Zaharova: Rusija podržava Srbiju u borbi za istinu o agresiji 1999. i Račku. Opasna ugroženost Srba na KiM – Bratstvo

O 25. godišnjici događaja u Račku 1999. godine

Ove godine se navršava 25 godina od bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije (24. mart – 10. jun 1999.). Uoči tužne godišnjice varvarskog izživljavanja Zapada, predvođenog Sjedinjenim Državama, nad suverenom državom, želimo još jednom da podsetimo na jedan od brojnih provokativnih akata koje je NATO počinio tokom jugoslovenske krize 1990-ih. Reč je o montiranom incidentu u kosovskom Račku, koji je poslužio kao povod za masovnu vojnu operaciju protiv Jugoslavije uz kršenje svih principa međunarodnog prava.

Podsećam na hronologiju. 15. januara 1999. godine, pokušavajući da privedu grupu terorista “Oslobodilačke vojske Kosova” (“OVK”) koji su se utvrdili u Račku, srbski pripadnici organa reda su bili izloženi oružanom napadu i, postupajući striktno po zakonu, uzvratnom vatrom likvidirali više od četrdeset bojovnika. Međutim, odmah na podsticaj šefa Verifikacione misije OEBS-a na Kosovu Amerikanca Vilijama Vokera izmišljena je drugačija verzija onoga što se dogodilo. U verziji zapadne propagande, albanski teroristi su se ubrzo pretvorili u „civile“, a srpske snage bezbednosti u „nemilosrdne ubice“ koje su navodno počinile masakr nad „nedužnim civilima“. Ti događaji su detaljno opisani u dokumentarnom filmu Radio televizije Srbije. Taj film je dostupan sa ruskim prevodom. Važno je napomenuti da su finski eksperti patolozi naknadno razotkrili inscenaciju u Račku, koja je korišćena da se opravda agresija NATO-a, činjenicama „pri ruci“ – na primer, rupe na odeći nisu se poklapale sa ranama na telima ubijenih. Taj slučaj je istražen do takvih detalja. Dokazano je da su poginule u civilnu odeću preobukli bojovnici “Oslobodilačke vojske Kosova”. Međutim, zapadna propaganda je incident u Račku proglasila činom genocida koji zahteva „neodložnu reakciju“. Zamislite koliko je brzo sve to bilo „skuvano“. Usledila je višenedeljna informativna „artiljerijska priprema“. Koliko često mi ovo viđamo? Mnogo puta se to ponovilo i u drugim regionima sveta – Iraku, Libiji, Ukrajini itd. A sve je to bilo podloga za sprovođenje vojne operacije protiv Jugoslavije.

Usled NATO bombardovanja Jugoslavije 1999. godine poginulo je nekoliko hiljada ljudi, uključujući stotine dece. Zemlja je pretrpela ekonomsku štetu od mnogo milijardi dolara. NATO snage su na teritoriju Srbije u ​​projektilima bacile 15 tona osiromašenog uranijuma. I znate li šta je smešno? Sada zapadnjaci (pre svega Britanija), koji isporučuju na teritoriju Ukrajine projektile sa osiromašenim uranijumom, kažu da je on praktično bezopasan, da su to gotovo „divni vitaminski kompleksi“, koji se, po svemu sudeći, mogu koristiti kao đubrivo. Srbija pamti i zna šta je osiromašeni uranijum, jer je posle bombardovanja zauzela prvo mesto po broju obolelih od raka u Evropi.

Rusija dosledno podržava srpske prijatelje u otkrivanju istine o činu vojne agresije na Jugoslaviju 1999. godine. Doprinosimo širenju tih informacija svetskoj zajednici.

