Od slepe seljanke do generala koji nije znao za poraz: Sedam najvećih ruskih svetaca

Šta je potrebno da neko postane svetitelj u Pravoslavnoj crkvi? Ruska pravoslavna crkva može da kanonizuje upokojenog pravednika ako je on doprineo širenju pravoslavlja, ako je verno služio Bogu, činio čuda ili stradao kao mučenik za hrišćansku veru.

Oleg Jegorov, Russia beyond

„Sveti ljudi su u Crkvi oni koji su se očistili od greha, koji su stekli blagodat Duha Svetoga i projavili Njegovu silu u našem svetu“, objašnjava arhimandrit Tihon Sofijčuk, predsednik komisije za kanonizaciju u Kijevskoj eparhiji. Širok je raspon kriterijuma za kanonizaciju. Ne mora svako da isceljuje ljude dodirom ruke, dovoljno je da proživi život pun hrišćanskih vrlina.

1. Sergije Radonješki (prestavio se 1392)

 

Public domain

Sveti Sergije Radonješki je živeo kao monah još u doba kada nije postojao pojam „Rusija“, tj. u 14. veku, kada je današnji zapadni deo zemlje bio podeljen na desetine kneževina koje su čas ratovale, čas se mirile jedna sa drugom. Otac Sergije je uživao veliki ugled u narodu. Bio je prvi monah u istoriji Rusije od koga su moćnici ovoga sveta tražili savet.

Sergije Radonješki je osnovao Trojice-Sergijevu lavru, najveći ruski pravoslavni manastir. On je, prema letopisu, blagoslovio moskovskog kneza Dimitrija Donskog pred sudbonosni okršaj sa Tatarima na Kulkovom polju.

I sam nastanak Rusije kao nacije pravoslavni hrišćani dovode u vezu sa Sergijem. „Pojava ruske duhovne kulture i ruske kulture uopšte, Sveta Rusija kao kulturni ideal... sve je to nesumnjivo vezano za prepodobnog Sergija“, naglašava Vladimir Legojda, predsednik Sinodskog odeljenja Ruske pravoslavne crkve za odnose sa javnošću i medijima.

2. Vasilije Blaženi (sredina 15. – sredina 16. veka)

 

Public domain

Pravoslavna crkva duboko poštuje jurodive, koji su i pored prividne izbezumljenosti bili duhovno prosvetljeni i bliski Bogu. Među njima je najprepoznatljiviji Vasilije Blaženi.

Lutalica Vasilije ni leti ni zimi nije imao odgovarajuće odelo i krov nad glavom, ali ga je cela Moskva poznavala i poštovala. On je, kako se verovalo, mogao da predvidi budućnost, nepoštedno je osuđivao greh i ulivao strah i poštovanje čak i surovom Ivanu Groznom. Posle Vasilijeve smrti njegove mošti su čuvane u hramu Pokrova Presvete Bogorodice na Crvenom trgu, zbog čega se i hram u narodu zove „hram Vasilija Blaženog“.

3. Ksenija Peterburška (1730. – početak 19. veka)

 

Public domain

Ksenija Peterburška takođe nije bila „od ovoga sveta“. U njenom žitiju piše da je posle smrti svoga muža počela da nosi njegovo odelo i njegovo ime. Svima je govorila da je muž živ, a da je ona umrla. Sve svoje imanje Ksenija je podelila sirotinji i tako sama postala siromašna, a zatim lutala po gradu proseći milostinju i noću se moleći Bogu.

„Zbog velikih podviga i trpljenja Gospod je još za života proslavio Svoju izabranicu. Sluškinja Božija Ksenija se udostojila dara prozrevanja u srca ljudska i u budućnost“, napisala je monahinja Taisija u životopisu Ksenije Peterburške. Posle 45 godina skitanja svetiteljka se upokojila u Gospodu.

