kazne kako bi joj olakšao postojanje. Roman reflektuje duhovna lutanja samog Tolstoja.

„Hadži Murat“ (1896—1904)

 

Illюstracii A.P. Safonova k knige Tolstogo L. N. «Hadži-Murat» --- Aleksandr Safonov

Tolstoj se ponovo okreće kavkaskoj temi i priču bazira na stvarnom događaju koji ga je zainteresovao četrdeset godina ranije, kada je služio na Kavkazu. Hadži Murat, desna ruka vođe gorštaka imama Šamila prelazi na stranu ruske armije. Komandni kadar vojske prihvata ga kao dragog gosta. Hadži Murat Rusima obećava da će na njihovu stranu prevesti ceo Dagestan ako mu pomognu da izbavi porodicu koju je Šamil zarobio. Ali u odanost prebega malo ko veruje...

„Otac Sergije“, 1898

 

Igorь Talankin/Mosfilьm,1978

Osamdesetih godina devetnaestog veka Tolstoj doživljava ozbiljan duhovni preokret, preispitujući svoj odnos prema veri i moralu. U „Ocu Sergiju“ on opisuje gotovo uzorni duhovni put koji čovek može da trasira. Strastveni mladi oficir Stepan raskida veridbu sa prelepom verenicom pošto sazna da je ona bila ljubavnica imperatora kome se inače i sam divio. Stepan odlazi u manastir gde postaje pravednik, otac Sergije. Međutim, ni u manastiru ne uspeva da pronađe pravu veru, a hodočasnici ga odvaraćaju od pravednog načina života, pa napušta bratstvo i luta, tražeći svoj put u poslu i brizi o bolesnima. Tolstoj pomno prati psihološki portret junaka u svim fazama njegovog puta.

Aleksandara Guzeva, Russia beyond