„Kolektivni Zapad“, na čelu sa SAD, danas nastavlja da koristi najprljavije metode informacionog rata protiv onih zemalja koje se protive zapadnom neokolonijalizmu. Fejkovi o navodnim ratnim zločinima ruske vojske u Buči slični su onima koji su se širili u vezi sa događajima u Račku. Ništa novo, isti stil, ista strategija. Priča o ratnim zločinima u Buči je potpuno izmišljena, a Rusija ima dokaze za to, što je pokazao ruski predstavnik u UN. Kao i u slučaju Srbije 1999. godine, cilj svega je stvaranje neophodne informacione pozadine za pravdanje zločinačkih radnji kijevskog režima.


O antisrbskim represijama na Kosovu

Položaj Srba na Kosovu postaje kritičan. U pitanje je dovedeno i samo njihovo postojanje u rodnom kraju. Ali umesto da zvoni na uzbunu, Zapad okreće glavu od problema. Na fonu demonstrativnog ćutanja SAD i Evropske unije, „vlasti“ kosovskih Albanaca, u duhu sebi svojstvene pećinske srbofobije, napreduju na svim frontovima: u sferi bezbednosti, pravosuđa, ekonomije, kulture.

Postavljam pitanje Briselu i Vašingtonu: vi ste govorili da ste garant mirne egzistencije, da svoj kosovski projekat držite „pod svojim okriljem“, da Srbi nemaju čega da se plaše? Šta ste nedavno poručivali Beogradu? Rekli ste: „Prihvatite antiruske sankcije, potpišite sve protiv Rusije, solidarišite se sa antiruskom politikom i mir je na dohvat ruke. A sada pitanje, koje nije nimalo retoričko. Zamislite šta bi sada bilo sa Srbijom, uključujući na ekonomskom, humanitarnom, socijalnom, moralnom, etičkom planu, da se tada (pre godinu ili godinu i po dana) Srbija pokolebala i izdala Rusiju? Ne bi bilo isto kao sada, kada vidimo kako Srbe tlače, nego mnogo gore. Srbija bi sama sebe odsekla od istorijske pomoći koju joj Rusija uvek pruža. Na to se kladio Zapad, govoreći o fantastičnoj ekonomskoj i finansijskoj pomoći koja bi „kao kiša“ padala na srbsko tlo, samo da se oni odreknu od Rusije. Zapamtite to. To je primer „za vekove” ​​da bi se razumelo kako funkcioniše Zapad.

Prema podacima Beograda, prošle godine je na Kosovu izvršeno 178 etnički motivisanih napada na Srbe, uključujući decu, i njihovu imovinu. Od kada je radikalna nacionalistička partija “Samoopredeljenje” došla na vlast 2021. godine, zabeleženo je ukupno oko pet stotina (458) takvih incidenata. Zbog neprijateljske atmosfere, 10% tamošnjih Srba (12 hiljada ljudi) bilo je prinuđeno da napusti pokrajinu.

Takozvani „premijer“ Kurti započeo je nezakonita hapšenja Srba kao osvetu za njihovo učešće u mirnim protestima i za njihove stavove. Na njegov podsticaj štancuju se krivični postupci za „ratne zločine” koje su Srbi navodno počinili tokom sukoba na Kosovu. Pod izmišljenim izgovorom potrage za oružjem i krijumčarenjem, u sredinama naseljenim Srbima redovno se vrše racije od strane prištinskih „specijalaca“. Više od sedam meseci je deluje embargo na uvoz robe sa oznakom „proizvedeno u Srbiji“. Nastavlja se protivzakonito otuđenje imovine, koja pripada Srbima i njihovo istiskivanje iz administrativnih struktura i javnih preduzeća.

U nastojanju da demorališu lokalnu srpsku zajednicu, Kosovari presecaju sve korake ka konsolidaciji njenog pravnog statusa. Glavni zadatak Kurtija je da poništi svoju obavezu osnivanja Zajednice srbskih opština. Pitanje Briselu: vi ste garantovali da se to neće dogoditi? Šta sada želite da poručite Beogradu i Srbima? Odatle je i cinična Kurtijeva logika: da se oslobodiš od njenog stvaranja, potrebno je osloboditi se od Srba.

