SAŠA MIĆKOVIĆ POBEDNIK DRUGOG MEĐUNARODNOG KNJIŽEVNOG KONKURSA ‘’ PESMODARI MIRA ‘’ POSVEĆENOG SEĆANJU NA SLAĐANU JOVANOVIĆ ŠAHISTINJU

SAŠA MIĆKOVIĆ  POBEDNIK DRUGOG MEĐUNARODNOG  KNJIŽEVNOG KONKURSA ‘’ PESMODARI MIRA ‘’ POSVEĆENOG SEĆANJU  NA SLAĐANU JOVANOVIĆ ŠAHISTINJU

Saša Mićković  pobednik Drugog Međunarodnog književniog  konkursa ‘’ Pesmodari mira ‘’ sa pesmom : ‘’ Životna igra ‘’ posvećenog sećanju  na mladu šahistinju Slađanu Jovanović iz Mačvanskog Prnjavora , koja je život izgubila u 21. godini života i saobraćajnoj nesreći .

Prvo mesto - pobednička pesma

ŽIVOTNA IGRA

I

Obrušava se vek na trome ljude,

Gušeći iskru svetog prapočela.

Sluđeni rđom pogane zablude,

Slavimo pogrom, rake i opela!

Još u raspeću naziremo seme,

Koje moglo je svet da preporodi,

Ali kad zemlja obrne na teme,

Budemo roblje u goloj slobodi!

U predznacima zvezdanih dubina,

Iščitavamo znakove do jutra –

Partiju šaha pokreće Sudbina;

Beli kralj danas, Crni vlada sutra,

Jer sa nama se večnost iživljava,

Demon je budan - ko zna gde Bog spava?

II

Osvrćemo se za stopama kradom,

U prošlosti je zgrušan ljudski bitak,

Ali živimo čak s poslednjom nadom;

I gorak život žednom sna je pitak!

Na besputici usred rasplinuća,

Razduhovljenih zabravljenih srca,

Ne znamo za grob, gde nam bila kuća,

Dok vreme život satirući krca!

Merimo zadnje otkucaje sata,

Ta igra teče i u ambis klizi,

A usud nosi naš vek oko vrata,

Nekog uzvine - nekog matom snizi.

Ipak svet čuva poentu u srži;

Naše živote Bog u šaci drži!

III

Kad Pion klone na ivici polja,

Šahovske table koju Nebo nosi,

Tek brzi Lovac ako mu je volja,

Ko Smrt Čoveku figure pokosi!

Beli kralj uvek od zla odudara,

Čuvajući nas od pošasti hrabro,

Zato Crni kralj čeono udara,

Pre nego Čovek figure je sabro!

U toj tvrđavi crno-belih sfera,

Nadmudrivanje nikad ne prestaje,

Voditi bitku s Crnim jeste mera,

Za časni ishod smrt da se pretraje,

Secište krije i an pasan zamku;

Braniš se mačem ili vadiš slamku!

IV

Crni kralj lukav znalački nameće,

Da se otpleše brza simultanka,

Nakon koje se na grob sadi cveće,

Usled nemoći, idejnog nestanka!

Dešavalo se da Kraljica često,

Umesto ljudi založi vrat, glavu,

Tada rokadom Smrt zauzme mesto

I smoždi njenu plemenitu slavu!

Dakle u igri Života i Smrti;

Ratničkom huku Demona i Boga,

Uvek Pionu nož rebra provrti,

Kada ga zgazi moćne sile noga.

Tek takni-makni ako žrtva jesi,

Pa se sa table u astral uznesi!

Rača, 23.01.2017.

Saša Mićković

Rezultati književnog konkursa ‘’ Pesmodari mira ‘’ 2018 . godine

Prvo mesto - Saša Mićković , za pesmu ‘’ Životna igra ‘’

Drugo mesto

Snežana Šolkotović Rat i šah , Balša Rajčević-  Pesma povratnika iz rata , Radojica Radović dve pesme : Neka na mržnji, mržnja prema ljubavi proklija  i Besprekorni rat , Tamara Raduljev dve pesme Šahovska igra -

Treće mesto  

Đura Šefer- Sremac.- Konji rata, golubovi mira,

Sonja Milovanović  Ako voliš , Rade Jovanović -  Remi , Milana Davidović za dve pesme  Rat za stolom i Otac i sin

.

