Moskva kao na dlanu: Pet restorana sa neverovatnim pogledom na rusku prestonicu

Ovi eksponati se iz mnogih razloga nikada ne iznose iz svog muzeja.

Svaki muzej u svetu je zainteresovan za iznajmljivanje svojih eksponata drugim institucijama koje negde drugde organizuju izložbe, jer za to dobija novac i ostvaruje prihod. Ali svaki poseduje i takva remek-dela koja se nikada ne iznose iz muzeja jer su već postala njegov „zaštitni znak“, poput „Mona Lize“ u Luvru, ili su već toliko stara ili ogromna da će svaki kustos pasti u nesvest ako samo i pomisli na bilo kakvo premeštanje tih eksponata. Evo nekoliko primera takvih dragocenih „nekretnina“ ruskih muzeja.

1. Velika imperatorska kruna Ruske imperije – Dijamantski fond Moskovskog kremlja 

 

Gohran Rossii

Ova kruna je na neki način nasledila legendarnu Monomahovu kapu, glavnu dinastičku insigniju ruskih careva. Napravljena je 1762. za krunisanje Katarine Velike, koja je bila veliki ljubitelj raskoši i osnivač Ermitaža. Krunu su dva meseca pravili dvorski draguljari Žeremi Pozje i Georg Fridrih Ekart. Teška je dva kilograma i ima 4.936 brilijanata, 75 bisera i ogroman crveni spinel od 398,7 karata.

2. Leonardo da Vinči. „Madona Benua“ – muzej Ermitaž u Sankt Peterburgu

 

Muzej Ermitaž

Ovo umetničko delo je manjeg formata (48 h 31 cm) i jedna je od dve slike koje nesumnjivo pripadaju Leonardu da Vinčiju, a čuvaju se u Rusiji. Ranije se zvala „Madona sa cvetom“, ali joj je car Nikolaj II promenio naziv kada ju je kupio. Dao joj je ime po prethodnom vlasniku, arhitekti koji je učestvovao u projektovanju Ermitaža, a zvao se Leontij Benua. Drugo delo genijalnog slikara Renesanse zove se „Madona Lita“ i takođe se čuva u Ermitažu. Ta slika se ponekad šalje na gostujuće izložbe, dok je „Madona Benua“ u dosta lošem stanju, zbog čega je zaštićena pancirnim staklom i nikada se ne iznosi iz muzeja.

3. Nepoznati rimski majstor, Statua Jupitera – muzej Ermitaž u Sankt Peterburgu 

 

Muzej Ermitaž

Ogromna statua iz Starog Rima sa postoljem je visoka oko pet metara. Za nju je napravljena posebna sala, ali čak ni „rastavljena“ nije mogla da prođe kroz velika muzejska vrata. Mermerna skulptura teška 20 tona kupljena je na rasprodaji legendarne kolekcije markiza Kampane u Rimu. Prema dokumentima Ermitaža, skulptura je još u 18. veku pronađena na mestu vile rimskog imperatora Domicijana u blizini Rima, a njeni komadi su sastavljani tri dana, u čemu je učestvovalo 60 ljudi.

4. Mikelanđelo, „Zgrčeni dečak“ – muzej Ermitaž u Sankt Peterburgu 

 

Muzej Ermitaž

Ovo je jedina Mikelanđelova manja skulptura koja se čuva u Rusiji. Smatra se da je to pripremni rad za Medičijevu kapelu u bazilici San Lorenco u Firenci. Nabavila ju je imperatorka Katarina II, koja je i osnovala Ermitaž. Od tada skulptura nije iznošena iz muzeja.

5. Rembrant, „Danaja“ – muzej Ermitaž u Sankt Peterburgu 

 

Muzej Ermitaž

Rembrantovo remek-delo koje se čuva u Ermitažu postalo je poznato, nažalost, posle vandalskog čina 1985. godine, kada ga je manijak polio sumpornom kiselinom. Nakon toga je slika na kojoj je umetnik u Danajinom liku prikazao obe svoje voljene žene bila 12 godina na restauraciji i sada se ne iznosi iz muzeja.

6. Rafaelove lođe – muzej Ermitaž u Sankt Peterburgu 

 

Muzej Ermitaž

Ovo je verovatno redak slučaj kada je kopija velikog umetničkog dela vredna isto kao i original. Rafael i njegovi učenici su 1517-1519. oslikali čuvene lođe u Vatikanu. Dva i po veka kasnije ih je carica Katarina II videla na gravirama i odmah naručila da se u Ermitažu, koji je tada još uvek bio u izgradnji, napravi njihova verna kopija u prirodnoj veličini. Za razliku od vatikanskih lođa (zastakljene su tek u 20. veku) ruske su odmah sagrađene kao zatvorena galerija, i zato su i danas odlično očuvane. Pored toga, taj deo Vatikana je uvek zatvoren za posetioce.

7. Karl Brjulov, „Poslednji dan Pompeje“ – Ruski muzej u Sankt Peterburgu 

 

Ruski muzej

Ovo je u svakom pogledu jedna od najvećih umetničkih slika u ruskom slikarstvu. Razmere su joj 456,5 × 651 cm. Naslikana je u Italiji, gde je prikazana javnosti sa nezapamćenim uspehom. Odmah su je kupili potomci ruske trgovačke porodice Demidov. Zatim je slika izložena u pariskom Luvru, da bi na kraju bila poklonjena Ermitažu. Car Aleksandar III je 1897. godine došao na ideju da osnuje Ruski muzej u kome je za ovu i još nekolicinu velikih slika napravljena posebna sala.

8. Aleksandar Ivanov, „Javljanje Hrista narodu“ – Tretjakovska galerija u Moskvi 

 

Tretjakovska galerija

Sudbina ovog umetničkog dela umnogome je slična sudbini Brjulovljeve slike „Poslednji dan Pompeje“. Ivanov ju je takođe naslikao u Italiji (doduše, to je trajalo 20 godina). Sliku je kupio imperator Aleksandar II, i za nju je napravljen poseban paviljon u Moskvi. Danas ova džinovska slika (540 × 750 cm) zauzima specijalnu salu u Tretjakovskoj galeriji. Direktor muzeja Zeljfira Tregulova kaže da je to „najveće ostvarenje u ruskoj umetnosti“.

9. Andrej Rubljov, „Sveta Trojica“ – Tretjakovska galerija u Moskvi 

 

Tretjakovska galerija

Jedna od najprepoznatljivijih i najčuvenijih ruskih ikona nastala je na samom početku 15. veka. Kao i sve ikone toga doba, naslikana je na drvetu i, nažalost, tehnički nije izvodljivo da se prebaci na platno. Zato ovo remek-delo ima posebne uslove u kojima se čuva, te zbog toga ne može ni da se iznosi iz moskovskog muzeja.

10. Kazimir Maljevič, „Crni kvadrat“ – Tretjakovska galerija u Moskvi 

 

Tretjakovska galerija

Ovo delo osnivača suprematizma je po značaju za umetnost više puta poređeno sa Leonardovom „Đokondom“. Slika je centralno mesto ka kome gravitira čitava zgrada Tretjakovske galerije u ulici Krimski Val, gde se čuvaju ruska umetnička dela 20. i 21. veka. Autor je sam napravio nekoliko kopija koje se sada šalju na međunarodne izložbe, dok se prvi „kvadrat“ nikada ne iznosi iz muzeja, kao ni čuvena stanovnica Luvra.

Russia beyond