OSAMDESET TRI ČOBANSKE FRULE PESNIKA (PESNIKU DOBRICI ERIĆU)

OSAMDESET TRI ČOBANSKE FRULE PESNIKA (PESNIKU DOBRICI ERIĆU) Osamdeset tri čobanske grule zasviraše nebeskim stadima od oblaka, odnese ih pesnik livada i pašnjaka, rađanja i proplanaka... Ode i ti dobri čoveče i odnese osamdeset tri zemaljske frule, da njima nebeskim stadima od oblaka zapisuješ melodije. Znao si dobri čoveče kazivati u pero, sad stihuješ tvoja je olovka frula i svih deset prstiju po jedna svirala čobansja, dok svitanja ispisuješ cvrkutanjem ptica. Jesi li imao ogledalce dobri čoveče, da zavučeš ruku u odžak i vidiš taj krug neba, te kružne godove svetlosti i da se neka metalna ptica nije nadvila nad našim ognjištem, vidiš li nebo u tom komadu ogledala, kojim ti izmeriše poslednji dah, samrtni ropac, taj izdisaj tajnu vremenskog zapisa slovariš, taj fleš koji će se vinuti u nebo, ta duša čovekova i prosuti se svetlucavim grumenjima zlata, da postane svetlost pesniku koji se tek rađa. Vidiš li tamo čobanske pletenice vile suđenive, tu riblju kost ukrašenu nevenom i pupoljkom, zbog kojih gost u grlu zastaje... Jesi li u šakama poneo zrnevlje pšenice isklijale, da zaseješ njive Svetog Save i pupoljke i ruže i božure i bosilja, metvice, da razvučes osmeh ko usne harmonike, ponese li sa sobom prag vekovni i zapis hrasta, jesi li ili nisi dobri Dobrice , ili makar samo malu lepinju i malo kajmaka, čokot tamjanike ili kap šljivovice, da tamo negde bele vrane iz oblaka obojiš vinom rumenim i potocima brzacima, izvorima nadahnuća, odnese li osamdeset tri vilina konjica i svica, ostavi li svoj pramen kose umesto babina svom novom rifjenju, u herbarijumu livadskog bilja.. Jesu li poneo Milošu i Radmili pesnice frulašu testamente odžaklija, žitnica i vinarija, tapiju života između prvih mlečnih zuba do zuba vremena, vratio majčino mleko do mlečnog puta. Pesniku ćurlika, slavuja i lasta, Ti koji si pesnik i zapis vekovnog hrasta, impuls nadničarskih ruku. Odnese li bosilju bosiljka i žile kucavice pesničkog prvenca i negde u unutrašnjem džepu kaputa sirotinjskog, kalem srpske loze neprskane, odnese li u ustima pesmu da je šapatom bisera prosipaš usnim školjkama, pesnicima ambasadorima ljubavi, koji te dočekaše da se ponovo rodiš na nebu, ovenčan slavom pesnika, šljivika i višnjika. Odnese li osamdeset tri svetinje i sto knjiga, šumu cerovu, seču badnjaka i kompas da se vratiš unazad kad dođe vreme a ti otelotvoren i ovaploć en kroz nežne prolećne kapi kiše, da pesmom umiješ devojacka lica i zaliješ tek posejane niive, višnjike i žitnice, pomiluješ pogledim od suza njihove ruke i ramena pre Vrbice, mladih snaša što tek poskidaše džempere od vunice. Dal ti u usima odzvanja melodija osamdeset tri frule i stihovi pesmarice? Ponese li ogledalce dobri čoveče, da kroz odžak ogoriš dimnjake da sukne plamen ognjišta u visine, ako se neka metalna ptica nadvila iznad krova, pa se ne vide godovi kruga ko svetlosti iz tunela, da grcamo zagrcnuti i zakašljani od prevelikog oblaka čadžavog dima, kojim inkvizitori pesmu čobansku i bistru reku i nebo nad zemljom srbice i ćirilice, vruće pogače i soli sa majčinim mlekom posisanim, na ovoj zemlji zadužbini Mlečnog puta, a tamo gde nema ptičijeg mleka i meda iz saća, gde žive svetilišta i fenjeri od stihova, koji će nadgledati naše živote. Ponese li dobri čoveče osamdeset tri narodne nošnje i opanke šiljkane da se preobuku i preodenu svi "gore" pod skutem Božjim ususkane, da se obuku oni u dronjicima kojima je dotrajala, negde u nebeskom jatu, negde u nebeskom jatu gde žive pastiri i pesme samoniklice i zagrljaji kraj reke, sred pašnjaka i proplanaka, večitim uzdahom neudahnute devojke iz grada, odnese li žubora i šumora i ptica, šumadijski dečače i starče, pesniče - seljače, da ššššumore i psss ne govore tišini šutnju. Odnese li osamdeset tri dukata da platiš nebeske muzičare, kad krenu s tobom u nebesku svirku i kad nad nekim lugom budeš drozd ili lastavica., odnese li pesmotvorne slovarice i borovinu i miropomazanje da zaustaviš crvotočine na drvenim krstovima zasipajučih smolastim tamjanom, da okrpiš opanke šiljkane, kad ti kumovi na krštenju novorođenja budu pesnici minulih vekova, ispevali sve il šta osta neispevano, vidaru i travaru, biljoberu, pesniče oca i sina, sviralo od zove, naskupljana jabuko divljako u pregači majke i stari oraju u džepu praoca... Pesniče ljubavi i proleća javi vide li gde da golub sa vrapcem gnezdo svija ili kos sa sokolom ili ko kod nas grlica sa grlicom pre Lazareve Subote i Vrbice, pesniče čobanine u čijim je rukama frula olovka, da tamo gore sviraš i pevaš nebeskim stadima i da bdiješ iznad srpskih odžaklija, rizničaru i čuvaru ćirilice - dobri čoveče, Dobrice... Nek večna slava pesniku šuma i ptica, igranki i prela, senica i golubica, pesniku sela, oltara i opela, krstenja i rađanja, pesniku livada iznikli iz šumora šuma i žubora , sa izvora pesme izvorne i devojačkih strgnutih đerdana, pesniče livada, čobanskih stada, radničke klase i nadničara, pesniče ljubavi i behara, proroka lakoskoka, pesmi majke oca i sina , dede i unuka, vesniku čobanskih proleća. Nesalomivi, čudesni , žilo kucavice, sviraču i oraču, kopaču, samonikla livadska biljko lekovita , pesmotvore , Ti koji si grmalj a dolećes kao vrabac pod prozore pred svitanje , gde na čela umornih stavljaš obloge od mesečine, svih svojih pesničkih sloboda. Danas je Gruža i slavljenica tužna, ostala bez pesnika ruže vetrova. Slava ti. Slavica Jovanović novinar , književnik 29.3. 2019. godine