Pohvaljuju se deca pesnici :

Tamara Raduljev ,’’ Šahovska igra’’ , Teodora ilić ‘’ Šah sa dedom’’ , Relja Carić ‘’ Da se svi ratovi sveta presele na 64 šahovska polja ‘’

Po prvi put dodeljuje se specijalno  priznanje za objavljenu knjigu na temu šaha i ta čas je pripala pesniku i šahisti Draganu Kosanoviću , za knjigu : ‘’ Drevno - dnevni  šahokazi

Za Šahovske pesmodare  i Pesmodare ljubavi i mira (dve kategorije ) pohvaljuju se sledeći autori :

Slavica Agić ‘’ Pusta polja ‘’, Siniša Stamenković ‘’ Stop Ratu ‘’,  Sveta Cakić ‘’ Imam jednu želju ‘’, Nevena Milosavljević ‘’ Pesmodari mira ‘’ , Violeta  Penić ‘ ‘’, Harmonija sveta ‘’ Amina Hrnčić ‘’ Starci ‘’ Marin Čaveliš iz Podgorice za  pesme: Junak je onaj ko ostane čovek ‘’ i ‘’ Svet Žigosanih ‘’ , Ivan Gaćina ‘’ Ratuju dva kralja ‘’, Dušica Stefanović ‘’ Život je dar ne zaboravi nikad , Nevena Bošnjak Čolić ‘’ Od svega je najbolji mir ‘’ , Žana Mariana Prokić  ‘’ Ne idi sa grehom u isti koš ‘’, Slava Stojanović ‘’ U boj ‘’, Snežana Todorović ‘’Ja ratujem još uvek ‘’, Goran Vitić ‘’ Slepi potez ‘’ , Stojan Janković ‘’ Verujem u čuda ‘’, Milan Stanković ‘’ Šah je igra drevna stara ‘’, Radmila B . Stojanović ‘’ Poetski šah- mat kraljice ‘’ , Gordana Ilić , Nemanja D. Jovanović Šah-mat (bratu Stefanu) - , Zvezdana Milosavljević -Pržić obe pesme , Božidar Škobić ….

Na konkursu je učestvovalo više od što pesnika sa više od dvesta pesama i to iz  svih bivših republika , Iraka , Japana , Rusije , Nemačke , Austrije , Amerike …..

Žiri je radio u sastavu Predsednik žirija  dr Milan Mladenović književnik ,

članovi : Hranimir Milojković  književnik

i Slavica Jovanović  novinar i književnik

Pra Milan od Lužice

ŽETVENI OTKOSI PESMODARNE LETINE

Odaziv na drugi raspis „Pesmodara mira“ samo je potvrdio utisak koji je izazvao prvi: Reč je o jednom od najlepših tematskih izazova koji su u nas ikada ponuđeni pesnicima. U prošlogodišnjem uvodnom osvrtu u Zborniku najuspelijih prispelih radova naglasio sam i da je sam naziv natečaja najlepši od svih za koje znam. Uz to, najtoplijem jezgru naše duše pripada i povod da se takav poziv uputi pesnicima – neprebol mlade sestre-pesnikinje zbog nesrećno ugašenog života još mlađe, sestre-šahistkinje, koji se premetnuo u ovako plemenitu nadoknadu. Ne znam kako se u prošlogodišnjem uvodnom napisu reč „ dobitak“ potkrala na mestu „gubitka“. „Tamo gde je gubitak, raste i nadoknada“, trebalo je da piše. Ako postoji mesto da se to ispravi, onda je to ovo.

Očigledan uspeh „Pesmodara mira“ (dvostruko veći broj priloga u odnosu na prvi raspis) nesumnjivo je najviše doprinela srećna sprega dva večna i neiscrpna pesnička vrela –Mira i Ljubavi  – sa ništa manje neiscrpnom Šahovskom Igrom. Iz te dve neiscrpnosti rodila se i treća: Preobilje samoizničućih sadržaja koji se iz saoznačnosti (simboličnosti) bitke na 64 šahovska polja podastiru promišljanju, nadahnuću i pesmotvorenju.

A u tom odjeku bolnog  priziva u pesmodarno mirotvorenje možda i ponajveći uspeh ispostavlja štedar odaziv pesnika svih uzrasta, na široko i visoko razuđenoj skali i lestvici umetničkih domašaja.  I upravo ta okolnost – da su se žetveni otkosi pesmodarne letine skladno sklapali u stogove jednog sveta koji mržnju, rat i krvave sukobe izmešta na miroljubivu šahovsku tablu – pobudile su članove žirija na dodeljivanje većeg broja priznanja od uobičajenog, ne bi li se sačuvalo svako zrno i podstakli sejači na novu setvu. Zbornik nagrađenih i pohvaljenih pesama sakupiće i predočiti to zrnevlje, a čitalac će se susresti i sa nemalim brojem celovitih pesničkih dragulja.

