TRI PESME O PETROVDANU PESNIKINJE SLAVICE JOVANOVIĆ IZ MAČVANSKOG PRNJAVORA

Ej jabuko petrovačo, komšije te sada jedu,

ruku što te zasadila,  relikvija je na nebu.

Da ne gleda da bakljama žensku decu tuđin pali, 

na lomači da nam gore naši snovi Pravoslavni .

Ej, jabuko petrovačo, najmanje te otac jeo,

nadničeći nikad kući, komšiluk te se najeo,

zasadio tebe otac, da te gleda ko usuda,

ni zalogaj mu ne osta,  zagrižene jabuke bez zube.

Ispred crkve vatre pale, petrovdanske, Pravoslavne,

il reflektor ili sveća, Sunce  zvezda ponajveća.

Al od Sunca više gore, ti kristali  zvani suze,

kad su mnoge mučenice, čerečili, pekli gole,

na lomači nerazuma, daleko od ljudskog uma,

ti jauci pročuli se gromovima sad ih zovu,

ti životi prekinuti sad su munje  opomene,

petrovdanske vatre ove, na njih sad su uspomene ..

Petrovdane, Petrovdane  i jabuko petrovačo 

na žilama tvojim moj je otac sve otiske prstiju 

ostavio, utisnuo, da godove stabla nižu 

i mladice  stignu nove, memorijom da prenesu 

ljubav oca u vekove .

Kad protrče deca  putem, sa lilama u rukama,

da dokažu svim tim moćnim belosvetskim lomačama ,

ne palite nikad žene, te svetice naše majke,

nosile nas  ispod pupka,  na rukama ko naramke .

Ko što nose taj naramak, nosiše i decu svoju,

tu toplinu, taj zagrljaj,  koju nađeš u žuboru i šumoru ,

ne daj majku, ne daj sestru, ćerku, ženu  tom nesoju ,

na lomači da zapali imovinu rodnu tvoju .

Ako voliš zemlju svoju, svoju majku što te rodi ,

da ti Sunce zorom sija ,

ti se seti Petrovdana  i spaljenih  svetih žena ,

baklja u ruci naslednika ,

škripanje zuba pred inkzizitorima .

Ej, jabuko petrovačo, što potpis palcem čuvaš  oca ,

ti si mnoge nahranila, samo ne svog stvorioca .

Ulicom  se vatre pale, običaji to su stari ,

da nam ne bi zmijski zubi u blizini zasiktali .

Petrovdanska vatro gori u blizini petrovače ,

pronesoše  vatre  putem  i jabuku neko zvaće ,

bolje nama ove vatre ritualne, tradiciju što poštuju ,

nego  baklje i lomače, 

gde goreše ljudska tela i sisari u nemoći ,

to zverinje  nikad više,  Pravoslavcu  ni na oči ,

niti bilo kome drugom, bilo koje boje kože ,

sećajte se i pamtite, da se  monstrumi ne množe .

Slavica Jovanović novinar i književnik 

Prnjavor Mačvanski 

EVO STIGLE PETROVAČE

Evo stigle petrovače, klasja žinta, fenjer  svica 

vetar s Drine il sa juga ,

 dok petrovanske gore vatre, ugase se onda plamte ,

nekada se nije moglo ni ulicom ovom proći 

od ugaraka  petrovdanskih lila ,

 nagorelih išli opanaka ,

prelazila   preko žara, bosonoga nekad deca ,

kalila  se,  čeličila  ,

a sad odjek tih pustih ulica ,

vatre gasi bela kuga .

Sokakom s unekada trčala ,

mnogobrojna  deca mala ,

sa lilama od trešnjine kore ,

otresajući svice žeravice ,

u inat  avetima tim  mračnim silama .

,

Sad  poneko još protrči dete 

za njim gleda selo od staraca ,

pomrlo je što je živo bilo ,

u zemlji staraca bez starosedelaca .

