Proboj obruča oko Lenjingrada u novom 3D muzeju: Autentični ambijent dramatične bitke

Povodom 75-godišnjice pobede Crvenoarmejaca u proboju obruča oko Lenjingrada blizu Sankt Peterburga otvoren je novi 3D panoramski muzej. U njemu je rekonstruisan jedan dan operacije „Iskra“, kada su sovjetske trupe prvi put za godinu i po dana opsade probile koridor u nacističkom obruču oko Lenjingrada.

Opsada Lenjingrada trajala je 900 dana. U njoj je život izgubilo 1,5 miliona sovjetskih građana. Od samog početka (u jesen 1941. godine) sovjetske trupe su neumorno pokušavale da probiju nemački obruč oko grada. To im je pošlo za rukom u januaru 1943. Muzej daje trodimenzionalnu predstavu o ovom trijumfu i to u prirodnoj veličini, tako da posetioci mogu osetiti autentični ambijent.

 

Sergej Savostjanov/TASS

„Pravi“ vojnici

Izložbeni prostor zauzima 600 kvadratnih metara, i jedan je od najvećih u svetu. U njemu su delovi sovjetskih tenkova, automatske puške, granate, projektili, pa čak i umanjena kopija nemačkog aviona koji pada iznad glava posetilaca. Tu su i vojnici. To nisu bezlične voštane figure. Rekonstruisano je 12 od ukupno 18 jedinica koje su izvršile napad na nemačke pozicije. Rekonstruisane su crte lica sovjetskih vojnika i sve je autentično. Posmrtne ostatke pojedinih vojnika posle toliko decenija su pronašli volonteri, koji su pretraživali mesto borbe.

Napad rekonstruisan u muzeju izvršen je drugog dana opracije „Iskra“ na prostoru koji se zove Nevski Pjatačok.

Aleksej Kudenko/Sputnik

„Imali su 19 i 20 godina. Gledali su u oči opasnosti i smrti. Bili su to ljudi neopisivog junaštva!“, kaže Dmitrij Poštarenko, rukovodilac muzeja i jedan od volontera koji su tražili posmrtne ostatke ruskih vojnika poginulih u Drugom svetskom ratu.

„Groblje nesahranjenih vojnika“

Napad koji je rekonstruisan u muzeju izveden je drugog dana operacije „Iskra“, 13. januara 1943. godine na prostoru koji se zove Nevski Pjatačok. To je mali prostor na levoj obali Neve koji su sovjetski vojnici oslobodili od nacista. Crvena armija je izvršila juriš na taj prostor u septembru 1941. godine i držala ga je sve dok nije probijen obruč, i pored svirepog nemačkog bombardovanja.

 

Aleksandar Demjančuk/TASS

To je bilo strateški važno za Crvenu armiju jer je pomenuti prostor bio jedini na toj obali reke sa koga je mogla da počne ofanziva i proboj obruča. Nemci su to znali i zato su sve svoje snage usmerili na tu lokaciju. To je bio pojas duž reke od 1 do 4 kilometra, širok 300 do 800 metara. Nemci su ga neprekidno bombardovali.

U muzeju čak postoji umanjena kopija nemačkog aviona koji visi iznad glava posetilaca.

Aleksandar Demjančuk/TASS

Bilo je teško evakuisati ranjenike preko reke i dostaviti potrebno oružje i tehniku. Kažu da je u toku borbenih dejstava ovde izginulo 95% sovjetskih vojnika u obruču. Tu je bilo teško i sahranjivati poginule.

 

Aleksandar Demjančuk/TASS

„Kada se naša četa iskrcala svi rovovi su bili već puni smrznutih leševa. Oni su ležali na celom oslobođenom prostoru gde je koga stigao metak ili geler. Teško je setiti se toga, ali tako je bilo: zaklon u kome sam se ja sa dvojicom drugova smestio bio je pokriven ukočenim leševima... Ceo ’Pjatačok’ je bio groblje nesahranjenih vojnika i oficira. ... Retko ko se duže zadržavao na tom mestu i izlazio odatle živ. Dan-dva, najviše nedelju dana, i neizbežno ranjavanje ili smrt, a na mesto ranjenih i poginulih pristizali su novi borci“, sećao se vojnik Jurij Poreš.

 

Aleksandar Demjančuk/TASS

Priča koju je ispričao Putin

Jedan od vojnika koji je učestvovao u borbama na oslobođenom prostoru Nevski Pjatačok bio je otac predsednika Vladimira Putina. Zato je ruski predsednik lično predložio da se umesto privremenih ekspozicija posvećenih ovim borbama napravi stalna 3D panorama.

Njegov otac je ranjen i vratio se kući živ.

Putin je ovo vojno iskustvo svoga oca opisao u članku 2015. godine.

Vladimir Putin je predložio da se umesto privremenih ekspozicija posvećenih borbama napravi stalna 3D panorama.

AP

Sedam kilometara za godinu i po dana

Tamo je poginulo mnogo vojnika. Prema raznim procenama, život je izgubilo od 50.000 do 240.000 ljudi.

 

Sergej Savostjanov/TASS

U tim uslovima sovjetske trupe su odbijale nemačke napade i u više navrata preduzimale ofanzivna dejstva u pokušaju da se spoje sa drugim sovjetskim snagama koje su se nalazile samo 7 km odatle. U aprilu 1942. godine Nemci su zauzeli ceo taj prostor, ali ga je Crvena armija u septembru iste godine ponovo oslobodila.

 

Mihail Metcelj/TASS

Prema Poreševim rečima, jedina šansa za proboj blokade Lenjingrada i spasenje njegovih žitelja od gladi bilo je zauzimanje lokacije Nevski Pjatačok. Mnoge nemačke jedinice su bile poslate u borbu za ovo mesto i mnogo Nemaca je izginulo, tako da je pobeda u ovoj borbi bila jedan od odlučujućih momenata u Drugom svetskom ratu.

 

Aleksej Kudenko/Sputnik

Aleksej Timofejčev,
Russia beyond