4. Fjodor Ušakov (1745 – 1817)

 

Public domain

Ovaj čuveni admiral verovatno nije očekivao da će ga Crkva kanonizovati dvesta godina nakon smrti. Fjodor Ušakov se proslavio u 19. veku velikim pobedama na moru. U celoj svojoj karijeri nije doživeo nijedan poraz i nije izgubio nijedan brod. Nijedan njegov mornar nije pao u šake neprijatelju. Rusija je zahvaljujući Ušakovu dominirala na Crnom moru.

Doduše, admiral se mnogo trudio i u duhovnom životu. Na primer, oštro se protivio pijanstvu među mornarima, sve svoje bogatstvo je potrošio u dobrotvorne svrhe i mnogo vremena proveo moleći se u manastirima. „Snaga njegovog hrišćanskog duha nije se ispoljila samo kroz slavne pobede u bitkama za Otadžbinu, nego i kroz veliko milosrđe“, istaknuto je u saopštenju povodom njegove kanonizacije. Admiral Ušakov se od 2004. godine poštuje kao sveti pokrovitelj ruske flote.

5. Serafim Sarovski (1754 – 1833)

 

Public domain

Starac Serafim je duhovni naslednik svetog Sergija Radonješkog. I on je živeo u šumi, daleko od svetske vreve. Ljudi iz cele Rusije su dolazili da traže savet od svetog Serafima. U žitiju piše da su čak i medvedi i vukovi bili poslušni starcu. Jednom su Serafima opljačkali razbojnici i povredili mu glavu sekirom, ali se pravednik samo molio da ih Gospod urazumi.

Narod je još za života poštovao Serafima Sarovskog kao svetitelja, a Crkva ga je kanonizovala 1903. godine na inicijativu cara Nikolaja II, koji se svetome molio da dobije naslednika. Kako je napisao ministar Sergej Vite, imperator i njegova supruga su „bili uvereni da će sarovski svetitelj izmoliti od Boga naslednika posle četiri (rođene) ćerke“. I zaista je car Nikolaj dobio naslednika.

6. Jovan Kronštatski (1829 – 1908)

 

Public domain

Za razliku od mnogih drugih svetitelja, Jovan Kronštatski nije bio monah. Bio je parohijski sveštenik blizu Sankt Peterburga. Kako piše u žitiju, smatrao je da žitelji bučne prestonice „ne poznaju bolje Hrista od divljaka u Patagoniji“. Otac Jovan je imao parohiju u Kronštatu, predgrađu Peterburga, gde su živeli fizički radnici, robijaši i pijanice.

U takvim uslovima je činio sve što je mogao kako bi učvrstio veru svojih sunarodnika. Propovedao je, lečio, pomagao novcem... Postepeno je postao toliko omiljen, da je i imperatora Aleksandra III ispratio na onaj svet. Otac Jovan je do kraja života bio privržen autokratiji i konzervativnoj desnici. I pored sveg čovekoljublja nije štedeo oštre reči govoreći o neprijateljima pravoslavne vere.

7. Matrona Moskovska (1881 – 1952)

 

Public domain

Seljanka Matrona je od rođenja bila slepa, a od svoje 16. godine nije mogla ni da hoda. Kako piše u žitiju, „ona nikada nije roptala zbog svoje bolesti, nego je smireno nosila taj teški krst koji joj je od Boga dat“. Kao i drugi svetitelji, i Matrona je još za života postala poznata među pravoslavnim hrišćanima koji su dolazili da dobiju od nje savet ili isceljenje.

Veći deo njenog života je protekao u sovjetskom periodu, kada je ateistička vlast zabranjivala ispovedanje pravoslavlja. Zbog toga su Matrona i njene poslušnice morale da se sele iz stana u stan i stalno su rizikovale da budu uhapšene. Na kraju krajeva, sovjetska vlast joj nije naudila. Slepa pravednica je i danas jedna od najomiljenijih svetiteljki kojima se ruski narod moli u bolesti ili u teškim vremenima.
 

Oleg Jegorov, Russia beyond