U jednom  dlanu jabuka petrovača ,

a na kosu zalutao svitac ,

u drugoj ruci upaljač, šibica ,

da razbukti se vatra u kovitlac .

Samo tada u dečijoj ruci ,

gori lila ispušta  varnice ,

 petrovače donele starice ,

dok gledaju  u svitaca lice .

Evo opet petrovače  stigle ,

u ulici nekad svoj od žara ,

tukle vatre električne žice ,

sada vatru ko da rasplamsava .

Kada sve je više jalovaca ,

i kad dece sve manje se rađa ,

reci, reci , Sveti Petrovdane ,

dal to bela izumire  rasa .

Slavica Jovanović  novinar i književnik 

PETROVDAN I PETROVDANSKE LILE 

PETROVDANSKE LILE I MAČVANSKE  FRULE ISPRED  RADOVAN KULE 

Ne uprežu konji se u kola, nit se radi u njivi i polju,

tad se skuplja s divlje trešnje kora, il brezova za lilu petrovu .

Čobani tada pletu cvetne vence, od raznobojnog bilja, raznolikih trava i okite rogove ovnova, pastirska frula dok odzvanja .

Od jabuke petrovače majke, prave kolac dele komšijama,

običaji stari tad govore, jabukama ožive sećanja .

Na raskršću kad se lile pale, krenu baklje trke mališana,

da osvetle selo i ulice, sve u inat demonskim silama .

Sa petrovcem kite ukućane, sa lilama dočeka svitanje,

ali kažu najlepše su lile i pred Kulom Radovan lilanje .

Te pokretne vatre zaštitnice, kad se čuju frule, pesma ori ,

dok užarene uzleću varnice, a vatra se ulicom razgori .

Za Petrovdan  u Belotić Mačvi, pored vatre što nam život znači ,

sa simbolom spaljivanja lila, sećamo se ljudi na lomači .

Kad su nekad spaljivali žene, mačke, ljude  natapali u smolu ,

jer Srbija nije što Sevilja, ovde žene majkama se zovu .

Naše majke nama su svetice, vidarice  što skupljuju bilje ,

travarke, trudnice babice, ove lile u znak opomene ,

nikad više lomače Sevilje .

Sedi starci pripaljuju lule i ne žale starih opanaka ,

da mu prvo rođeno unuče, trči  s bakljom  mačvanskih sokaka .

Ovde žive neki ljudi mudri, što poštuju svoje običaje ,

ako nema guslara u selu,  frulašice bi se pozivale ,

Pesmom svirkom u narodnoj nošnji, pletenice  devojke ukraše,

krene kolo  do kasno u ponoć ispred kule Radovan slikarske .

Gde je nekad naš Milić  od Mačve okupljao pesnike , slikare ,

samouke, Bogom darivane, što nebeske otkrivaju tajne.

Tad pomisliš pred Radovan Kulom  tog Milića  od svetskoga glasa ,

kad svetluca pola Belotića, dal zvezdana spustiše se jata .

Tad se klanja apostolu Petru  i onom drugom apostolu Pavlu ,

varnicama teraju demone, da se deca mačvanska rađaju .

Ti susreti kad se čuju gusle,  kolo vije i začuje frula ,

kad viđeni se okupe Mačvani, beloj kugi  tad prkosi Kula ,

rukom  slikara  zanesenjaka  ozidana .

Slavica Jovanović  novinar i književnik 

foto Slavica Jovanović 

Beleška o autoru

Slavica Jovanović rođena u Šapcu 15.9.1969 . godine, novinar i književnik .Autor osam   objavljenih knjiga :Aliluja" . "Albatros ", " I ubi drvo čoveka",  "Nebom lete Cerski samorasti", "Kosovski crni kosovi", "Podsmevač ", " Zlatovez munja", ‘’ Ne kleči pred zlotvorom ‘’ U rukopisu još pet knjiga. Dobitnik više književnih nagrada i priznanja ..Živi u Mačvanskom Prnjavoru .