Zlatne matrjoške festivala Kustendorf CLASSIC otišle su u Samaru i Istočno Sarajevo

15.07.2019. god.

Na Mećavniku je 12. jula završen VII festival ruske muzike "Kustendorf klasik"“ koji je organizovao srbski režiser Emir Kusturica uz podršku kompanije „Gasprom njeft“.

Tokom tri dana učenici muzičkih škola i akademija iz Rusije, Srbije i Belorusije nadmetali su se u umeću izvođenja ruske klasične muzike.

Na kraju je glavnu nagradu festivala – Zlatnu matrjošku – u mlađoj kategoriji (13-17 godina) osvojio Valerij Makarov iz Samare. Srebrnu matrjošku dobio je Aleksandar Tjan iz Sankt Peterburga, a bronza je uručena Miroslavu Bataljonku iz Minska.

Od učesnika u kategoriji od 17 do 25 godina najbolji je bio Mihajlo Živojinović sa Muzičke akademje iz Istočnog Sarajeva. Srebrna matrjoška dodeljena je Anastasiji Mihnovec iz Minska, a Bronzanu matrjošku je dobila Ana Savkina iz Moskve.

Među zvezdama klasične muzike koje su nastupile na večernjim koncertima festivala "Kustendorf klasik"-2019 bio je violista i dirigent Jurij Bašmet. Izvanredni bariton Marijinskog teatra Vasilij Gerelo izvodio je stare ruske romanse i napolitanske pesme.

„Čuo sam mnogo oduševljenih komentara o festivalu i sanjao sam da dođem ovde. Ove godine se, srećom, pojavila ta mogućnost i moram da priznam da su mi se veoma dopali i mesto održavanja festivala i njegova atmosfera. Nazvao bih ovo malim rajem za muzičare. Svuda se čuje muzika, mladi muzičari sviraju Šuberta, Šopena, Lista, svoje kompozicije. Među ljudima vladaju topli prijateljski odnosi. To je posebno važno za omladinu. Pesnik Sergej Mihalkov je jednom prilikom rekao: Oni su danas omladina, a sutra – narod“. Ako sada pokažemo deci svet stvaralaštva, muzike i humanosti, možemo da se nadamo da će oni odrasti u istinski talentovane i dobre ljude“, izjavio je Vasilij Gerelo.

Tradicionalno, priznati umetnici nisu samo obradovali publiku svojim nastupima, već su i prenosili svoja znanja početnicima. Master klasove su učesnicima festivala održali poznati pijanisti Jurij Rozum i Oleg Vajnštejn, kao i popularni srbski glumac Miloš Biković.

Festival je zatvoren velikim gala koncertom, na kom su nastupile zvezde svetske klasične scene: violončelista, narodni umetnik Jermenije Narek Haknazarjan, bariton „Marijinskog teatra“ Jefim Zavaljni, violinista i osnivač krosover orkestra "Almazian Symphony", Hačatur Almazjan.

„Ovo je fantastičan festival koji je veoma značajan i za mlade muzičare i za nas, pedagoge! Mi dobro poznajemo moskovske i peterburške muzičke škole, a ovde nastupaju mladi iz svih, pa čak i najudaljenijih, delova Rusije - Omska, Hanti-Mansijska, Tjumena, Tomska, i imamo priliku da vidimo kakvi talenti postoje u celoj zemlji! Takođe, veoma mi je drago što je ove godine prvi put zajedno sa Srbijom i Rusijom predstavljena i Belorusija. U našoj muzičkoj kulturi ima mnogo toga zajedničkog i ovakvi festivali, kao što je „Kustendorf“, uvek otvaraju mogućnost da se vidi nešto novo, nešto što do sada nije bilo poznato“, izjavila je Jekaterina Dulova, rektor Beloruske muzičke akademije i predsednik žirija festivala "Kustendorf klasik".

Muzički festival ruske muzike "Kustendorf klasik" (do 2018. godine pod nazivom „Boljšoj“) održava se pod rukovodstvom režisera Emira Kusturice u selu Drvengrad (Srbija) od 2013. godine. Drugi naziv sela je Mećavnik. „Gasprom njeft“ je generalni partner ovog projekta od osnivanja festivala. Njegova glavna ideja je podrška mladih talenata iz muzičkih škola i akademija iz Srbije, kao i mladih talenata iz Rusije.

