Deset slika koje su postale simboli SSSR-a

Umetnost je trebalo da bude u službi komunističkih ideala, pa su likovni umetnici na platnima dočaravali novu ideologiju. Na koga je valjalo ugledati se, kako živeti i voleti otadžbinu, saznajte iz našeg izbora ključnih dela tog doba, piše Russia beyond.

Boris Kustodijev, „Boljševik“

Kustodijevljevom slikom alegorijom dominira ogromna figura boljševika, vladara novog sveta, koji noseći zavijorenu crvenu zastavu, predvodi masu u komunističku budućnost. Slika je bila po ukusu sovjetske vlasti i kasnije je ušla u sastav zbirke Nove Tretjakovske galerije.

Kuzma Petrov-Vodkin, „1918. godina u Petrogradu“ („Petrogradska madona“), 1920.

 

Tretjakovska galerija

Radovi Petrova-Vodkina podsećaju na ikonopis, kako kompoziciono, tako i po boji i simbolima. On je postao istinski ikonopisac novog komunističkog poretka, a jedna od paradigmatskih „ikona“, slika „1918. u Petrogradu“, poznata je i kao „Petrogradska madona“. U pozadini se vidi revolucionarni haos koji je zahvatio grad, propagandni leci, mitinzi, razbijeni prozori. Dočarana na fonu nereda smirena žena sa belom maramom na glavi i dete u njenim rukama simboli su novog života i nove Rusije.

Aleksandar Dejneka, „Odbrana Petrograda“, 1928.

 

Tretjakovska galerija

Kasnije će stil Aleksandra Dejneke više naginjati socrealizmu, međutim, za kompoziciju sa suleatama nastalu na desetogodišnjicu Revolucije to se ne može reći. U prednjem planu (donjem) borci odlaze u Građanski rat, dok u pozadini krećući se u suprotnom smeru, uvijeni u šinjele, ranjenici se vraćaju kući.

Aleksandar Gerasimov, „V.I. Lenjin na tribini“, 1930.

 

Alekseй Buškin/Sputnik

Vođa revolucije Vladimir Lenjin bio je neprikosnoveno glavno božanstvo i idol cele zemlje Sovjeta. Na vizijama Lenjinovog lika slikari su brižljivo radili, često mitologizujući njegovu biografiju. Tako je on predstavljan kako u kolibi čeka da uđe u revolucionarni Petrograd, na tribini, oklopnom vozilu, ili kako lično učestvuje u sobotnicima (društveno korisnom radu). Jedan od njegovih najpoznatijih portreta iz sovjetske ere je onaj sa tribine na kojoj on praktično lebdi iznad zastave.

Aleksandar Samohvalov, „Kirov prima paradu fiskulturnika“, 1935.

 

Ruski muzej

Sovjetski rukovodioci su već u prvim godinama po dolasku na vlast stavljali akcenat na jačanje zdravlja građana u cilju plodotvornog rada. Tako su propaganda sporta i bavljenja fizičkom kulturom postali jedan od glavnih zadataka i za umetnike. Aleksandar Samohvalov uradio je nekoliko slika po narudžbini o radostima sovjetskog sporta.

Kurij Pimenov, „Nova Moskva“, 1937.

 

Tretjakovska galerija

Slika je jedan od simbola socijalističkog realizma, zvanične sovjetske umetnosti. Široke ulice, automobili, transformisan grad, preplavljen svetlošću, za volanom žena, jednakost u SSSR-u.

Aleksandar Dejneka, „Odbrana Sevastopolja“, 1942.

 

I. Kogan/Sputnik

Ogroman segment sovjetske umetnosti posvećen je heroizmu sovjetskih vojnika u Drugom svetskom ratu. Jedna od najpoznatijih takvih slika, istinska himna hrabrosti je Dejnekino platno Odbrana Sevastopolja.

Sergej Gerasimov, „Majka partizana“, 1943-50.

 

O. Ignatovich/Sputnik

U svom stvaralaštvu Sergej Gerasimov opevao je selo, kolhoze i seljake. I na njegovom najpoznatijem platnu Majka partizana, predstavljena je obična žena sa sela, koja bez trunke straha gleda neprijatelja pravo u oči.

Aleksandar Laktionov, „Pismo sa fronta“, 1947.

 

Tretjakovska galerija

Slika je bila toliko popularna svojevremeno da ju je kupila Tretjakovska galerija. Osim toga štampana je u udžbenicima, na posterima i poštanskih markama.

Tatjana Jablonska, „Jutro“, 1954.

 

Tretjakovska galerija

Još jedno delo sa radosnim ljudima u vreme hruščovljevskog otopljavanja. Devojčica, kao što sleduje svakom pioniru, radi jutarnju gimnastiku. Ona ne samo da jača „duh i telo“, nego pravilno započinjući novi dan, ide napred, u svetlu budućnost.

Russia beyond