Eparhija Novogračaničko-srednjezapadnoamerička: Proglasite KiM okupiranom teritorijom i poništite sve sporazume sa Briselom i Prištinom

Srbska pravoslavna crkva je najstarija nacionalna institucija srbskog naroda koja je u najtežim istorijskim trenucima bila zvezda vodilja srbskom narodu i igrala je ključnu ulogu u nacionalnom oslobođenju. I pored svih svojih unutrašnjih problema koji su evidentni, SPC je ipak zadržala prvo mesto po narodnom poverenju. Međutim, u poslednje vreme sve su učestaliji prigovori koji dolaze kako od naroda, tako i od istaknutih javnih ličnosti, da se crkveni vrh isuviše povezao sa vlastima pružajući im političku podršku i da su poruke crkvenih velikodostojnika po pitanju Kosova i Metohije isuviše blage, pa čak i dvosmislene, kao i da se glas crkve uopšte ne čuje po pitanju mnogih društvenih problema koji zadiru u samu prirodu pravoslavnog moralnog učenja.

Eparhija Novogračaničko-srednjezapadnoamerička na čelu sa vladikom Longinom prekinula je ovaj trend „crkvenog ćutanja“ na svom Godišnjem crkveno-narodnom saboru održanom u Omahi, Nebraska, pa je jasnije i glasnije od bilo kog drugog crkvenog tela SPC poslala poruku ne samo po pitanju najaktuelnijeg nacionalnog problema – Kosova i Metohije, nego i ostalih gorućih pitanja srbskog društva, kao što su promocija transdžender i LGTB ideologije srbskoj omladini kroz školski sistem. Ova rezolucija takođe šalje veoma snažnu poruku i aktuelnoj američkoj administraciji po pitanju ukrajinskog sukoba, kao i izraelsko-palestinskog konflikta u kojem Amerika igra ključnu ulogu blokirajući svaki pokušaj Saveta bezbednosti UN u donošenju rezolucije koja bi zaustavila kontinuirani masakr nad palestinskim civilima.

S obzirom da je eparhija Novogračaniko-srednjezapadnoamerička najveća eparhija SPC u dijaspori i broji 42 parohije, 4 manastira i dve državno priznate crkvene škole – a nalazi se na veoma važnom i velikom geografskom prostoru SAD u kojem živi većina srbskog naroda u rasejanju – ova Rezolucija ima veliki značaj, jer uvereni smo, predstavlja mišljenje većine vaskolikog Srpstva. Jedno je sigurno, ovo je najsmeliji i najsveobuhvatniji dokument koji je u Srbskoj pravoslavnoj crkvi donet poslednjih godina.

† † †

Mi, sveštenstvo, sveštenomonaštvo i delegati Crkveno-školskih opština eparhije Novogračaničko-srednjezapadnoameričke, okupljeni oko svog Predstojatelja, duhovnog oca i episkopa Gospodina Longina, sabrani na Godišnjoj eparhijskoj skupštini 12. aprila 2024. godine donosimo ovu

R E Z O L U C I J U

Kao verni sinovi i kćeri Srpske Pravoslavne Crkve i duhovna deca Sv. Save pozdravljamo Njegovu Svetost Patrijarha Srbskog Gospodina Porfirija i sve Otačastvene arhijereje i prosimo sveti blagoslov.

Pozdravljamo i naš mnogostradalni srbski narod na raspetom Kosovu i Metohiji upućujući molitve Gospodu i Bogu našemu da spase i zaštiti narod svoj i da mu uskoro podari dugo željenu slobodu.

Iako lojalni i primerni građani SAD, ostajemo nepokolebivi i verni u našoj ljubavi prema Otadžbini Srbiji, Republici Srbskoj i Crnoj Gori, pa i ove godine ne možemo, a da ne izrazimo svoju najdublju zabrinutost povodom najvažnijeg nacionalnog pitanja za srbski narod – Kosova i Metohije.

Sa velikim nespokojem i uznemirenošću već godinama smo svedoci kontinuiranog urušavanja državnosti i teritorijalnog integriteta Srbije koje je započeto još potpisivanjem Briselskog sporazuma, a dovršeno takozvanim Ohridskim sporazumom prošle godine. Pošto su svih 11. tačaka ovog dokumenta postale poznate javnosti, jasno je i nedvosmisleno da se Republika Srbija obavezuje da tretira takozvanu „republiku Kosovo“ kao de fakto i de jure nezavisnu državu, pa prema tome jasno je da ovaj dokument predstavlja vrhunski oblik kršenja Ustava Republike Srbije, Povelje UN, i rezolucije 1244, te ga zato smatramo činom dostojnim svake pravne i moralne osude. Smatramo da je za Srpsku Pravoslavnu Crkvu ovaj Francusko-Nemački odnosno Ohridski „sporazum“ apsolutno neprihvatljiv, jer pored gore navedenih razloga ugrožava najvitalnije interese SPC i naroda na Kosovu i Metohiji, dovodeći u pitanje imovinsko pravni status naših drevnih Nemanjićkih svetinja koje se tamo nalaze.

Apelujemo i pozivamo sve predstavnike vlasti Republike Srbije da u skladu sa demokratskim principima i voljom većine srbskog naroda, ovaj „sporazum“, kao i sve prethodne sporazume u kojima su šiptarski separatisti dobijali sve, a Srbi ništa, što pre odbace i proglase Kosovo i Metohiju okupiranom teritorijom.