12.04.2019. god.

Slavica Jovanović

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Patrijarsi Kiril i Porfirije razgovarali telefonom uz učešće Mitropolita Antonija i Irineja

Dana 16. novembra 2024. godine obavljen je telefonski razgovor Njegove Svetosti Patrijarha Moskovskog i sve Rusije Kirila i Njegove Svetosti Patrijarha Srbskog Porfir

Savez udruženja boraca Srbije poručuje da je potrebna bolja briga o njihovoj zajednici

U Domu Vojske Srbije održana je svečanost povodom pet godina od osnivanja Saveza udruženja boraca Srbije.

100 godina ruskog hrama u Beogradu se obeležava uz učešće mitropolita Volokolamskog Antonija

Svetotrojični hram Podvorja Ruske pravoslavne crkve izgrađen je tačno pre 100 godina u Beogradu, a ministar bez portfelja Nenad Popović poručio je tim povodom da taj jubilej nije samo...

Beograd domaćin velike manifestacije: Prvi Dani Darije Dugin u Evropi

U Beogradu će se 6. i 7. decembra ove godine održati prvi Dani Darije Dugin u Evropi, a već sada vlada veliko interesovanje za ovaj događaj.

Ranko Gojković: Ivan Čarota (1952-2024) je Srbiju nosio u srcu

Tužnu, pretužnu poruku dobih danas od poglavara Beloruske Pravoslavne Crkve Moskovske Patrijaršije, Visokopreosvećenog Mitropolita Minskog Gospodina Venijamin

OTVORENA IZLOžBA ZORANA PETRUšIJEVIćA ZOPA

U Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju otvorena je izložba slika jednog od najpoznatijih vranjskih slikara Zorana Petrušijevića Zopa. Postavka pod nazivom 'Retrospektiva' obuhvata veliki broj Petrušijevićevi

Ostale novosti iz rubrike »