Najsjajniji među njima ovenčan je lovorovim vencem. Ne samo da je četvorodelna sonetna tvorevina Saše Mićkovića svog tvorca još jednom osvedočila kao velikog pesnika, nego je sama njegova volja da se odazove i prijavi na takmičenje svojevrsno priznanje „Pesmodarima“. Istini za volju, sa stanovišta produbljenijeg poznavanja šahovske igre, neki su stihovi mogli da dobiju i nešto primereniji izražaj, ali se pesnik u tim slučajevima poslužio postupkom „metaforične montaže“, preneseno značenje više vezujući za simbolički (saoznačan) naboj šahovskih figura nego na pouke proistekle iz pravila igre. Zauzvrat, teško je odoleti iskušenju pa ne pomenuti vrhunski jezikoslovan pesnički doprinos filosofiji u stihu „U prošlosti je zgrušan ljudski bitak“, gde se tobožnji hrvatizam “bitak“ tako pitko legitimiše ne samo kao ontološki,  nego i kao jasan i upotrebiv kolokvijalan pojam u svakodnevnoj opticajnosti srbskog govornog jezika. Sličan je bio slučaj kada smo morali da u neuke a usijane glave naših filosofa uterujemo „povest“ na mesto „istorije“, pozivanjem na divan Dučićev stih „Srce ima povest u suzi što leva“.

Samo ću se na još jedan dragulj osvrnuti sada, na još jedno ime, prožet onim svetim zanosom koji nas prožima pri izricanju proročanstava. Kao vlasnik prava da u svojstvu predsednika žirija dajem poslednju bespogovornu reč, jedva sam se suzdržao da rame uz rame sa Sašom Mićkovićem ne svrstam petnaestogodišnju Tamaru Raduljev iz Deliblata – pravo otkriće ovih „Pesmodara“. Iz njene dve pesme („Šahovska igra“ i „Molba ratniku“), uprkos, ili baš zahvaljljujući, oštroj svedenosti iskaza i prividnoj jednostavnosti, izbija toliki pesnički dar, da je van svake sumnje da će daljim uzrastanjem , sticanjem iskustva i usavršavanjem stići do znatnih poetskih visina. Ako već i sada nije na njima. Neka joj ovo visoko priznanje - pridruživanje značajnim imenima naše poezije - bude snažan podsticaj za to.

Neka od tih „značajnih imena“ (Balša Rajčević, Radojica Radović, Đura Šefer Sremac...) i sami su svojim pristupom nadmetanju učinili čast onima koji se tek probijaju. Svojim lepim i primerenim ostvarenjima podigli su na viši stupanj ukupan učinak ovih „šahopeva“. Nasuprot njima, za neke od istaknutih pesnika, uz nešto malo preterivanja, možemo reći da su se obrukali, pa im ni imena, po onom ”Nomina sunt odiosa”, nećemo navoditi, da im se ne bi skrnavila inače zaslužena reputacija.

Posebna priznanja zaslužili su profesor, pesnik i šahista Dragan Kosanović, nepresušan magični jezikotvorac, za zbirku pesama u celosti posvećenu šahu, pioniri Teodora Ilić i Relja Carić, koji predvođeni Tamarom Raduljev nagoveštavaju značajne prinovke pesničkog podmlatka, kao i pesnici izvan granica današnje Srbije, mahom iz bivših jugoslovenskih republika, ali i izaslanici Japana, Iraka, Rusije...

JEDAN SMO ROD – GENS UMA SUMUS - kaže se na jeziku šaha, pesmodara i mira, na jeziku koji ne treba prevoditi, ali na koji zasigurno sve treba da bude prevedeno. Sada je sigurno da će na jeziku ovogodišnjepesmodarne žetve progovarati sve veći broj pesnika iz sve većeg broja zemalja.  A zato što taj jezik ne samo razumeju, nego i na njemu govore bogovi, sa svoje strane pozivam pesmodarce da dodelu nagrada i priznanja i promedbu Zbornika obave na Rtnju, u mom Pramilanijumu, podno piramide na kojoj stoluju, i čekaju da ih vratimo, srbski nebesnici.

Rtanj, 21. srbanj 2018

Korice  književnog  zbornika uradio  akademski slikar Željko Dragićević

Promocija zbornika i dodela nagrada održaće se 21 septembra na planini Rtanj  , na Međunarodni Praznik Mira .

Šahistinja Slađana Jovanović iz Mačvanskog Prnjavora 1975 - 1996