Zabrinuti smo činjenicom da se sodomska transdžender i LDŽBTKju++ ideologija pod plaštom „evropskih vrednosti“ na mala vrata uvodi u srbski obrazovni sistem, zajedno sa „rodno ravnopravnim“ jezikom. Još od dolaska komunista na vlast 1945. godine vrši se sistematsko zatiranje ćirilice, kao srbskog identitetskog pisma, koje u ovo naše vreme ne samo da ne jenjava, nego dostiže svoj vrhunac, a odgovornost snose ne samo oni koji su u vlasti, nego i mas-mediji koji koriste svaku priliku da se narugaju srbskom jeziku kroz uvođenje besramnosti i vulgarizma. Sledujući univerzalnoj biblijskoj istini da Bog stvori čoveka po svojemu liku, muško i žensko stvori ih (Post.1,27), savest nam nalaže da gnusnu satansku ideologiju osudimo, kao i one koji je nameću srbskoj omladini.

Takođe, izražavamo svoje najdublje ogorčenje, nezadovoljstvo i osudu Kijevskog režima koji već godinama nemilosrdno proganja kanonsku Ukrajinsku Pravoslavnu Crkvu, kojoj je oduzeta jedna od najvećih svetinja Svete Rusije Kijevo-Pečerska Lavra. A sve ovo se na žalost događa pred zatvorenim očima takozvanog demokratskog zapada, koji je više puta pokazao da je radi „demokratije i ljudskih prava“ spreman da pošalje svoje „Milosrdne anđele“ koji su sejali smrt i osiromašenim uranijumom trovali čitave teritorije i narode. Molimo se Bogu da se krvoproliće u ovoj zemlji što pre zaustavi, te ovom prilikom pozivamo aktuelnu administraciju SAD da prestane sa podrškom Kijevskom režimu, koji više i ne krije svoju privrženost nacističkoj ideologiji. Molimo se Bogu da se ova tragedija što pre okonča. Isto tako pozivamo aktuelnu administraciju SAD da se pozabavi gorućim pitanjima koja neposredno utiču na kvalitet života prosečnog američkog građanina kao što su sve veća erozija ljudskih i građanskih prava i sloboda, (ne)sloboda medija i javnog izražavanja, velika stopa kriminala, sve veće siromaštvo i inflacija, kao i užasno stanje u kojem se nalazi školstvo i infrastruktura, koja sve više liči na onu koja se može videti samo u zemljama „Trećeg sveta“.

Zgroženi smo stravičnim prizorima iz Palestine, a naročito iz Gaze, gde se pred očima celog sveta sprovodi istrebljenje Palestinaca – kao autohtonog naroda Svete Zemlje. Iako razumemo i saosećamo sa stradanjem nedužnih izraelskih civila, ne možemo da ne podignemo glas protiv stradanja palestinske dece, kao i uništavanja civilne infrastrukture. Bojimo se, da bi Hristos kada bi se danas rodio u Svetoj Zemlji, morao da beži u Egipat, ne od Irodovog mača, nego od izraelskih bombi.

Da ironija bude veća, taj isti „demokratski“ zapad koji podržava Izraelski cionistički režim u ovom zločinačkom poduhvatu, priprema još jednu rezoluciju u Generalnoj Skupštini UN u kojoj žele da optuže srbski narod za navodni genocid“ u Srebrenici, samo da bi na taj način skrenuli pažnju svetske javnosti od ovog pokolja Palestinaca, kao i od kolonijalnih zlodela, tog istog Zapada, u kojem su stradali milioni ljudi. Nadamo se da većina država članica UN neće nasesti na ovu podvalu i da će se ujediniti u neprihvatanju ove štetne rezolucije.

Našem vernom narodu u ovoj zemlji poručujemo da čuvaju svoju svetu pravoslavnu veru i crkveno jedinstvo, kao i svoje porodice, kao tri najveće vrednosti, jer biti pravoslavni hrišćanin jeste velika čast, ali i odgovornost, uvek imajući na umu reči Apostola Pavla da je nama dato ne samo da verujemo u Hrista Isusa, već da za njega i postradamo (Filip. 1:29) Živimo u svetu koji u zlu leži i gde se greh glorifikuje kao „civilizacijska vrednost“ ali istinski hrišćani su se uvek i svagda osećali kao stranci u njemu, jer naša prava otadžbina je na nebu, u Carstvu Hristovom. Post, pokajanje i molitva su najbolji način da se promeni svet, jer promena počinje od nas samih, pa zato istrajmo na ovom svetom putu do kraja, jer bez Golgote, nema ni Vaskrsenja.

Molimo se Bogu, darodavcu svih dobara da svima koji su na vlasti, kako ovde, tako i u Srbiji prosveti srce i razum da bi shvatili da je sud Božiji poslednji, te da svoje funkcije obavljaju na korist naroda i države i pronađu diplomatska rešenja koja su zasnovana na pravdi, jer jedino tako možemo doći do trajnijeg mira i blagostanja svih naroda.

U Omahi, Nebraska, SAD, 12. aprila 2024.

Izvor: Stanje stvari