Drugi dan 14. Kustendorfa: Reditelj Suzan Nikjareli: Vreme ubijenih odnosa

24.01.2021. god.

Takmičarski program drugog festivalskog dana činili su filmovi: „Dome, slatki dome“, rediteljke Agate Pušč iz Poljske, „Velika dostignuća“, reditelja Nikole Vučinića iz Crne Gore, „Taknuto-maknuto“, Vere Suracel iz Rumunije, „Presuda u slučaju K“, Uzgura Anila iz Austrije i „Pipo & slepa ljubav“, Iga le Gurjereka iz Francuske.

Posle svakog filma, prikazan je razgovor Emira Kusturice sa mladim autorima u kojima im je izneo mišljenje o njihovim filmovima i dao savete kako da dalje razvijaju umetnički izraz.

U okviru programa „Savremene tendencije“ prikazan je film „Gospođica Marks“ (Miss Marx) rediteljke Suzane Nikjareli. U razgovoru sa Suzanom Nikjareli, Emira Kusturicu je zanimalo šta ju je navelo da snimi ovakav film, političko opredeljenje, činjenica da je porodična žena i majka jer, kako je rekao, mnogi danas ne bi snimili ovakav film, kvalitetan u svakom smislu reči.

Suzana je rekla da ne potiče iz marksističke porodice ali je studirala filozofiju i tokom proučavanja ideje rađanja marksizma i protiv čega su odlučili da se bore, naišla na priču o Elenor Marks. „I čitala sam o toj ženi i sećam se rečenice koju sam pročitala, da je bila feministkinja, ali da je završila kao Madam Bovari. I to mi se odmah učinilo zanimljivim. I razlog zašto sam želela da snimim film o njoj je pitanje kontradiktornosti, jer mislim da je u pitanju ljudska kontradiktornost, ne mislim da je to nužno vezano za činjenicu da je žena.“ – rekla je rediteljka i dodala: „Ali uvek me fasciniraju problemi teorije i prakse, kao i ideje i načini na koji ih živimo. A činjenica da nije mogla da se bori za svoje ideje u životu, došla sam do zaključka da je to bilo prilično savremeno. I čini mi se da nam mnogo toga kaže danas, jer je prilično teško. Znate, imate ideju i razmišljate kako želite da se život dešava na određeni način, ali je to nemoguće, jer su tu emocije i mnoge druge stvari koje vas navode da vodite drugi način života, koji nije uvek u skladu sa vašim idejama. Zbog toga sam mislila da ovaj film govori o sudbini žene uopšteno, a ne samo u 19. veku.“

foto: © Kustendorf / iskra.co

Razgovarajući sa Emirom Kusturicom, Suzana je rekla da je zanimalo da snimi film o složenosti ljudske duše u bilo koje vreme. „Bez obzira na to što žena može imati garanciju, prava, slobodu, formalno gledano, nije slobodna sa emotivne tačke gledišta. Žena je rob mnogih drugih pitanja. Naravno da verujem da, a i sama Elenor Marks to kaže u svom govoru, da iako je zakon dao mnogo jednakih prava muškarcima i ženama, postoji emocionalna strana onoga kako se uživa u tim privilegijama koje su date muškarcima, koje su i dalje vrlo snažne i radikalne. I vrlo je teško ukinuti ih.“ – izjavila je rediteljka.

Navodeći pojavu veštačkih pokreta prouzrokovanih realnim uzrozima koje oligarhija Sjedinjenih država i Zapadne Evrope koriste kao sredstvo da veštačkim izjednačavanjem muškaraca i žena stvore potpuno neemocionalni svet, Emir Kusturica je istakao značaj filma „Gospođica Marks“: „Imaš fikciju koja je stvorena skoro ispod vrlo konzervativnog optičkog sveta. A pride govoriš i o ženi koja je ćerka jednog od najvažnijih svetskih filozofa ideologije, na vrlo senzitivan način. Tako da mislim da je ona ipak bila u boljem položaju. U 19. veku položaj žena nije bio toliko slobodan kao što je možda danas, ali smatram da je i danas taj položaj vrlo lažan, jer su odnosi ubijeni.“ – rekao je Emir Kusturica.

foto: © Kustendorf / iskra.co

Rediteljka Suzana Nikjareli rekla je da je bila svesna da će njen film biti uznemirujuć na mnoge načine i za uopšteni način razmišljanja žena u ovom trenutku, jer je poenta u tome što govori nešto drugačije i što kaže da su stvari mnogo komplikovanije nego što se to smatra poslednjih nekoliko godina. „U isto vreme, znam da bi bilo više u trendu snimiti film o nekoj heroini i glorifikovati je. Ali smatram da kad film glorifikuje, to ispadne užasno. Mislim da je film zanimljiviji kada ne glorifikuje, već kada ostavlja otvorena pitanja, i to je ono što moj film čini. I svesna sam da za mnoge stvari ne dajem odgovor ili da moj film ne daje interpretaciju.“ – rekla je Suzana i dodala: „Ono što je šarm čitavog snimanja je to da je priča ove žene bila stvarna. Tako da nisam mogla da promenim scenario. Nisam mogla da je pretvorim u holivudski film sa srećnim završetkom i glorifikacijom feminističkih borbi.“

Drugi festivalski dan završen je emitovanjem druge epizode serije „Bila jednom jedna zemlja“, Emira Kusturice.

Četrnaesti Međunarodni filmski i muzički festival Kustendorf prikazuje se na web adresi kustendorf.online do 25. januara 2021. godine.

Kustendorf održava se u organizaciji produkcijske kuće Rasta internešnel i pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije i Mećavnik grada.

Kustendorf, Iskra

Izvor
Tanjug
foto: © Kustendorf / iskra.co/ vostok.rs

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

,,Srbi i Rusi – braća po Promisli Gospodnjoj”: knjiga Ranka Gojkovića promovisana u Trebinju

Zadužbina ,,Knez Miroslav Humski” i Književno udruženje ,,Susret” večeras su, u saradnji sa Muzejom Hercegovine, organizovali promociju knjige Ranka Gojkovića ,,Srbi i Rusi – braća po Promisli Gospodnjoj”.

Festival ratnog dokumentarnog filma „Vreme naših heroja“ biće održan u Republici Srbskoj

Međunarodni festival vojnih dokumentarnih filmova RT.Doc „Vreme naših heroja“ održaće se od 19. do 20. maja u kulturnom centru „Banski dvor“ u najvećem gradu Republike Srpske, Banjaluci.

OTVORENA IZLOžBA DARJE MAZURINE

U Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju otvorena je izložba Darje Mazurine, slikarke iz Rusije koja živi u Beogradu

Proslava Simeondana na Belom Dvoru uz vokalnu pratnju kraljevskog pevačkog društva \'Anterija\'

Aleju Svetog Save krase izreke prosvetitelja

U čast prvom srbskom arhiepiskopu, svetitelju i prosvetitelju svetom Savi, u Aleji u Banjaluci koja nosi njegovo ime i ove godine postavljene su poruke sa mudrim rečima ovog prosvetitelja....

U Moskvi uručene nagrade „Imperatorska kultura“. Među nagrađenima četvoro Srba

Na praznik Bogojavljenje u Moskvi je održan Praznik prosvete, koji je u Savezu pisaca Rusije okupio dobitnike nacionalne nagrade „Imperatorska kultura“.

Ostale novosti iz rubrike »