Kurti je nameravao da zabrani finansijske transakcije u srbskim dinarima, uključujući transfere iz Beograda za isplatu penzija i dodataka i zatvori filijale srpske državne banke “Poštanska štedionica”.

Ni na šta vas to ne podseća? Tako funkcionišu Zapad i kijevski režim. Ovako su se ponašali Zelenski i Porošenko prema stanovnicima Donbasa, kada im nisu dali mogućnost čak ni da primaju legalne penzije. Blokirali su sve finansijske institucije. Zatim je na isti način Zapad blokirao finansijske institucije i mogućnosti Rusiji da vrši plaćanja i prima finansijska sredstva. Isti rukopis i isti cilj.

Kurti takođe planira da kompletnu „policiju“, a ne samo „specijalne snage“, naoruža automatskim oružjem sa dugim cevima i uvede obavezno služenje vojnog roka do 2028. godine, kao deo transformacije „Kosovskih bezbednosnih snaga“ u „vojsku“, suprotno Rezoluciji Saveta bezbednosti 1244. Šta Zapad kaže o potrebi poštovanja međunarodnog prava? Da li ste čuli od stalnog predstavnika SAD u UN da su akcije Kosova, koje priznaju kao državu, suprotne toj samoj rezoluciji, baš tom međunarodno-pravnom dokumentu? Šta bi moglo biti očiglednije? Ili stalni predstavnik SAD nije čuo da postoji takva rezolucija? Jasno je da je jedan od ciljeva te mere – da se vojno sposobni Srbi nateraju da napuste pokrajinu.

Pooštren je kurs albanizacije srpske duhovne baštine na Kosovu. Uzurpiraju se verski objekti, drevne pravoslavne crkve se proglašavaju katoličkim, prepisuje se duhovna istorija Kosova i Metohije u pokušaju da se Albanci predstave kao prvobitno hrišćansko stanovništvo, a Srbi kao osvajači koji su navodno prisvojili „tuđe“ crkve i manastire. Zar vas to opet ni na šta ne podseća? Baš tako sada deluje kijevski režim, koji izmišlja nepostojeću crkvu, ocrnjuje postojeću, proganja one koji se ne odriču dogmi? Ne deluje li tako kijevski režim po nalogu Zapada, otimajući njihove crkve pravoslavnima, ne dozvoljavajući im da prisustvuju bogosluženjima, i puštajući nepoznate ljude u ove otete crkve. Ne mogu ih nazvati čak ni raskolnicima. To nema nikakve veze sa raskolništvom. To je nešto demonsko.

Amerikanci i Evropljani podstiču etničko čišćenje koje je pokrenuo „premijer“, nagrađujući Prištinu bezviznim putovanjem u šengenski prostor i promovišući prijavu za članstvo u Savetu Evrope. Sve ono što su koristili u odnosu na Ukrajinu i mnoge druge zemlje, prvo pod firmom nekih „bonusa“, ​​terajući ih da sprovode svoju američku zapadnu politiku, zatim dajući im takve „poklone“, a posle toga – radi sa zemljom i narodom šta god hoćeš.

U nadi da će mirno rešavanje izvući iz ćorsokaka u koji su ga saterali Kurti i Zapad, Beograd je pristao na teške kompromise o registarskim tablicama automobila i snabdevanju električnom energijom severnog Kosova. Treba pažljivo pratiti da li će Priština iskoristiti taj gest za dodatno ugnjetavanje nealbanskog stanovništva. Takav razvoj događaja trebalo bi da otrezni one koji govore o sposobnosti Kurtija da pregovara i okrivljuju Srbe za zastoj u dijalogu. To nije problem i nije krivica Srba. Njihova je nesreća što im Zapad beskonačno nešto obećava i nikada to ne ispunjava, već uvek radi upravo suprotno.

Samo striktno poštovanje sporazuma koje su strane potpisale, pre svega u vezi sa Zajednicom srbskih opština, u strogim okvirima fundamentalne Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, može da obezbedi stabilno i pravedno rešenje.



Izvor: srbratsvo.ru