Kako su sovjetski reditelji uticali na svetsku kinematografiju

Bez obzira na dominaciju Holivuda sovjetski reditelji su svojevremeno bili pioniri u primeni metoda koje su kasnije postale fundamentalne i koriste se u kinematografiji do dana današnjeg. Navodimo pet načina na koje su sovjetski reditelji menjali filmsku umetnost.

1. Prva filmska škola na svetu

Rusi su od samog početka zavoleli filmsku umetnost. Prvi ruski umetnički film snimljen je 1908. godine, tako da je rusko-sovjetski film jedan od najstarijih na svetu. Već 1913. godine u Rusiji je bilo preko 1.300 bioskopa i snimljeno je preko 100 filmova koji su mnogo više uticali na kinematografiju od zapadnih filmskih ostvarenja.

Tokom razvoja revolucionarnih događaja početkom 20. veka ruski reditelji su sve više emigrirali ostavljajući neku vrstu vakuuma u ruskom filmu. Takvo stanje, međutim, nije dugo trajalo. Lenjin je ubrzo objavio da je „za nas film najvažnija umetnost“, i to nije bilo rečeno tek tako. Već 1919. godine filmska industrija je nacionalizovana, a ubrzo zatim je formirana prva filmska škola na svetu (VGIK).

Sovjetsko rukovodstvo je doživelo film kao najvažnije sredstvo za opštenje sa narodom i podsticalo je stvaranje što realističnijih filmova u kojima se prikazuju teme iz svakodnevnog života. Tvorcima filmova je naloženo da se ne pridržavaju konvencionalnih metoda nego da stvaraju nove koje bi mogle podržati komunistički poredak. Pomenuta činjenica, uz nedostatak filmske trake u ono vreme, bila je važan faktor koji je doveo do razvoja novih torija filma i metoda montaže.

2. Nova era u dokumentarnom filmu

Dokumentarni filmovi su bili glavni segment rane sovjetske kinematografije.

Sovjetsko rukovodstvo na čelu sa Lenjinom dalo je filmskim poslenicima stvaralačku slobodu i tako omogućilo da se pojave teoretičari filma koji do danas spadaju među najuticajnije na svetu. Reditelji su imali slobodu da eksperimentišu, ali je bilo jasno da se filmovi moraju snimati za obične ljude i moraju govoriti o običnim ljudima. Umetnik je, zapravo, morao da se postavi kao inženjer ili običan radnik.

Dziga Vertov je imao velikog uticaja u promovisanju „socijalističkog realizma“ u kinematografiji. On je doprineo da doživljaj dokumentarnog filma bude ovakav kakav je danas. Snimajući film filmski žurnal „Kino-pravda“ (23 serije) Vertov je koristio obične situacije iz svakodnevice, često snimajući spontane scene iz života kada ljudi nisu ni znali da ih neko snima. Vertov je smatrao da tako može uspostaviti tesnu vezu sa gledaocima i zato je uklanjao ono što je tretirao kao „buržoaski fokus“ u filmovima carskog perioda. Vertovljeva veza sa gledaocima je bila toliko tesna da je on na kraju svake epizode dodavao čak i svoje podatke za uspostavljanje kontakta.

Njegovo najpoznatije delo je „Čovek sa filmskom kamerom“. U njemu je prikazana umetnost filmskog stvaranja. Vertovljev „sirovi“ stil snimanja filmskih scena kasnije će biti inspiracija za vrlo uticajne pokrete „Cinema Verite” i „Nouvelle Vague” u Francuskoj tokom 1960-ih. Na primer, nedavno je reditelj Stiven Rodni Makvin rekao da je u radu na filmu „Dvanaest godina ropstva“ (2013.) koji je dobio Oskara bio inspirisan Vertovljevim ostvarenjima.

Čovek sa filmskom kamerom

3. Psihologija filma

U delu koje možda više liči na psiho-test nego na istraživanje teorije filma Lav Kulješov je dokazao jedan važan momenat u doživljaju montaže filma od strane gledalaca. Danas je to već dobro poznata montaža koja prikazuje čoveka bez nekog posebnog izraza lica u kombinaciji sa tri druge različite scene – sa tanjirom čorbe, mrtvim detetom i lepom damom. Gledaoci su bili potpuno „sluđeni“. Kada je posle odgledane scene trebalo opisati izraz lica tog čoveka on je svaki put bio vezan za scenu sa kojom je kombinovan (pogledajte snimak koji sledi).

Pomoću ove demonstracije Kulješov je pokazao da smisao ne formira jedna scena nego kombinacija različitih scena. To je imalo epohalan uticaj na doživljaj montaže u stvaranju filma. Slične demonstrativne prikaze pravio je, između ostalih, i Alfred Hičkok.

Efekat Kulješova

4. Intelektualna montaža

„Krstarica Potemkin“ Sergeja Ajzenštajna svakako je jedan od najuticajnijih filmova u istoriji kinematografije. On je bio inspiracija za mnoge filmove počev od Kopolinog kultnog trilera „Apokalipsa danas“ (1979) do klasičnog „mafijaškog filma“ Brajana de Palme „Nesalomivi“. Ajzenštajnov metod montaže je bio zaista jedinstven.

On je primenjivao sukobljavanje scena, ritmičku stimulaciju i tonsku sinhronizaciju. Sve je to kasnije okarakterisano kao „intelektualna montaža“ i tretirano kao vrhunsko dostignuće teorije montaže.

Pomoću intelektualne montaže Ajzenštajn je izražavao složene ideje scenama koje na prvi pogled nisu bile vezane jedna za drugu. To se posebno primećuje u njegovom čuvenom filmu „Štrajk“ (1925), gde on kombinuje scene ubijanja bika i napada radnika na policiju. Metafora je jednostavna ali snažna: napad radnika poistovećuje se sa klanicom. Od tada je ovaj metod bezbroj puta korišćen sa ciljem da se dobije sličan efekat.

5. Poetski vizuelni efekti

Za poznatog reditelja Andreja Tarkovskog često se govorilo da je vizuelni pesnik. Smatra se da je on osnivač „poetskog filma“. Njegov talenat da prikaže transcedentno na granici između realnosti i duhovnosti bez udubljivanja u religiju potpuno je izmenio način na koji gledaoci doživljavaju film.

Tarkovski, kome je otac bio pesnik, uvek je težio da napravi spoj poezije i filma. U to doba je njegov eksperimentalni tip filmske umetnosti bio nov i nije odmah priznat, ali su njegovi filmovi uskoro postali omiljeni među mnogim gledaocima i kritičarima u celom svetu.

Poznati reditelj Ingmar Bergman, koga je Tarkovski posebno cenio, i sam je bio veliki poklonik ovog sovjetskog reditelja. Na pitanje da kaže nešto o Tarkovskom, on je rekao sledeće: „On je najveći [reditelj]. On je otkrio novi jezik veran prirodi filma jer prikazuje život kao odraz, život kao san“.

Savremeni primer neprekidnog uticaja Tarkovskog na kinematografiju može se videti u filmovima Larsa fon Trira, koji je ceo jedan film posvetio sovjetskom reditelju.

Fon Trir sa Tarkovskim

Arsenij Markov, Russia beyond