Za četiri godine se broj ruskih predstavnika u takmičarskom programu festivala "Kustendorf klasik" povećao od 7 do 25 učesnika. Ove godine konkurs je održan u gradovima širom Rusije. Izborna komisija, na čijem čelu je bio zaslužni umetnik Rusije, pijanista Jurij Rozum, odabrala je 25 najboljih muzičara iz 15 regiona RF, koji su otputovali na festival u Srbiju zahvaljujući programu socijalnih investicija „Rodni gradovi“. Glavne nagrade festivala su Zlatna, Srebrna i Bronzana matrjoška. Upravo matrjoška, načinjena od notnih znakova, predstavlja središte vizuelnog koncepta festivala "Kustendorf klasik" i simbolizuje jedinstvo kulturnih vrednosti dva slovenska naroda – Rusije i Srbije.

Zanimljivo je da su matrjoške napravljene u Jekaterinburgu, domovini uralskih majstora i gospodarice Bakarne planine, u regionu gde je proizvodnja suvenira od kamena i metala tradicionalni zanat. Drvengrad se nalazi na nadmorskoj visini od 1600 metara u planinskom području Zlatibora (Nacionalni park „Mokra Gora“) u Srbiji i predstavlja jedinstveni arhitektonski projekat Emira Kusturice. Etno-selo je napravljeno za potrebe snimanja filma „Život je čudo“ u blizini železničke stanice na pruzi uskog koloseka koja je nekada povezivala Beograd i Dubrovnik. Sve ulice i zgrade imaju posebne nazive po poznatim ličnostima: ulica Novaka Đokovića, ulica Dijega Maradone, zgrada bioskopa Stenli Kjubrik, trg Nikite Mihalkova, kuća Dostojevskog i drugo. Uličice popločane kockom, drvene kućice i mala crkva brvnara – sve to čini zaista jedinstvenu atmosferu, koja se tokom održavanja festivala "Kustendorf klasik" na harmoničan način upotpunjuje koncertima klasične muzike na otvorenom.

Izvor
foto: © NIS/ vostok.rs

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Patrijarsi Kiril i Porfirije razgovarali telefonom uz učešće Mitropolita Antonija i Irineja

Dana 16. novembra 2024. godine obavljen je telefonski razgovor Njegove Svetosti Patrijarha Moskovskog i sve Rusije Kirila i Njegove Svetosti Patrijarha Srbskog Porfir

Savez udruženja boraca Srbije poručuje da je potrebna bolja briga o njihovoj zajednici

U Domu Vojske Srbije održana je svečanost povodom pet godina od osnivanja Saveza udruženja boraca Srbije.

100 godina ruskog hrama u Beogradu se obeležava uz učešće mitropolita Volokolamskog Antonija

Svetotrojični hram Podvorja Ruske pravoslavne crkve izgrađen je tačno pre 100 godina u Beogradu, a ministar bez portfelja Nenad Popović poručio je tim povodom da taj jubilej nije samo...

Beograd domaćin velike manifestacije: Prvi Dani Darije Dugin u Evropi

U Beogradu će se 6. i 7. decembra ove godine održati prvi Dani Darije Dugin u Evropi, a već sada vlada veliko interesovanje za ovaj događaj.

Ranko Gojković: Ivan Čarota (1952-2024) je Srbiju nosio u srcu

Tužnu, pretužnu poruku dobih danas od poglavara Beloruske Pravoslavne Crkve Moskovske Patrijaršije, Visokopreosvećenog Mitropolita Minskog Gospodina Venijamin

OTVORENA IZLOžBA ZORANA PETRUšIJEVIćA ZOPA

U Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju otvorena je izložba slika jednog od najpoznatijih vranjskih slikara Zorana Petrušijevića Zopa. Postavka pod nazivom 'Retrospektiva' obuhvata veliki broj Petrušijevićevi

Ostale novosti iz rubrike »